Društvena održivost, ekonomska održivost i održivost životne sredine iz rodne perspektive :
|
Na svetskim konferencijama UN devedesetih godina vlade sveta su se angažovale na održivom razvoju, borbi protiv siromaštva i propadanja životne sredine i na poštovanju ljudskih prava i ženskih prava. Godine 1992. glavna poruka Agende 21 iz Rio de Žaneira odnosila se na koncept održivosti. Razvoj jedino može biti “kompatibilan sa budućnošću” ako obuhvati ekološka, društvena i ekonomska pitanja. Ali je poruka iz Rio de Žaneira takođe bila ta da održivost bez određenog učešća žena tj. učešća i u odlučivanju neće zaživeti. Na 4. Svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu utvrđena je dvosmerna strategija s tim u vezi: osnaženje s jedne strane i rodno usmeravanje, sistematska integracija rodne perspektive u svim institucijama i oblastima politike, s druge strane. Godine 1991. žene širom sveta sastavile su program za 21. vek na “Svetskoj konferenciji žena za zdraviju planetu” u Majamiju. Okosnice ovog programa – novi kodeks etike u vezi sa životnom sredinom, očuvanje biološke u kulturne različitosti, pravda između Severa i Juga, rodna ravnopravnost, demilitarizacija – ostale su veoma bitne teme. U stvari, više nego sve drugo, globalizacija tokom protekle decenije ih je načinila još važnijim. Uprkos jednom broju uspeha ostvarenih u vezi sa pojedinačnim pitanjima, neophodni proces preorijentisanja i restruktuiranja u smislu ekologije i ekonomije po uzoru na Konferenciju iz Rija tek treba da počne. Konvencije koje su obavezujuće u skladu sa međunarodnim pravom i koje se kreću od očuvanja bioraznolikosti do zaštite društvenih i ekoloških standarda rada, još uvek nisu implementirane. U Johanesburgu u avgustu 2002. novi “Svetski samit o održivom razvoju” treba da utvrdi strategije održivosti za budućnost. Na putu ka Johanesburgu grupe građanskih društava širom sveta će proceniti napredak načinjen u smislu održivosti i kredibiliteta vlada i drugih učesnika u društvu. Još uvek mogu da se ostvare dogovori o programu u Johanesburgu. Uz pomenuta pitanja, želimo da naglasimo teme koje su od centralne važnosti za Johanesburšku konferenciju s rodne perspektive. Želimo da se pozicioniramo i utvrdimo potrebe i obim delovanja na različitim nivoima politike. Jedno od centralnih pitanja je integrisanje društvenih, ekonomskih i ekoloških pitanja i povezivanje postojeće podele u sektorima i političkim sposobnostima. Na isti način kao što je slučaj sa lokalnim, nacionalnim i globalnim nivoom, treba da se poveća politički mikro, mezo i makro nivo. Opšti okvir za razgovor je ekonomska globalizacija tj. liberalizacija, privatizacija, komercijalizacija i upotreba resursa. Neplaćeni rad žena koji se odnosi na vođenje brige i princip predostrožnosti se sistematski uzimaju kao tačke koje se navode u argumentovanim razgovorima. Naši su zahtevi zasnovani na shvatanju da društvena i ekološka kriza, o kojima će se govoriti u Johanesburgu, predstavljaju problem društva kojim se treba baviti pomoću društvenih promena.
1)
Globalizacija i održivost Održivost zahteva da se dogme pretvaranja svih stvari u robu i utrživosti smanje i da se smanji preterana eksploatacija prirodnih i ljudskih resursa kao i prekomerna proizvodnja i potrošnja. Uvećanje ekonomskog rasta i dobiti moraju da se podrede održivosti, zaštiti životne sredine i socijalnoj pravdi. Liberalizacija nije odgovarajuće sredstvo s tim u vezi. Zahteva se ponovno regulisanje finansijskih tržišta i trgovine (npr. porezi na valutne transakcije radi ograničavanja špekulacija i na kerozin), tržišta rada i resursa shodno društvenim i ekološkim standardima. Cene moraju da odslikavaju pravo stanje, integrišući ekološke i društvene troškove. Mora da se sledi konvencija koju su predložile NVO o odgovornosti transnacionalnih korporacija. Poštena trgovina, “etička” ulaganja, društveno i ekološki “čisti” modeli proizvodnje uz uštedu resura i kompanije orijentisane ka jednakosti treba da uživaju podršku npr. preko fiskalnih politika.
