UNCTAD XI – Propuštena prilika? Ana Lydia Fernandez-Layos i Barbara Specht Women in Development Europe (WIDE) |
1. Uvod Od 13. do 18. juna 2004. godine predstavnici 192 države članice UNCTAD-a (United Nations Conference on Trade and Development – Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj) sastali su se u Sao Paulu u Brazilu na svojoj jedanaestoj sednici (UNCTAD XI). Konferencija je organizovana na temu »Unapređenje koherentnosti između nacionalnih razvojnih strategija i globalnih ekonomskih procesa ka ekonomskom rastu i razvoju, posebno zemalja u razvoju« i završila se zadovoljavajuće za većinu uključenih strana. Posle devet meseci priprema i pregovora države članice UNCTAD-a usvojile su »Duh Deklaracije iz Sao Paola« i »Konsenzus iz Sao Paola« [1] kao svoje glavne dokumente o ishodima. Pored Akcionog plana iz Bangkoka (2000.) ti dokumenti čine osnovu smernica politike i radnih prioriteta UNCTAD-a u narednim godinama. »Konsenzus iz Sao Paola« sadrži analize i predlaže reakcije u odnosu na četiri glavne teme konferencije: - Razvojne strategije u globaliziranom svetu; - Izgradnja proizvodnih kapaciteta i međunarodna konkurencija; - Osiguravanje razvojnih koristi u sistemu međunarodne trgovine i trgovinskih pregovora; - Partnerstvo za razvoj. Dokument afirmiše ulogu UNCTAD-a kao utvrđenu tačku integrisanog tretmana trgovine i razvoja. U toj funkciji UNCTAD ima posebnu odgovornost da doprinese ostvarenju ciljeva međunarodnog razvoja. Dalje značajno ostvarenje je uključivanje dela o potrebi da zemlje u razvoju imaju “mesto u politici” – priznavanje prava zemalja u razvoju da izbalansiraju prioritete politike nacionalnog razvoja sa obavezama koje proističu iz međunarodnih sporazuma. [2] Važno pitanje na UNCTAD-u XI bio je poziv za zemlje u razvoju da osnaže međusobnu ekonomsku saradnju preko veće trgovine Jug-Jug. [3] U tom kontekstu mora da se naglasi pokretanje treće runde pregovora o Globalnom sistemu trgovinskih preferencija među zemljama u razvoju (Global System of Trade Preferences - GSTP). Slično tome, ustanovljavanje Međunarodne radne grupe o robama [4] ocenjeno je kao pozitivan ishod i prvi korak u dobrom pravcu. U osnovi, UNCTAD XI je pokazao da se zemlje u razvoju i dalje drže zajedno i zahtevaju od razvijenih zemalja pravednu trgovinsku politiku. Međutim, mora se videti da li će dogovoreni jezik (npr. o “prostoru politike”) naći svoj put u tekućim pregovorima Svetske trgovinske organizacije. U tom smislu i uzimajući u obzir da – posebno vlade Severa i učesnici u civilnom društvu – nisu imali velika očekivanja od ove konferencije, UNCTAD XI se ne može smatrati propuštenom prilikom. Pa ipak, UNCTAD nije bio u mogućnosti da zahteva snažnu vodeću ulogu kako bi se osiguralo da strukture međunarodne trgovine podržavaju zemlje u razvoju u iskorenjivanja siromaštva i ostvarivanju rodne i socijalne pravde. UNCTAD XI ostaje – da kažemo drugačije – bezubi tigar. 2. Unapređenje koherentnosti između nacionalnih razvojnih strategija i globalnih ekomonskih procesa ka ekonomskom rastu i razvoju, posebno zemalja u razvoju Tokom 40 godina postojanja UNCTAD-a međunarodno okruženje se drastično promenilo a problemi koje doživljavaju zemlje u razvoju danas zahtevaju hitne nove i pionirske pristupe. Danas se većina trgovinskih pregovora održava pod pokroviteljstvom Svetske trgovinske organizacije (STO) i znatno je smanjena uloga UNCTAD-a kao vodećeg tela po pitanju razvoja i trgovine. UNCTAD XI je bila prilika da se podstakne i osnaži mandat UNCTAD-a, da se odgovori na te probleme i da se razgovara o odgovarajućim rešenjima, pošto povećanje liberalizacije trgovine ne vodi automatski do iskorenjivanja siromaštva i održivog razvoja. Pored lansiranja treće runde pregovora o Globalnom