Rodnost i informaciono-komunikacione tehnologije |
Siže Nove tehnologije u oblasti informacija i komunikacija, naročito Internet, smatraju se uvodnikom u novo doba. Preovlađujuje gledište da takve tehnologije imaju više tehničkih nego društvenih implikacija. Ogromne pozitivne promene koje su proizvele ove informacione i komunikacione tehnologije (ICT) ipak nisu dotakle celokupno čovečanstvo. Postojeći odnosi moći u društvu određuju uživanje koristi od informacionih i komunikacionih tehnologija; stoga ove tehnologije nisu rodno neutralne. Važna pitanja su: ko ima koristi od informacionih i komunikacionih tehnologija? Ko diktira kurs ovih tehnologija? Da li ih je moguće usmeriti kako bi služili ciljevima pravičnosti i pravde? U centru ovih pitanja je problematika rodnosti i jednako pravo žena na pristup, korišćenje i uobličavanje informacionih i komunikacionih tehnologija. Pristup novim tehnologijama je još uvek daleko od stvarnosti za ogromnu većinu ljudi. Zemlje Juga, naročito seosko stanovništvo, u značajnoj su meri izostavljene iz informacione revolucije zbog odsustva osnovne infrastrukture, visokih troškova njihove gradnje i razvijanja, nepoznavanja novih tehnologija, preovlađujućeg engleskog jezika na internetu i pomanjkanja vidljivih koristi od ICT u odnosu na svakodnevne zahteve za promenama. Ove prepreke predstavljaju čak veće barijere za žene koje su češće nego muškarci nepismene, ne znaju engleski i nemaju mogućnosti za obuku za korišćenje računara. Odgovornosti u kući, kulturna ograničenja pokretljivosti, manja ekonomska snaga kao i nedostatak primenljivosti sadržaja ICT u njihovom životu nadalje podstiče njihovu marginalizaciju u informacionom sektoru. Oblast ICT karakteriše strateška kontrola od strane moćnih korporacija i država – monopolista uspostavljenih na osnovu režima intelektualne svojine i eksploatacije nemoćnih od strane kapitalističkog imperijalizma, seksizma i rasizma. Unutar ICT oblasti, žene imaju relativno malo svojine i uticaja na procese odlučivanja, nisu dovoljno zastupljene u privatnom sektoru, a državna tela kontrolišu ovu oblast. Informacione i komunikacione tehnologije su dovele do porasta zaposlenosti, uključujući i zaposlenost žena. Ipak, šabloni rodne segregacije se reprodukuju u informacionoj ekonomiji u kojoj muškarci drže većinu visokostručnih i dobro plaćenih poslova, dok su žene koncentrisane na niskostručnim i loše plaćenim radnim mestima. Ovo postiče obezvređivanje ženskog rada, a organizacije u ovom sektoru, kao i u drugima, nagrađuju ponašanje koje se smatra maskuliziranim. Pojedine međunarodne organizacije i udruženja civilnog društva bave se pitanjima koja se fokusiraju na demokratizaciju ICT oblasti – od digitalog jaza do prava na komunikaciju, kulturnu različitost i prava intelektualne svojine. Zagovarači rodne ravnopravnosti takođe se zalažu za priznavanje rodne dimenzije informacionog društva: integrisanje rodne perspektive u nacionalne ICT politike i strategije, obezbeđivanje sadržaja koje je relevantno za žene, unapređivanje ekonomskog učešća žena u informacionoj ekonomiji i regulisanje nasilja nad ženama i decom koje je povezano sa pornografijom na internetu. Svetski samit o informacionom društvu (World Summit on the Information Society (WSIS)) koji je održan u Ženevi decembra 2003. godine okupio je subjekte u ovoj oblasti kako bi se pozabavili izazovima i mogućnostima koje donosi ICT, iako sa suprotnim ishodima. ICT se takođe koristi kao oruđe za društvenu transformaciju i rodnu ravnopravnost:
Ovakve aktivnosti su najefektnije ako se bave i pozadinom problematike pristupa i infrastrukture kako bi se sagledao širi društveni kontekst i odnosi moći. Efektivnosti i domašaj se takođe podstiču kombinovanjem “starih” tehnologija kao što je radio, sa “novim” tehnologijama kao što je internet. Dalekosežne promene prema rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena u oblasti ICT potrebne su na svakom nivou – međunarodnom, državnom i programskom. Urodnjavanje ICT ne podrazumeva samo veće korišćenje ICT od strane žena. Radi se o transformisanju ICT sistema. Ovo uključuje :
Kako bi se ovo ostvarilo, zagovornici rodne ravnopravnosti treba da zatalasaju ICT oblast bez odmora, kako su to činili i u drugim sferama. (...) 2. Nejednakosti u informacionom društvu Ovaj odeljak nastoji da istraži političke postavke globalnog informacionog društva. Posmatrajući širu sliku – političko i ekonomsko okruženje ICT – važno je da razumemo ko ima koristi a ko ne i zašto. Rodne dimenzije u ovom kontekstu su izuzetno značajne. 2.1. Digitalni jaz Podela između dobitnika i gubitnika u globalnoj ICT oblasti je potpuna. Ovaj pododeljak nudi neke statističke analize za ilustraciju nejednakosti u pristupu ICT. Takođe, pokazuje kako kontrola ICT od strane moćnih korporacija i odnosi moći između bogatih i siromašnih zemalja, građana, muškaraca i žena, određuje pristup koristima od ICT. Pokazuje i kako je u procesu globalizacije potencijal ICT zarobljen radi daljeg služenja interesima moćnih. U informacionoj ekonomiji bogate države i delovi društva sa orijentacijom veštinama, prihodima i vremenom za pristup ICT žanju sve koristi. Pristup i strateška kontrola ICT oblasti data je moćnim državama, korporacijama, grupama i pojedincima, kao i privilegija da utiču na ovu oblast i stiču koristi od inovacija i promena koje se dešavaju u širem ICT okruženju. S druge strane, disproporcionalno veliko breme problema i teškoća je na plećima većine. Digitalni jaz koji se odnosi na nejednaku raspodelu koristi od ICT unutar i između država, regija, sektora i društveno-ekonomskih grupa, označava težak zadatak pred kojim su zemlje u razvoju i marginalizovane grupe u društvu (čak i u razvijenim zemljama) u njihovim naporima da dosegnu navodno javne koristi koje obezbeđuje ICT. 2.1.1 Nejednakosti u pristupu ‘Takozvani digitalni jaz je, u stvari, više jazova u jednom. Postoji tehnološki jaz – velike razlike u infrastrukturi. Postoji jaz u pogledu sadržaja. Mnoštvo informacija na internetu jednostavno nije relevantno, od značaja za stvarne potrebe ljudi. A skoro 70% sadržaja svetskih sajtova je na engleskom jeziku, što istovremeno ugušuje lokalne glasove i poglede. Postoji rodni digitalni jaz, sa ženama i devojčicama koje imaju manje pristupa informacionim tehnologijama nego muškarci i dečaci. Ovo može da liči na odnos bogatih i siromašnih zemalja.’ [1] Generalni sekretar UN, Kofi Annan Jaz u infrastrukturi ogleda se u brojkama rasprostranjenosti telefona, koja pokazuje visok nivo geografskog dispariteta sa 113.4 aparata na 100 stanovnika u SAD i 7.36 u Africi. Telefonske veze su, istorijski, kičma internet veza i stoga su srce infrastrukturalnog jaza. Ovaj jaz se manifestije i u različitom pristupu računarima i internetima. Azija i Afrika daleko zaostaju za ostatkom sveta u ovom pogledu. U Aziji je svega 4.45 personalna računara na 100 stanovnika, a u Africi svega 1.3. Čak i unutar regiona postoje široki rasponi. Primera radi, u 26 od 45 država Azije u kojoj su podaci dostupni, korisnici interneta čine manje od 5 odsto stanovništva. U Južnoj Koreji i Singapuru više od polovine stanovništva koristi internet, dok postoje države, kao što su Mijanmar i Tadžikistan, u kojima svega 0.5 odsto stanovnika koristi internet. Takođe je važno imati u vidu da su korisnici interneta geografski ekstremno koncentrovani čak i unutar jedne zemlje i da je seosko stanovništvo uglavnom isključeno. Razlike u prihodima su drugi ključni činilac razlike u pristupu. Sedamdeset odsto koristnika interneta pripada vrhu po primanjima koji čini 16%, dok 40 odsto