Svetska banka i prava žena u procesu razvoja Association for Women’s Rights in Development (AWID) |
Svetska banka je moćna institucija koja upravlja međunarodnim razvojem i usmerava politiku reformi koje imaju značajne implikacije na svakodnevni život žena i muškaraca u zemljama u razvoju. Ovaj tekst opisuje Svetsku banku, njenu upravljačku strukturu i njenu novu strategiju za integrisanje rodne perspektive njenu politiku. Tekst se završava sugestijama za akciju za zagovornike rodne ravnopravnosti. Šta je Svetska banka? Osnovana 1944. godine Svetska banka je najveći svetski snabdevač kapitala za razvoj i know how-a, s obzirom da je u 2001. godini obezbedila više od 17 milijardi USD zajma zemljama klijentima. Njeno sedište je u Vašingtonu u Sjedinjenim američkim državama, ima svoje kancelarije u 100 zemalja i zapošljava ukupno 10.000 ljudi. [1] U osnovi, Svetska banka obuhvata tri aktivnosti: pozajmljivanje sredstava, istraživanje razvoja i ekonomske analize, i tehničku pomoć, obezbeđujući sredstva iz javnih izvora za programe razvoja u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje i zaštita čovekove sredine, fokusirajući se na nacionalne, pravne, političke i ekonomske strukture. Banka promoviše reforme dizajnirane s ciljem da stvore dugoročni ekonomski rast i stabilnost, tako što pozajmljuje sredstva vladama, a zatim profit dobijen iz zajmova koristi da finansira svoje aktivnosti. Nedavno je obećala da će više svojih budućih sredstava usmeriti ka najsiromašnijim zemljama u vidu subvencija, a ne pozajmica za socijalne programe. Međunarodni monetarni fond Međunarodni monetarni fond (MMF) je partner Svetske banke, takođe osnovan 1944. godine na konferenciji u Breton Vudsu. Njegove tri glavne oblasti delovanja su: kontrola politike deviznog kursa, finansijska pomoć članicama koje imaju problema sa platnim bilansom, kao i tehnička pomoć u pogledu politike poslovanja, institucija i statistike. Ukratko, MMF formuliše ekonomsku politiku baziranu na frazi “stegni kaiš”, a formirano je i pravno telo međunarodnog monetarnog prava. Svetska banka, MMF i Svetska trgovinska organizacija teže ka povezanosti u globalnoj ekonomskoj politici i dopunjuju se u svojoj politici i aktivnostima. Dok povezanost može u jednom trenutku biti dobra stvar, mi moramo biti zabrinuti zbog « cross-conditionality » (uslovljenosti) kao trostruke pretnje ženama. To se može desiti, na primer, kada se uslovljenost strukturalnom prilagođavanju koristi da se unapredi trgovinska liberalizacija ili kroz davanje zajmova za “izgradnju kapaciteta” koji povezuju nadležnosti i aktivnosti institucija. Prvobitna misija Svetske banke bila je da pruži pomoć u obnovi ratom opustošenih teritorija i pomogne u uspostavljanju stabilne mirnodopske ekonomije. Banka je danas fokusirana na siromaštvo i proces razvoja, što predstavlja značajnu reinterpretaciju njene prvobitne nadležnosti. Danas, kako se navodi, misija Svetske banke je “da se bori protiv siromaštva do dugoročnih rezultata i pomogne ljudima da pomognu sebi i svojoj sredini putem obezbeđivanja resursa, razmene znanja, unapređivanjem sposobnosti (kapaciteta) i partnerstva u javnom i privatnom sektoru.” [2] Banka se fokusirala na žene u poslednje dve decenije, iako je prvobitno imala program pomoći « ženama u procesu razvoja », nasuprot programu ravnopravnosti polova ili ženskih ljudskih prava. Kako se upravlja Svetskom bankom? Zvanično, Svetska banka je u “vlasništvu” 184 zemlje članice. U praksi, Odbor guvernera i Odbor izvršnih direktora upravljaju organizacijom; oni odobravaju pozajmice, odlučuju o ublažavanju tereta dugova i određuju