Izjava o komunikacionim pravima Vizija i kontekst Svetski forum o komunikacijskim pravima (World Forum on Communication Rights) |
Komunikacija igra centralnu ulogu u politici, ekonomiji i kulturi u društvima u celom svetu. Informacione i komunikacione tehnologije zajedno sa političkom voljom da se implementiraju komunikaciona prava, mogu obezbediti vitalne nove mogućnosti za političku interakciju, društveni i ekonomski razvoj, i održavanje kultura. Sredstva pomoću kojih se postižu ovi ciljevi obuhvataju opšti pristup svih ljudi sredstvima komunikacije i informacijama i raznovrsnosti medija u čitavom svetu. Komunikacija je osnovni društveni proces i osnova svih društvenih organizacija. To je više nego običan prenos poruka. Komunikacija je ljudska interakcija grupa i pojedinaca putem koje se oblikuju identiteti i značenja. Komunikaciona prava su bazirana na viziji slobodnog protoka informacija i ideja koji je interaktivan, ravnopravan i nediskriminatorski i koja se rukovodi ljudskim potrebama pre nego komercijalnim i političkim interesima. Ova prava predstavljaju zahtev ljudi za slobodom, uključivanjem, raznolikošću i participacijom u komunikacionom procesu. Naša vizija komunikacije je bazirana na priznavanju inherentnog dostojanstva i jednakim i neotuđivim pravima svih ljudi. Iako priznajemo veliki potencijal komunikacije u savremenim društvima mi takođe skrećemo pažnju na neke od problema koji se suočavaju sa punim priznanjem komunikacionih prava.Problem političke kontrole i smetnje sa slobodom izraza ostaju centralna ili glavna briga. Zajedno sa medijskim zasićenjem pojavljuje se i zavisnost od medija o saznanju o događajima u svetu, zavisnost koja je veća u trenucima oružanih konflikata. U isto vreme uticaj propagande i cenzure nikada nije bio tako rasprostranjen. Komunikacija je postala veliki globalni posao. Mnogi od njenih proizvoda i usluga su oblikovani prema komercijalnim ciljevima umesto prema razmatranju baziranom na opštem dobru. Globalni medijski marketing je uglavnom kontrolisan od strane malog broja gigantskih konglomerata, što ugrožava raznovrsnost i nezavisnost informacionih tokova. Ova pretnja raznovrsnosti je povećana modernim trendovima u međunarodnim trgovinskim pregovorima, koji rizikuju izlaganje “kulture” istim pravilima koja važe za robu široke potrošnje i potcenjujuci domaću kulturu, znanje i nasleđe. S druge strane režimi koji imaju stroge stavove u pogledu intelektualne svojine stvaraju informaciono ograđivanje i postavljaju kritičke prepreke prema ulaženju u društva “znanja”. Isključivanje velikog broja ljudi iz demokratskih političkih procesa zbog nedostatka efektivnih sredstava participacije je još jedan izazov za komunikaciona prava. Ovaj problem se pogoršava širenjem stalne moći koja kontroliše i prisluškuje komunikacije, opravdane u ime bezbednosti, ali skoro uvek zloupotrebljene. Nove tehnologije i mnogo dublje razumevanje komunikacionh prava imaju snagu da učine informacije i znanje mnogo dostupnijim ljudima i transformišu društvene i političke procese. Međutim mnogo toga ostaje da se uradi da bi ovo bila stvarnost. Globalna komunikacija ostaje daleko od univerzalne i većina ljudi u svetu još uvek je isključena iz značajnog pristupa komunikaciji, informacijama i medijima. Komunikaciona prava Usvajanjem Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima međunarodna zajednica priznala je inherentno dostojanstvo svim članovima ljudske porodice tako što je svima obezbedila jednaka i neotuđiva prava. Komunikaciona prava su suštinski vezana za ljudsko stanje i bazirana na novom snažnijem razumevanju ljudskih prava i uloge komunikacije. Bez komunikacionih prava ljudska bića ne mogu da žive u slobodi, pravdi, miru i dostojanstvu. Priznanje ove univerzalne ljudske potrebe inspirisalo nas je da postavimo izjavu o ljudskim pravima baziranu na principima slobode, uključenosti, raznovrsnosti i participacije [*] . Sloboda Suština komunikacionih prava je član 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima koji proklamuje: ”Svako ima pravo na slobodu izražavanja i mišljenja; ovo pravo obuhvata slobodu zadržavanja mišljenja bez ometanja i slobodu traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja putem bilo kog medija i bez obzira na granice.” Ova osnovna sloboda se takođe priznaje u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima (član 19), u drugim ugovorima UN, kao što je Konvencija o pravima deteta (član 13), i u sva tri glavna regionalna instrumenta ljudskih prava (Afrika, Amerika i Evropa). Uprkos ovim garancijama, cenzura ostaje stvarnost iako se ljudski rod “ukrcava” u 21.vek. Politički i komercijalni pritisci na nezavisno izveštavanje su i dalje prisutni i sloboda govora na internetu je pod ozbiljnom pretnjom u mnogim delovima sveta. Pravo na slobodu izražavanja je sve više pod pretnjom