2)
Mir, nenasilje, ljudska prava i ženska prava Međutim, mir takođe podrazumeva slobodu od nasilja nad ženama, od ugrožavanja ljudskih prava i rasizma. Mir znači poštovanje lokalnog i državnog suvereniteta i poštovanje kulturne i biološke raznolikosti. Budućnost, kao i demokratizacija, se jedino može zasnivati na kulturi mira u svim odnosima u društvu, a svi društveni činioci, pre svega uključujući decu i mlade, moraju da uče iz prirode. Održivost zahteva da se navedu društveni, ekonomski i uzroci u vezi sa moći i politikom koji se odnose na sukobe, nasilje i teror. Uklanjanje nejednakosti i promovisanje demokratije među zemljama, društvenim klasama, etničkim grupama i rodovima ostvaruje se sprečavanjem sukoba i strukturalnim osiguravanjem mira. Rat ne sme biti sredstvo politike. Umesto toga, vojni troškovi se moraju smanjiti, a sredstva koja proističu iz tog procesa treba da se preraspodele na nenasilne forme rešavanja sukoba. Žene treba demokratski da učestvuju u pregovorima i odlukama o miru, sredstvima za život i resursima. Koncepti feminističkog istraživanja mira i sukoba kao i programi protiv nasilja treba da se integrišu, a treba i da se shvate rodni uzroci odlaženja i migracije i mora da se poveća pomoć ženama izbeglicama i onima koje traže azil.
3)
Koncepti ekonomije, vođenja brige i rodnih odnosa Međutim, sadašnji neoklasični koncept ekonomije usredsređuje se na tržište i plaćeni rad. Rad u privrednim delatnostima u vezi sa vođenjem brige je nevidljv, smatra se neproduktivnim i plaća se veoma malo ili nimalo. Pošto su povećanja produktivnosti teško ostvariva u toj oblasti, vođenje brige i usluge na ličnom nivou polako prerastaju u krizu. Dvostruki teret koje žene moraju da nose u vezi sa plaćenim radom i vođenjem brige ostaje njihov lični problem, suočavajući mnoge od njih sa dvostrukim nedostatkom: nedostatkom prihoda i nedostatkom vremena. Ekonomska statistika mora adekvatno da uzme u obzir neplaćeni i plaćeni rad, kao što se već zahtevalo na Svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. Ženama je potrebna infrastruktura usmerena ka društvenom upotrebljivošću i vođenju brige i nege, kao i javne institucije koje bi obezbedile sigurna sredstva za život. Štaviše, fiskalni i društveni sistemi moraju da tretiraju žene kao nezavisne ekonomske subjekte koje imaju prava da zahtevaju socijalnu podršku, a ne da zavise od muškarca.
4)
Obezbeđivanje opstanka bez društvene isključenosti i siromaštva Ženama u tzv. neformalnom sektoru potrebno je pravno priznanje i socijalna zaštita kao i mogućnost da steknu kvalifikacije i da se organizuju. Mora se stati na put feminizaciji siromaštva time što će se unapred proveravati kakvi će biti rodno relevantni efekti mera predostrožnosti i programa strukturalnog prilagođavanja, mera fleksibilizacije i liberalizacije. Konvencije Međunarodne organizacije rada o industrijskim standardima zdravlja i bezbednosti, socijalnog osiguranja i ekološke bezbednosti, o jednakom statusu muškaraca i žena, treba da se propagiraju i radnicima emigrantima. Privatne kompanije, a pre svega transnacionalne korporacije, treba da budu društveno i ekološki odgovorne preko ponovnog ustanovljavanja propisa i kodeksa ponašanja. Moraju da se podrže utvrđene ekološke i društvene integrisane forme privrede na regionalnom i lokalnom nivou koje su izvan tržišne ekonomije kapitalističkog sveta.
5)
Obezbeđivanje sredstava za život i bioraznolikosti preko resursa i rodne pravde Privatizacija komunalnih preduzeća i infrastrukture kao i osnovnih javnih usluga, od sakupljanja smeća do vodosnabdevanja, stvara nove društvene nejednakosti u vezi sa pristupom resursima i vodi do većeg rada u oblasti vođenja brige. Pravda u vezi sa resursima i rodna pravda moraju se povezati sa iskorenjivanjem siromaštva i zaštitom životne sredine. Ženama su potrebna prava na zemlju, priznavanje njihovog stečenog znanja i prava na informacije i dalje obrazovanje. Očuvanje bioraznolikosti i zaštita od biološke piraterije od strane poljoprivrednih i farmaceutskih korporacija predstavljaju proaktivne načine za obezbeđivanje sredstava za život. Pristup čistoj vodi je ljudsko pravo, a voda mora da ostane javno dobro. Bez privatizacije komunalnih preduzeća!