politiku Banke. Glasovi su podeljeni između izvršnih direktora na osnovu broja deonica koje poseduje svaka zemlja (drugim rečima, na osnovu moći i bogatstva.). Sjedinjene američke države imaju oko 15 % glasačke moći, a 8 zapadnih zemalja zajedno drže oko 50% ukupnog broja glasova i u stvari predstavljaju u Odboru mnoge zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji. [3] Iako je većina aktivnosti Svetske banke fokusirana na svet u razvoju, severne zemlje vode instituciju. Po običaju predsedavajući Svetske banke je uvek Amerikanac. Obično su ministri finansija i glavni bankari koji predstavljaju svoje zemlje muškog pola. Oni naginju ka uskom povezivanju sa poslovnim i finansijskim zajednicama i kao rezultat toga, politika Banke je često u skladu sa komercijalnim i finansijskim interesima industrijskih zemalja. Očigledno, takva ogromna institucija nije homogena. Dok neoliberalna ekonomska ortodoksija možda dominira, mnogi unutar Svetske banke imaju drugačije vizije i rade na promeni iznutra. Ženski pokret mora raditi istovremeno na davanju podrške naporima onih unutar institucije, ali takođe i na ubrzavanju promena spolja. Kako Svetska banka funkcioniše ? Osnovne delatnosti Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda su zasnovane na nekoliko ključnih instrumenata. Oni su međusobno povezani i predstavljaju logičnu putanju istorije i ideologije ovih institucija. Strategije za smanjivanje siromaštva (Poverty Reduction Strategies - PRSs) Verovatno zbog značajnih kritika spolja o nedostatku transparetnosti i nacionalnog vlasništva reformi ekonomske politike, Svetska banka i MMF su 1999. godine odlučili da bi trebalo da participativne Strategije za smanjivanje siromaštva (“PRSs”) predstavljaju osnovu za davanje zajmova i ublažavanje dugova. Svaka zemlja mora da pripremi uz učešće civilnog društva i konsultacije sa Svetskom bankom i ekspertima MMF-a – Plan strategije za smanjivanje siromaštva (Poverty Reduction Strategy Paper - PRSP). PRSP je iscrpan praktičan plan akcija u pogledu nacionalnog siromaštva, koji daje nacrt sveobuhvatne strategije razvoja zemlje i predlaže politiku delovanja u svim oblastima. Ovo je uslov da bi se zemlja kvalifikovala za Inicijativu za visoko zadužene siromašne zemlje (Initiative for the Heavily-Indebted Poor Countries - HIPC Initiative) . Inicijativa za visoko zadužene siromašne zemlje (HIPC) Ova inicijativa koja je uvedena 1996. godine omogućuje zemljama da konkurišu za smanjenje njihovog duga do podnošljivog nivoa ukoliko nisu u stanju da otplaćuju svoje dugove, a imaju izveštaj o izvršavanju reformi predviđenih od strane Banke i MMFa. HIPC Inicijativa nije velikodušan program praštanja duga; on nudi smanjenje dela duga, pod uslovom da se izvršavaju propisane strukturalne reforme. Strategije davanja pomoći zemlji (Country Assistance Strategies - “CAS”) Dugoročan odnos Svetske banke sa vladom neke zemlje je predstavljen u Strategiji davanja pomoći zemlji (“CAS”). CAS elaborira biznis plan Banke i daje detalje o stepenu i vrsti pomoći koju treba pružiti nekoj zemlji. Prema Svetskoj banci, CAS je baziran na Planu strategije smanjivanja siromaštva (PRSP) zemlje i pripremljen je sa vladom na participatoran način. To nije dokument o kome se može pregovarati; bilo koja razlika koja postoji između programa razvoja te zemlje i strategije Banke je istaknuta ali ne i neizbežno značajna u izvršavanju projekta Banke. Šta je uslovljenost? Karakteristika koja definiše i Svetsku banku i MMF je njihova upotreba uslovljenosti. To znači da se pozajmice, krediti i finansiranje projekata daju pod striktnim uslovima. Iako