stanovnika na dnu po primanjima čini svega 5 odsto svih korisnika interneta. Nevezano za lokaciju i prihod, jezik je drugi činilac digitalnog jaza. Prevaga engleskog jezika na internetu predstavlja prepreku za većinu korisnika na svetskom nivou. Oni koji govore ne-evropske i domorodačke jezike, uključujući i veliki udeo žena, uglavnom su izostavljeni iz velikog informacionog kruga. Čak i među obrazovanima, poznavanje dominantnog evropskog jezika ne mora biti na takvom nivou da omogućava korisniku da lagodno koristi internet radi obuke ili uključivanje na govorne liste. (Huyer and Mitter 2003). Jaz u informacionom društvu je naročito akutan za žene. 2.1.2 Nejednakosti u pogledu svojine i kontrole Vlasništvo nad globalnim ICT sistemima se alarmantno izvitoperava. Globalno, vlasništvo nad medijima odslikava multinacionalne svojinske šablone i mega-integracije. Monopol Majkrosofta ilustruje ogromne izazove za demokratizaciju softverske arhitekture i vlasništva. Nekolicina velikih korporativnih igrača – korporacija za softver i hardver, telefonskih kompanija, satelitskih mreža i provajdera internet usluga – motivisana je isključivo profitom. Internet se vidi kao potencijalno polje za igru, prostor u kojem su svi učesnici ravnopravni. Uprkos tome, činjenica je da je internet izgrađen radi korporacijske kontrole sadržaja informacija i infrastrukture, internet protokol adresa i sistema naziva domena (neophodno za prisustvo na internetu) i tehničkih standarda koji uključuje komunikacione protokole, formate pošte i dokumenata, formate zvuka i videa, bez čega ne bi bilo interneta. Takođe, demokratska supstanca interneta je ozbiljno ugrožena, a slobode pojedinaca su pod udarom. Interesi moćnih korporacija i pojedinih nacionalnih vlada nastoje da zadrže ekonomsku i političku kontrolu nad internetom radi unapređenja njihovih interesa. Mnogi multinacionalni ICT giganti su zainteresovani za gomilanje njihovog monopola radi kontrole « personalnih informacija » o njihovim klijentima. « Rat protiv terora », kako je opšte poznato, služi kao izgovor za razvijanje novih tehnologija kao oružje za kontrolu prava na privatnost, i često, prava na mišljenje. U zemljama kao što su Vijetnam i Tunis pojedinci se hapse pa čak i osuđuju na kazne zatvora zbog korišćenja interneta za kritikovanje vlade ili zbog razmene informacija sa prekomorskim grupama. Sredinom 2001. godine Ministarstvo za komunikacije Republike Koreja (Južne Koreje) usvojilo je sistem ocenjivanja sadržaja interneta klasifikujući homoseksualne i lezbijske sajtove kao « štetne medije » i postavilo im blokade, sve pod izgovorom zaštite mladih. [2] Razvoj interneta se poklapa sa usponom režima prava intelektualne svojine unutar sistema neoliberalne globalizacije. Novi ICT imaju potencijal da u dramatičnoj meri prekroje razmenu znanja. Ovo znači da isključeni mogu imati slobodan pristup informacionim resursima potrebnim za osnaživanje. Uprkos tome, takvi potencijali ugrožavaju stečene interese onih koji su ranije imali koristi od kontrolisanja informacija, pa će pretrpeti ogromne gubitke osim ako informacije i dalje ostanu oskudne. Ovi interesi se sada podvode pod režim intelektualne svojine koji je štetan i nepravičan. Prava intelektualne svojine su danas ključna u oblasti informacionih i komunikacijskih tehnologija. Monopoli nad softverima kao što je to Majkrosoftov stvara ogromne profite prodajom kopija softvera, i prema tome, pravi nula povećane troškove proizvodnje. Ono što se prodaje je dozvola za korišćenje softvera, a ne sam softver. Ovo znači da kupci ne mogu sami da menjaju softer ukoliko bi im to bilo potrebno. Zagovornici slobodnih softera se protive ovome putem unapređivanja i razmene softverskih aplikacija koje mogu biti modifikovane od strane korisnika. Cilj ovog pokreta je da obezbedi alternativu postojećem režimu intelektualne svojine. 