6) Suverenitet u vezi sa ishranom i zdravlje Bolest ludih krava je dokaz da industrijalizovana poljoprivreda predstavlja pretnju po život. Poljoprivredni otrovi, primena hormona i genetskog inženjeringa predstavljaju neprihvatljive pretnje po zdravlje i životnu sredinu. Zagađivanje i preterano ribarenje u morima, rekama i jezerima, kao i vodene kulture u kojima postoje visoki nivoi hemikalija, vode do veće nesigurnosti u konzumiranju hrane. Istovremeno, veoma subvencionizani uvozi iz industrijalizovanih zemalja pogađaju mala poljoprivredna dobra i njihova tržišta u zemljama Juga. Nova smernica u poljoprivredi koja je orijentisana ka bezbednosti hrane i ekološkoj bezbednosti, kao i na regionalnim ciklusima u interesu je žena kao onih koje su odgovorne za hranu i zdravlje. Većina žena potrošača i žena sa malim dobrima koja poseduju, odbijaju zeleni genetski inženjering. U zemljama Juga, pravo na sopstveno seme i korišćenje domaće tehnologije je od najveće važnosti za poljoprivrednice i njihovu ulogu u domaćim privredama. Međutim, sporazum STO-a o aspektima koji se odnose na trgovinu pravima intelektualnog vlasništva (TRIPS) promoviše patentiranje domaćeg znanja, semena i genetski modofikovanih organizama od strane transnacionalnih korporacija u poljoprivrednoj i farmaceutskoj industriji. Ljudi na Jugu treba da plaćaju za svoje lekovite biljke, koje sami uzgajaju kao obradive biljke, pošto su farmaceutske korporacije sa Severa patentirali njihovo korišćenje ili su ih genetski modifikovale. Izdavanje patenata za lekove kao finalne proizvode vodi do skupih monopola i lišava sve više ljudi osnovnog prava na zdravlje. Izvozne subvencije industrijalizovanih zemalja za poljoprivredne proizvode treba da se ukinu a njihova tržišta treba da se otvore za proizvode iz zemalja sa Juga. Prepreke beztarifne trgovine ne smeju da podrivaju inicijative na otvaranju tržišta industrijalizovanih zemalja. Izuzeci iz slobodne trgovine i pravila TRIPS-a treba da se uvedu u STO, što bi garantovalo suverenitet u vezi sa hranom u zemljama Juga. Princip predostrožnosti, npr. zaštita od stvari štetnih po zdravlje, mora da se ustanovi u sporazumima STO-a. Isporuka lekova koji se mogu priuštiti u siromašnijim zemljama mora se osigurati uz dozvole. Treba da se promoviše ekološka poljoprivreda putem promene poljoprivrednih politika. Šume, većina voda i zemljišta treba da se zaštite od komercijalne prekomerne eksploatacije. Bez patentiranja živih organizama! Ne - genetički modifikovanoj hrani!
7) Održivost u urbanizmu, regionalnom i saobraćajnom planiranju Urbanizam, regionalno i saobraćajno planiranje koje ima za cilj da izbegava politike koje se tiču saobraćaja, instrastrukture i transporta, orijentisane ka svakodnevnom životu u društvu, predstavljaju javnu odgovornost. Obavezujući minimalni standardi se zahtevaju radi sprečavanja toga da privatizacija javnog saobraćaja vrši dugoročni pritisak na društvene uslove i životnu sredinu. Razvoj saobraćaja na račun privatnih domaćinstava, npr. preko problematičnih politika o lokacijama preduzeća, mora da se smanji koristeći regulatorne instrumente u politikama, uključujući principe koji se odnose na prevenciju i zagađivače. Mitovi o saobraćajnoj tehnologiji i veoma brzim prevoznim sredstvima treba da se raskrinkaju. Studije o uticajima i kompatibilnosti koje imaju za cilj da smanje rodnu diskriminaciju i koje su usmerene ka rodnim budžetima treba da se uvedu u vezi sa svim prevoznim sredstvima.
8) Rodne smernice o zaštiti klime Na jednakost Severa i Juga se obraća sve veća i veća pažnja u međunarodnoj debati o zaštiti klime, dok su do sada zanemarivane nejednakosti na nacionalnom nivou, uključujući rodnu diskriminaciju. Jedan od razloga za to je što su širom sveta žene manje prisutne u energetskom sektoru i zaštiti klime. Međutim, ono što je jasno ustanovljeno je niži nivo prihvatanja veoma rizičnih tehnologija među ženama u poređenju sa muškarcima, kao što je korišćenje nuklearne energije. Pored toga, energetski sektor karakteriše snažna segregacija. S druge strane, postoji veoma cenjena oblast (u kojoj dominiraju muškarci) tehničkih potencijala za uštedu, a sa druge strane ušteda se vrši preko modela ponašanja što se uglavnom manje ceni, ali često vodi do većeg radnog opterećenja za žene. Mora da se napravi rodno podeljena baza podataka u oblasti promene klime u vezi sa uzrocima i odgovornostima s jedne strane, posledica i strateških rešenja s druge. Treba da se promoviše rodno istraživanje u oblasti zaštite klime, posebno energije, a uvidi koji već postoje o rodnom uticaju i sklonostima u zaštiti klime i energetskim konceptima treba sistematski da se integrišu u međunarodne pregovore. Međutim, ono što je važnije, restruktuiranje proizvodnje, potrošačkih modela i životnih stilova među srednjim klasama širom sveta orijentisanih ka potrošnji, ali pre svega u zemljama Severa, konačno mora da se pokrene: ništa više i ništa manje od onoga čemu su se industrijalizovane zemlje već obavezale u Riju.