se sve pozajmice daju pod određenim uslovima (kao što je vremenski plan vraćanja duga) uslovljenost se odnosi na određeni broj strogih ekonomskih i političkih uslova koji mogu da pretvore pozajmicu u političko sredstvo. Standardni uslovi (naročito oni povezani sa programom strukturalnog prilagođavanja) su postavljeni s ciljem da poboljšaju efikasnost korišćenja resursa jedne zemlje da bi se stimulisao rast i stabilizovala ekonomija. Formalna usovljenost i programi pomoći razvoja se donose na osnovu pregovora između Svetske banke i vlade neke zemlje. Međutim, pregovori su veoma jednostrani i uslovi su manje-više standardni od jedne do druge zemlje. Preporuke Banke uključuju devalvacuju valute i druge mere koje unapređuju trgovinsku liberalizaciju, privatizaciju strateških sektora (kao što su energija, zdravstvo, voda), smanjenje uloge vlade, smanjenje društvene potrošnje, nove korisničke naknade (na primer za zdravstvo, obrazovanje i električnu energiju) više kamatne stope i smanjenje plata. Uslovljenost se ne odnosi samo na ekonomska i finansijska pitanja; usvajanjem programa « dobrog upravljanja » (« good governance ») Svetska banka može da preduzme reforme i u drugim političkim oblastima kao što su sloboda štampe, kreiranje pravosudnog sistema i zapošljavanje javnih službenika. Uslovljenost je problematična iz više razloga. Ona se propisuje kao model koji « odgovara svim tipovima » i ne uvažava specifične potrebe ili ciljeve različitih društava. Ona predstavlja veliki gubitak nezavisnosti vlade. Često je bazirana na političkim obzirima i ideologiji. Kao najvažnije, ovakve reforme često prouzrokuju povećanje patnje, nejednakosti i siromaštvo u zemlji u kojoj se sprovode. Uslovljenost se često opravdava odgovornošću. Zemlja koja očekuje da dobije finansijsku pomoć od javne institucije (podržavane od strane stranih poreskih obveznika) mora da pokaže da će novac upotrebiti odgovorno i otplatiti dug u ugovorenom roku. Korumpirane vlade snose krivicu za veći deo dugovanja svojih zemalja i zbog toga Banka zahteva sve veću odgovornost od primaoca pomoći. Gde je, međutim, odgovarajuća odgovornost Banke?
« …povećanje rodne ravnopravnosti je centralno Svetska banka, rodna ravnopravnost i ženska prava U više navrata puta je dokazano da ekonomsko prestruktuiranje nije rodno neutralno ili bez uticaja na odnose među polovima. Pojedine politike strukturalnog prilagođavanja odobrene od strane Svetske banke imaju naročito negativan efekat na žene, na primer: a) Neplaćen rad žena se povećava ukidanjem subvencija za socijalne ustanove. Kada se sreže subvencionisanje dnevne brige o deci, na primer, žene obezbeđuju besplatno čuvanje dece unutar svojih porodica i u susedstvu. Kada se srežu zdravstvene usluge, žene vode računa o onima koji bi bili hospitalizovani. Nerazdvojiva u programima strukturalnog prilagođavanja i dominantnim ekonomskim planovima je pretpostavka o neograničenoj dostupnosti ženinog vremena i neplaćenog rada; žene se doživljavaju kao resurs koji treba iskoristit kako bi se unapredila efikasnost tržišta i kao rešenje za manjak socijalnih ustanova. [4] b) Ukidanje subvencija za prehrambene proizvode (koje dovodi do povećanja cena hrane) je uobičajena taktika za smanjenje javne otrošnje. Devalvacija valute takođe utiče na poskupljenje namirnica iz uvoza. Posledice većih troškova za ishranu snosi žena u domaćinstvu: ona ima manje da bi hranila svoju decu i taj nedostatak može nadoknaditi tako što će sama jesti samo jednom dnevno ili što će unositi proteine samo jednom nedeljno. [5] Kao rezultat takvih zaključaka, Banka je posvetila sve veću pažnju ženama