od strane značajno ojačanih moćnih država koje kontrolišu i prisluškuju komunikacije u čitavom svetu. Ključno je da međunarodna zajednica usvaja važna pravila i mehanizme koji bi obezbedili poverljivost privatnih razgovora. Zbog toga je hitno potrebno da obnovimo globalnu obavezu na slobodu informisanja i izražavanja kao “kriterijum svih sloboda kojima su posvećene UN” kako je navedeno u Rezoluciji generalne skupštine UN 59(I) usvojenoj na prvom zasedanju 1946. godine. Uključenost Međunarodni ugovori o ljudskim pravima obuhvataju mnoge odredbe koje garantuju uključenost, kao što je univerzalni pristup informacijama i znanju, univerzalni pristup obrazovanju, zaštiti kulturnog života zajednice i ravnopravno učešće u naučnom i tehničkom napredovanju. U aktuelnoj globalnoj realnosti, međutim, veliki broj ljudi nema pristup osnovnim sredstvima komunikacije kao što je telefon, emitovanje i internet. Pristup informacijama koje se tiču javnih problema je takođe prekomerno ograničen i takođe veoma neravnopravan između i unutar društava. Iskreno angažovanje problemu uključenosti zahteva alokaciju znatnih materijalnih i nematerijalnih resursa od strane međunarodne zajednice i nacionalnih vlada da se prevaziđu ove prepreke. Raznolikost U čitavom svetu postojeći oblici kulturne i informativne i lingvističke raznolikosti su ozbiljno ugrožene. Raznolikost u oblasti kulture jezika i komunikacije je u takvom kritičnom položaju u odnosu na održivost planete kao i svetska biološka i prirodna raznolikost. Komunikaciona raznolikost je ključna u demokratskoj i politčkoj partcipaciji u pravima ljudi na napredovanje, zaštitu i sačuvanje kulturnog identiteta i slobodnoj težnji njihovog kulturnog razvoja. Raznolikost je neophodna u nekoliko nivoa uključujući dostupnost širokom rasponu različitih izvora informacija, raznolikost vlasništva u medijima i oblicima pristupa medijima koji obezbeđuju da se čuju gledišta svih sektora i grupa u društvu. Participacija Međunarodno priznata ljudska prava naglašavaju važnost participacije ljudi u političkim procesima koji sa stanovišta komunikacionih prava uključuju pravo da se svačije gledište uzme u obzir. U ovom kontekstu ravnopravna participacija žena i participacija manjina i marginalizovanih grupa je naročito važna. Komunikacija je bitna u procesima političkog odlučivanja. Kako se uloga medija u modernoj politici širi to ne bi trebalo da ometa već da podržava participaciju ljudi u političkom procesu kroz razvoj participatorne vlasti na svim nivoima. Vizija i realnost Komunikaciona prava ostaju za većinu ljudi u svetu vizija i aspiracija. U stvarnosti ona nisu čvrsto utemeljena. Naprotiv, ona se stalno i sistematski krše. Potrebno je stalno podsećati vlade da je pravno neophodno da se ona implementiraju, štite i unapređuju a na osnovu ratifikovanih ugovora o ljudskim pravima. Komunikaciona prava su izraz osnovnih potreba. Zadovoljenje ovih potreba zahteva snažnu političku volju i alokaciju znatnih resursa. Nedostatak angažovanja ovih resursa služi samo da se produbi globalno nepoverenje političkih institucija. U isto vreme potpuna implementacija komunikacionih prava ne može zavisiti samo od vlada. Civilno društvo ima ključnu ulogu u zagovaranju ovih prava, nadziranju njihovog sprovođenja, reagovanju na zloupotrebe, edukaciji i popularisanju ovih prava. Hrabrenje i pomaganje ljudima da afirmišu ova prava kroz različite oblike društvenog delovanja i da ih upotrebe da bi realizovali ogroman potencijal i stare i nove tehnologije, medija i komunikacija su vitalni zadaci svih kojih se ovo tiče. Mi potvrđujemo ovu Izjavu kao izraz našeg angažovanja po pitanju komunikacionih prava i dalje se zauzimamo da razvijamo Međunarodnu povelju komunikacionih prava uz najveću moguću podršku, kao zajedničkom standardu kome svaki pojedinac i svako telo u društvu treba da teži. Ženeva, 11.decembar 2003.godine Izjava Svetskog foruma za komunikaciona prava (World Forum on Communication Rights), nezavisne inicijative civilnog društva, otvorene za sve koji se zalažu za demokratske, pravične i participativne medije i komunikacije. Predstavljena od strane profesora Ceesa Hamelinka (World Forum on Communication Rights) 11. decembra 2003. godine u Ženevi, na Svetskom samitu o informacionom društvu, sa ciljem grupisanja jednog broja postojećih ljudskih prava koji se odnose na informacije i komunikacije kao “komunikaciona prava”. Ova izjava nas podseća da se većina ovih prava često svuda na svetu ignorišu. Izjava poziva na praktičnu primenu ovih prava na svim nivoima. http://www.communicationrights.org/statement_en.html Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, Srbija
[*] Najvažniji međunarodni instrumenti za ljudska prava u oblasti komunikacionih prava:
O principu slobode:
Zaštita privatnosti:
O principu uključenosti:
O principu različitosti:
|
  |