9)
Agenda 21 i rodna pitanja Integracija rodnih pitanja u sve tematske oblasti Agende 21 ne sme jedino zavisiti od dobre volje pojedinaca već mora posebno da se usmerava. Potreban je politički znak. Istovremeno, umrežavanje i razmena iskustava među ženama aktivnim u Agendi treba da se promoviše. Moraju da se stvore regionalni i nacionalni centri u kojima se može razgovarati o sadržajima i strukturama.
10)
Preraspodela društvene odgovornosti i odgovornost za životnu sredinu Konkretne političke mere se moraju preduzeti radi suprotstavljanja feminizacije društvene i ekološke odgovornosti. Što se tiče društvene pravde i pravde u vezi sa životnom sredinom, kao i principa zagađivača, moraju da se nadoknade troškovi i napori među raznim učesnicima u društvu ali i među državama na nivou međunarodne politike. Ne sme postojati podela između “produktivnosti za muškarce” i “stvaranja sredstava dovoljnih za život za žene”.
11) Politika održivosti i strukturalna politika Politike za društvenu i ekološku održivost moraju biti strukturalne politike na svim političkim nivoima i treba da se ustanove kao zadaci u sektorima. Strategije održivosti moraju da se integrišu u makroekonomske strukture, međunarodne političke programe i koncepte kako bi se od samog početka smanjilo siromaštvo. Zaštita životne sredine, socijalna pravda i razotkrivanje rodnih hijerarhiha moraju se povezati već na makro nivou u smislu sistematske institucionalnle i sadržajne integracije. Umesto nametanja univerzalnog koncepta ekonomske stabilizacije i rasta, zahtevi zemalja i posebnih regiona i različiti konteksti treba da budu odlučujući u strategijama razvoja i održivosti.
12) Koncepti odnosa u prirodi i rodnih odnosa U koncepptima održivosti koji su do sada razvijeni, ti odnosi sa prirodom se retko kada navode, uvidi iz rodne perspektive se ignorišu i u velikoj meri blokada sprečava usvajanje feminističkih pristupa. Iskustvo i istraživanje zasnovani na znanju o vezama između kocepta prirode, društvenog i ekonomskog poretka i rodnih odnosa moraju se integrisati na naučnom i političkom nivou. To je preduslov za održivost politike radi prikazivanja društvene i rodne diskriminacije i destruktivnog načina kojim se tretiraju priroda i životna sredina.
13)
Procena rodnog uticaja i rodni budžeti kao mere predostrožnosti Procena rodnog uticaja mora da se primeni uz obavezan razvoj grupe zakonskih i političkih smernica i istraživanja o životnoj sredini i razvoju. Utvrđivanje rodnih budžeta, takođe, treba da se uvede na raznim nivoima kao instrument za utvrđivanje transparentnosti i radi podržavanja analize i planiranja. Oba instrumenta se mogu preventivno koristiti u vezi sa politikama restruktuiranja i istraživanjem životne sredine, razvoja i održivosti s obzirom na razbijanje rodnih hijerarhija.
14)
Osnaživanje žena i rodno usmeravanje Osnaživanje žena podrazumeva dva aspekta: s jedne strane, učešće u procesima odlučivanja i planiranja i dobijanja udela u moći radi donošenja odluka u okviru političkih, ekonomskih i naučnih institucija. S druge strane, je to prostor za umrežavanje i saradnju koji omogućuje rodno osetljivu diskusiju o održivosti i usvajanju nezavisne pozicije. Rodno usmeravanje mora svuda da se ustanovi i u smislu institucija i sadržaja. Nezavisno ispitivanje žena o rodno pravednim strategijama održivosti mora pouzdano da se obezbedi pomoću finansijskih i institucionalnih resursa. Umrežavanje građanskog društva na nacionalnom i međunarodnom nivou je preko potrebno u ovom kontekstu. Zbog toga moraju da se ustanove umreženi projekti o “globalnoj strukturalnoj politici sa rodne perspektive” i “rodna ravnopravnost i održivost životne sredine” i da se finansiraju na saveznom nivou. april 2002.
Women in Development Europe
©
|
  |