i rodnosti u procesu razvoja. Januara 2002. godine Svetska banka je pokušala da konsoliduje svoj rad u ovoj oblasti tako što je objavila Integrisanje rodnosti u rad Svetske banke - Strategija za akciju. [6] Kakva je strategija za akciju Svetske banke u oblasti rodnosti? Integracija rodnosti u rad Svetske banke - Strategija za akciju je sada Bančina interna politika za integraciju rodne perspektive. Ključni element ove strategije je uslov da svaka zemlja klijent Svetske banke uradi periodičnu multisektoralnu Rodnu analizu zemlje (Country Gender Assessment - “CGA”). Zemlje treba da analiziraju rodne dimenzije razvoja po sektorima i identifikuju pozitivne rodne inicijative za smanjenje siromaštva, ekonomski rast i ljudski razvoj. Politika prioriteta i operativne intervencije koje odgovaraju Rodnoj analizi zemlje (CGA) deo su strategije pomoći Banke zemljama. Strategija za akciju predstavlja pozitivan razvoj jer formalizuje i daje prioritet mnogim pozitivnim elementma u rodnim strategijama Banke u poslednjoj deceniji. Postoji, medjutim, nekoliko razloga zašto treba biti oprezan u našem optimizmu u pogledu ovog izveštaja:
Odgovorni prema ženama ? Grupe kao što su Women’s Eyes on World Bank (« Oči žena na Svetskoj banci »), Inicijativa Feminista Cartagena, Gender Action (« Rodna akcija »), Gender and Economic Reform in Africa program (« Rodnost i ekonomske reforme u programu Afrike »), Development Alternatives with Women for a New Era, ( « Alternative razvoja sa zženama za Novo Doba »), Women’s Environment and Development Organization (organizacija « Ženina sredina i razvoj »), Tanzania Gender Networking Program (« Tanzanijski program rodnog umrežavanja») itd. zagovaraju prava žena i rodnu ravnopravnost u projektima Svetske banke i predlažu mehanizme kojim će u narednim godinama obezbeđivati odgovornost Svetske banke i drugih multilateralnih organizacija. Njihov trud je nesumnjivo doprineo sve većem fokusiranju Banke na rodna pitanja i ženska prava i interno, a i u svojim propisima o politici delovanja. [7] Kao što sledeća tri pitanja otkrivaju, uprkos napravljenom progresu Svetska banka se i dalje spotiče u odnosu na odgovornost prema ženama. Učešće Učešće je vitalno u pristupu razvoju zasnovanom na ljudskim pravima i predstavlja ključni put ka institucionalnoj odgovornosti. Efektivno učešće bi trebalo da bude bazirano na transparentnosti, saradnji, pravičnosti i fleksibilnosti. Svetska banka zahteva učešće civilnog društva u procesima Plana strategije za smanjivanje siromaštva (PRSP) i poziva na davanje javnog mišljenja o svojoj politici i postupcima. Grupe civilnog društva takođe mogu uticati na institucije kroz konsultativne grupe, uključujuci Eksternu konsultativnu grupu za rodnost, Radnu grupu nevladinih organizacija Evrope i centralne Azije i Komitet za zajedničku facilitaciju. Iako Svetska banka traži učešće civilnog društva u procesima kao što je Strategija za smanjivanje siromaštva, ne postoje nikakve smernice ni za kvalitet, ni za oblik ovog učešća i tvorci Strategije i službenici Svetske banke ne koriste obavezno ishod participarnog procesa niti sprovode promene kao odgovor na kritičke komentare. [8] Ovaj model participacije ne daje odgovor na pitanje da li će ovlašćeno civilno društvo imati koristi od ulaganja onih koji će biti opterećeni izabranom politikom, prioritetima i ciljevima, ili je to samo metod da se proda već donet paket politika? [9] Slično tome, da li je ovlašćeno učešće zaista reprezentativno ili su međunarodne organizacije upotrbljene kao zastupnici lokalnih zainteresovanih strana koji su isključeni iz participatornih