U susret postavljanju međunarodnog okvira za korporativnu odgovornost: Norme Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima u poslovnoj sferi Kathambi Kinoti AWID |
Decembra 2003. godine zajednica Rupokvu (Rupokwu) u Nigeriji pretrpela je veliku štetu kada je pukla cev naftovoda koja prolazi kroz tu oblast i nafta se izlila. Kao rezultat toga, bunari su zagađeni, ostavivši zajednicu bez pitke vode. Seoska gazdinstva i jezera sa ribama takođe su uništena, a većina porodica u ovom poljoprivrednom području izgubila je svoj izvor prihoda. Naftovodom je upravljala multinacionalna korporacija Shell Petroleum Development Corporation koja je bila partner sa nigerijskom nacionalnom petrolejskom korporacijom. Nijedna strana nije otklonila posledice izlivanja nafte. Ovaj incident i nedelovanje partnera Shell-a i nigerijske vlade predstavljali su kršenje ljudskih prava stanovništva u Rupokvu. Njihovo pravo na čistu i zdravu sredinu i odgovarajući životni standard je nedvosmisleno prekršeno. Godine 1984. izlivanje toksičnog gasa u indijskom gradu Izopal prouzrokovalao je štetu životima u toj zajednici. Izlivanje se dogodilo na postrojenju još jedne multinacionalne korporacije, Union Carbidge Corporation. U roku od tri dana više od 7.000 ljudi je umrlo a nekoliko hiljada je povređeno. Danas, više od 20 godina kasnije, preko 100.000 ljudi pati od hroničnih bolesti i bolesti koje slabe organizam, dok se bebe rađaju sa urođenim manama. Mnogo je žena izgubilo zdravstvenu sposobnost da imaju decu i kao takve obeležene od strane društva postale su predmet diskriminacije. Union Carbidje odbio da preuzme odgovornost za izlivanje gasa i pebacio je svoju imovinu i upravljanje u drugu korporaciju, koja negira da je nasledila obaveze svog prethodnika. Union Carbid je odbio da prizna jurisdikciju suda u Bhopalu u kome su članovi te zajednice tražili pravdu. Narod Bhopala je pretrpeo brojna kršenja ljudskih prava, kao što su pravo na život, zdravlje, obeštećenje pred sudom, odgovarajući životni standard i bezbednu životnu sredinu. Žene u najnerazvijenijim zemljama predstavljaju većinu stanovništva koje je pretrpelo kršenje ljudskih prava od strane multinacionalnih korporacija. Žene takođe čine i većinu onih koji su najmanje plaćeni. Slučaj Bhopal ilustruje diskriminaciju kojoj mogu biti izložene žene. Međutim, ne trpe žene samo u najnerazijenijim zemljama. Američka korporacija Wal-Mart trenutno vodi parnicu sa svojim bivšim i sadašnjim službenicima koji je optužuju za rodnu diskriminaciju u pogledu napredovanja na poslu i zdravstvenog osiguranja. Zašto bi multinacionalne korporacije trebalo da podležu međunarodnim propisima? Proces globalizacije kao rezultat ima sticanje ogromne moći od strane multinacionalnih korporacija i to naročito u razvijenim zemljama gde one mogu da oblikuju politiku i utiču na vlast. U najnerazvijenijim zemljama one često krše ljudska prava i ponašaju se na način na koji ne bi mogle u svojim zemljama na Severu. Multinacionalne korporacije upravljaju preko nacionalnih granica tako da pojedinačne vlade ne mogu da u potpunosti regulišu njihovo delovanje. Korporacije ponekad izbegavaju odgovornost tako što koriste zakon koji im dozvoljava da prebace svoju kompaniju ili posluju pod okriljem drugih korporacija, kao sto je pokazano u slučaju Union Carbide Corporation i Placer Dome Corporation koje su prouzrokovale kršenje ljudskih prava u rudnicima na Filipinima. Čak i kad zemlje imaju nacionalne zakone koji regulišu delatnosti korporacije, ti zakoni su često neadekvatni ili se ne odnose na multinacionalne kompanije, naročito u razvijenim zemljama. Korporacije često rade u oblastima koje su bogate prirodnim resursima ali nisu razvijene, gde one eksploatišu sredinu i lokalno stanovništvo, utičući čak i na njihovo premeštanje i ugrožavajući njihovo kulturno nasleđe. U Keniji, na primer, kanadska multinacionalna korporacija Tiomin Inc. je nedavno došla u konflikt sa lokalnom zajednicom, kada je njeno delovanje ugrozilo šume koje zajednica vekovima smatra svetim. Posto međunarodne korporacije imaju tako veliku moć postoji potreba za međunarodnim propisima u okviru kojih one mogu delovati. Nemoguce je postići trajni razvoj i ublažiti siromaštvo, a ne zaštiti ljudska prava i dostojanstvo svih ljudi. Norme Ujedinjenih nacija u oblasti poslovanja Norme UN o odgovornosti transnacionalnih korporacija i drugih poslovnih preduzeća u pogledu ljudskih prava usvojene su avgusta 2003. godine od strane Potkomisije UNza zaštitu i unapređenje ljudskih prava. Norme su donete uz pomoć kompanija, sindikata i nevladinih organizacija uprkos značajnom otporu od strane pojedinih vlada i multinacionalnih korporacija. Norme se odnose na obaveze koje imaju kompanije imaju u svojoj oblasti poslovanja i uticaja. One uvode obaveze od strane države kako bi obezbedila da multinacionalne i druge poslovne korporacije poštuju ljudska prava, kao i da odrede broj i razrade sve obaveze poslovnih subjekata. Neke od ovih obaveze su:
Norme ne pokrivaju potpuno sve aspekte delovanja multinacionalih kompanija. Na primer, pitanja spajanja kompanija ili preuzimanja jedne kompanije od strane druge kao sto je slučaj sa Union Carbide–Dow. Zatim, zanemareno je pitanje privatizacije preduzeća koja su bila društvena. Tamo gde su ranije javne usluge obavljala društvena preduzeća korporacije često idu prečicom i previde veća javna dobra, ograničavajuci svima na primer pristup vodi. Norme nisu međunarodni ugovor i nisu obavezujuće za državu i korporacije. Ovo verovatno predstavlja najveću brigu jer se ne može obezbediti njihova primena. Njih, međutim, mogu koristiti vlade za donošenje zakona i uobličavanje politika. Zagovarači ljudskih prava mogu koristiti Norme prilikom zagovaranja, a nacionalni i međunarodni tribunali se mogu pozivati na njih. Da li je u norme integrisana rodnost na odgovarajući način? Prema organizaciji Women’s Environment and Development Organization (WEDO), Norme, iako odražavaju određenu brigu za rodna pitanje, one ne integrišu sva ova pitanja na odgovarajući način. One se pridržavaju principa davanja jednakih šansi svima i jednakog tretmana. Međutim, trebalo bi da učine sledeće:
Šta mogu zagovornici prava žena da učine da bi dale podršku Normama?
Napomena:
Norme Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima u poslovnoj sferi mogu se naći na adresi: Objavljeno u:
Association for Women’s Rights in Development (AWID) ©
|
  |