2.1.3 Rad u informacionoj ekonomiji Nove informacione i komunikacione tehnologije su deo i proizvod šireg ekonomskog procesa globalizacije koji utiče na žene i muškarce širom planete. U novoj ekonomiji ICT su omogućile novu organizaciju rada i novu globalnu podelu rada. Za zemlje u razvoju ICT industrija nudi mogućnosti zapošljavanje shodno relociranju poslova, ali sadašnja pravila igre u informacionom društvu ne garantuju pravičan rast. Globalni procesi proizvodnje i distribucije, podržavani informacionim i komunikacijskim tehnologijama, u stvari znače da je većina aktivnosti i dalje pod kontrolom transnacionalnih kompanija baziranih na Severu. Specifične aktivnosti se vode na Jugu, ali samo u ograničenom opsegu, koncentrisane su uglavnom u određenim geografskim oblastima (Sassen 1997). Većina zemalja u razvoju posmatra IT sektor kao mogućnost za brzo stvaranje poslova. Ipak, većina telefonskih centara i kapaciteta za pristup podacima – segmenti u kojima je povećanje zaposlenosti maksimalno – smešteni su u nekoliko zemalja – Indiji, Meksiku, Filipinima, Jamajci i sada su u porastu u Kini. Čak i unutar ovih zemalja ti kapaciteti su uglavnom koncentrisani u nekoliko zona. Projektovan razvoj ovog sektora izgleda da se ne razlikuje od rute kojima se kreću tekstilna i elektronska industrija – niske nadnice, loši uslovi rada, odsustvo sindikata, malo do nimalo transfera veština ili tehnologija, urušavanje veština radne snage, odsustvo napredovanja na poslu i feminizacija najjednostavnijih poslova. Siromašne zemlje se međusobno takmiče u naporima da privuku transnacionalne korporacije u trku do dna. (Costanza-Chock 2003, Bidwai 2003). Važno je zapamtiti da je preoblikovanje asimetrije u pristupu moguć putem afirmativne akcije. Ipak, potrebno je da se pitanje prekrajanja svojine i kontrole rešava putem odgovarajućeg okvira pravila na međunarodnom i nacionalnom nivou. Nepotrebno je reći da stečeni interesi – moćnih severnih ekonomija i korporacija koji nameću štetni režim intelektualne svojine Jugu – predstavlja ogroman izazov za izgradnju pravičnog pravnog okvira. (…) Žene su zakoračile u ICT oblast, zahtevajući poslove koje ta tehnologija stvara. Ipak, kako tvrde Hafkin and Taggart (2001), u nastojanju da zadrže i nadograde dobiti u oblasti zapošljavanja koje prate globalizaciju i informacionu tehnologiju, ženama je potrebno da se pomere na više tehnička zanimanja, stručnije i bolje plaćene poslove. Za to im je potrebno da imaju pristup obrazovanju i obuci koja će ih opremiti sa veštinama koje se traže, a koje se brzo menjaju. Politika bi trebalo da ohrabri devojčice i žene da rano počnu da koriste ICT u obrazovanju i da nastave studije u ovoj i drugim oblastima tehnike – kao naučnici, istraživači, administrativni radnici i nastavno osoblje. Ženama je takođe potrebno da se suoče sa rodno baziranim preprekama: povećanim zahtevima za održavanje domaćinstva i porodice i diskriminacijom na radnom mestu. Pored politika koje će obezbediti rodnu ravnopravnost na nivou preduzeća, za rodnu ravnopravnost u informacionom društvu od vitalnog je značaja snažna uloga države u regulaciji sigurnosti zaposlenja, osiguranja, porodiljskog odsustva i zdravih i bezbednih radnih uslova. (…) BRIDGE (development – gender) © Napomena: Članak je izvod iz BRIDGE-ove publikacije «Rodnost i ICT – Opšti pregled» (“Gender and ICTs – an Overview Report”). Vidi ceo tekst na: http://www.bridge.ids.ac.uk/reports_general.htm BRIDGE može obezbediti druge materijale o rodnosti i razvoju na engleskom jeziku putem njihovog sajta ili kontakta.
BRIDGE (development - gender)
[1] http://www.un.org/apps/sg/sgstats.asp?nid=695 [2] http://lists.village.virginia.edu/lists_archive/Humanist/v15/0212.html .
|
  |