procesa ? Pored toga, postoje brojni faktori koji sputavaju sposobnost žena, siromašnih i nevladinih organizacija da efektivno učestvuju u osmišljavanju ekonomske politike, uključujući: pritisak vremena, neiskustvo, isključenja iz kulturoloških razloga, političke rizike i ograničene analitičke, zagovorničke i istraživačke sposobnosti. Neke grupe takođe dovode u pitanje korisnost participiranja u procesima kao što su konsultacije oko izrade Planova strategije za smanjivanje siromaštva, opažajući da participiranje može dati legitimnost nekom nezakonitom programu. Neoliberalan makroekonomski model Poslednjih godina faktori koji se smatraju « socijalnim pitanjima » (kao što su rodnost, životna sredina) postali su deo dijaloga vezanih za makroekonomiju, pomoć i dugove. [10] Ostaje međutim tendencija Svetske banke da se fokusira na kriterijume bazirane na tržištu, a zatim da dogradi socijalnu politiku. Ovaj pristup « dograđivanja » može da proizvede politike koje nameću dodatni teret ženama s obzirom da ne posvećuju pažnju njihovim potrebama. Da bi Svetska banka bila stvarno odgovorna prema ženama, potrebno je da taj dominantan makroekonomski model stavi na javnu raspravu i ozbiljno razmotri njegovo reformisanje ili zamenjivanje nekom alternativom. Rast može biti neophodna komponenta u eliminaciji siromaštva, ali sam po sebi nije dovoljan i može biti praćen povećanjem nejednakosti. [11] Alternativni pristupi čine jasnim da sve makroekonomske politike imaju socijalni i rodni sadržaj zato što se odigravaju unutar urodnjenog seta distributivnih odnosa i institucionalnih struktura. Osnovanost ekonomske politike ne bi trebalo da se procenjuje na osnovu finansijskih kriterijuma ili ekonomskog rasta, već na osnovu toga da li vodi do socijalne pravde i rodne ravnopravnosti. [12]
“Moderna ratna oprema visoke tehnologije je dizajnirana Formalni mehanizmi odgovornosti Ljudska prava i rodne strategije koje nemaju mehanizme za izvođenje odgovornosti imaju ograničenu vrednost. Panel za inspekciju (Inspection Panel) nudi potencijalno rešenje za pitanje odgovornosti. Panel je nezavisno telo koje je osnovala Svetska banka a koje može da revidira aktivnosti Svetske banke koje imaju negativan uticaj na prava i interese pojedinaca zbog propusta Banke da prati svoju operativnu politiku i postupke. [13] Ova vrsta Panela ohrabruje ali je ograničene vrednosti u pogledu odgovornosti prema ženama, zato što Banka nema primenljivu politiku i procese koji bi se odnosili na rodnu ravnopravnost i ženska prava. Drugi pristup rešavanju pitanja odgovornosti prema ženskim pravima može se razviti putem stalnih internih rasprava o ljudskim pravima unutar Svetske banke. Iako je Banka ranije dokazivala da njena ovlašćenja ne uključuju ljudska prava i da se neće u svom delovanju baviti ženskim pravima (iako njene pozajmice, projekti i politika svakodnevno imaju dejstva na prava žena u čitavom svetu) ona je sada otvorila vrata priznajući da je njena misija vezana za unapređenje ljudskih prava i predlažući razvoj strategija vezanih za ljudska prava. Naravno, ostaje da se vidi kakav je potencijal ove strategije za unapređenjem ženskih prava u procesu razvoja. Razvoj drugih mehanizama koji će obezbediti odgovornost u pogledu rodne ravnopravnosti, baziranih na principima transparentnosti, razumevanja, fleksibilnosti i demokratskog vladanja, mora biti prioritet za sve međunarodne institucije. U pogledu Banke, logični početni korak bi bio preispitivanje Strategije pomoći zemlji (CAS) sa stanovišta ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Kako uticati na medjunarodne ekonomske institucije?
Žene zahtevaju odgovornost za ljudska prava S obzirom na moć i uticaj delovanja Svetske banke, nemoguće je zauzimati se za rodnu ravnopravnost, ženska prava i održivi razvoj, a ne obraćati pažnju na politiku i aktivnosti delovanja Banke. Feminističke strategije koje imaju za cilj da stvore održive i pravične ekonomije imaju brojne oblike: neke od njih se zauzimaju za ukidanje Svetske banke, druge smatraju da njen delokrug rada treba suziti a njene strukture demokratizovati, dok neke ipak tvrde da Svetska banka može da igra važnu ulogu u rekonstrukciji i razvoju. Mi treba da razvijemo kratkoročne i dugoročne strategije da bismo uticali na dominantni ekonomski program i da bismo oblikovali međunarodno upravljanje. U nastavku dajemo nekoliko ideja koje se mogu prilagoditi lokalnim situacijama i ciljevima:
Zagovornici rodnih pitanja mogu da pridruže svoje glasove aktivistima borbe za socijalnu pravdu i životnu sredinu u celom svetu i da traže odgovorno i demokratsko upravljanje. Ženski pokret treba da obezbedi da je rodna ravnopravnost u centru ovog programa. AWID se zahvaljuje Eleni Koskinoj i Lilijano Proskurjakovoj (Institut za otvoreno društvo) , Mariami Viliams (DAWN i International Gender and Trade Network) i Eleni Zukerman (Gender Action) na njihovim korisnim sugestijama vezanim za ovaj tekst. Za sve greške je odgovoran AWID.
Objavljeno u:
Association for Women’s Rights in Development © [1] “O nama” - odeljak sa vebsajta Svetske banke ( www.worldbank.org ). [2] “O nama” _ odeljak sa vebsajta Svetske banke (www.worldbank.org.). “GrupaSvetske banke” u stvari obuhvata pet institucija koje rade u zajedničkom odboru: Međunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development - IBRD), Međunarodna agencija za razvoj (International Development Agency - IDA), Međunarodna finansijska korporacija(International Financial Corporation - IFC), Multinacionalna agencija za obezbeđenje investicija (Multinational Investment Garanteed Agency - MIGA), i Međunarodni centar za rešavanje sporova vezanih za investicije(International Center for the Settlement of Investment Disputes - ICSID). Za potrebe ovog teksta, mi smo se fokusirali na Međunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj i Međunarodnu agenciju za razvoju. [3] Vidi Godišnji izvestaj 2001. godine (dostupan na vebsajtu Svetske banke, u odeljku “O nama” http://www.worldbank.org.) [4] D. Tsikata and J.Kerr (eds.), Demanding Dignity: Women Confronting Economic Reforms in Africa (The North-South Institute and Third World Network-Africa, 2000) page 7. (Zahtevajući dostojanstvo: Žene koje se suprostavljaju ekonomskim reformama u Africi (Institut Sever-Jug i Mreža Treći svet - Afrika, 2000. str.7.) [5] Ibid, i C.Moser, “Adjustment from Below: Low-Income Women, Time and the Triple Role in Guayaquil, Ecuador” in Afshar and Dennis (eds.), Women and Adjustment Policies in the Third World, (Macmillan, 1992). [6] Vidi http://www.worldbank.org/gender/overview/ssp/home.htm. [7] Vidi za primer the World Bank Policy Research Report Engendering Development: Through Gender Equality in Rights, Resources, and Voice (Oxford University Press, 2001). (Izveštaj o istraživanju politike Svetske banke, Orodnjavanje razvoja : Kroz rodnu ravnopravnost u pravima, resursima i glasu). [8] Studija Elene Zukerman ukazuje na to da čak iako su žene mogle da učetsvuju u procesima izrade Plana strategije za smanjivanje siromaštva , ishodi ovih participatornih procesa su se retko uvrstili u aktuelni Plan. Vidi članak “Strategija smanjenja siromaštva i rodnost” sa konferencije o održivom smanjivanju siromaštva i Planovima strategije za smanjivanje siromaštva - Izazovi za zemlje u razvoju i korporacije za razvoj, Berlin, Maj 13-16, 2002. godine [9] Vidi D. Elson and N. Cagatay, “The Social Content of Macroeconomic Policies” 28(7) (“Socijalni sadržaj makroekonomskih politika”) World Development (2000), page 1352. [10] Ibid., str.1347. [11] D. Tsikata and J.Kerr (eds.), Demanding Dignity: Women Confronting Economic Reforms in Africa (Zahtevajući dostojanstvo: Suprostavljanje žena ekonomskim reformama u Africi) (The North-South Institute and Third World Network-Africa, 2000) page 7. [12] United National Development Fund, “Budgets as if People Mattered: Democratizing Macroeconomic Policies” (Social Development and Poverty Elimination Division, Bureau for Development Policy), page 10. [13] Vidi http://www.inspectionpanel.org.
|
  |