sistemu rada u trgovini među zemljama u razvoju (Global System of Trade Preferences - GSTP) [5], ustanovljavanja Međunarodne radne grupe o robama, poziva za intenzifikaciju saradnje Jug-Jug [6], stvaranja “nove geografije svetske trgovine” zasnovane na saradnji i solidarnosti [7], razgovora o ulozi i mandatu UNCTAD-a i tema kao što su prostor lokalne/nacionalne politike naspram međunarodnih trgovinskih sporazuma, pažnja se, takođe, mora obratiti na sledeća pitanja: - Angažovanje kreativne industrije i privatnog sektora u zemljama u razvoju, uključujući pitanje o korporativnoj odgovornosti i nadležnosti. - Trgovina i siromaštvo; - Trgovina i rod; - Uloga međunarodnih trgovinskih komora i informacija i znanja za razvoj; - Uloga/važnost učesnika koji nisu državni [8] . Priznata je potreba za osnaživanjem koherencije između nacionalnih razvojnih strategija i globalnih ekonomskih procesa kako bi se osigurale dobiti od trgovine. Međutim, na poslednjem konsenzusu u Sao Paolu definicija koherentnosti je ostala nejasna; može da se tumači tako da se stvara veća koherencija između trgovine i finansijskog sistema umesto između trgovinskih i razvojnih politika. Tokom konferencije održali su se mnogi sporedni događaji i sastanci, na primer Grupa 77 (G77) je proslavila svoju četrdesetogodišnjicu Ministarskim sastankom 12. juna, jedan dan pre otvaranja sednice UNCTAD-a XI. Tačno tokom prvog dana konferencije UNCTAD-a, juna 1964. godine 77 zemalja u razvoju je formiralo G77 kako bi govorile jednim snažnim jezikom. Danas se G77 sastoji od 132 članice koje zastupaju razne interese. Ostali sporedni događaji, neformalni sastanci kao i oni koji nisu bili javni usredsredili su se na Svetsku trgovinsku organizaciju ili pregovore o bilateralnoj trgovini. Evropska unija je, na primer, iskoristila priliku UNCTAD-a XI da nastavi tekuće razgovore sa zemljama Mercosur-a (Argentina, Brazil. Paragvaj i Urugvaj). Drugi cilj Evropske unije je bio da ponovo uspostavi i osnaži poverenje u sistem multilateralne trgovine i da da dalji zamah uspešnom zaključivanju Plana razvoja iz Dohe. Zajedno sa Australijom (koja zastupa Cairns Group, Brazilom (pokretač), Indijom i Sjedinjenim Državama, formirali su grupu koja je poznata kao Pet zainteresovanih strana (Five Interested Parties – P5) da započnu blokirane poljoprivredne pregovore u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Na kraju su došli do sporazuma koji navodi da “izvozne subvencije ne treba postepeno da se uklanjaju, domaća pomoć poljoprivrednim dobrima treba znatno da se smanji, a pristup tržištima treba znatno da se poveća.” [9] Grupa 20 zemalja u razvoju (G20) [10] takođe je učestvovala u razgovorima po pitanju poljoprivrednih pregovora. G20 se sastala na ministarskom nivou kako bi razgovarala o alternativama za predloge EU i SAD o poljoprivredi i zahtevima za stopiranje izvoznih subvencija i domaćih podrški koje iskrivljuju tržište. Drugi ciljevi su bili usmereni ka unapređenom pristupu tržištu. Predstavnici Svetske trgovinske organizacije iskoristili su UNCTAD XI u pokušaju da vrate na pravi put razgovore u STO – kao što je naglasio Generalni direktor STO Supachai Panitchpakdi, “ako želimo da trgovina funkcioniše kao pokretač rasta i razvoja, neophodno je da uspemo u Rundi u Dohi” [11] . On je dodao da su pregovori na “raskrsnici i brzo mora da se nađe zajednički temelj”. Na kraju, posle tih priprema u Brazilu i daljih intenzivnih danonoćnih debata u Ženevi, članovi Svetske trgovinske organizacije su postigli sporazum o okviru koji će usmeravati budućnost pregovora Svetske trgovinske organizacije o jednom broju oblasti, uključujući poljoprivredu, Pristup nepoljoprivrednim tržištima (Non-Agricultural Market Access – NAMA) i olakšavanje usluga i trgovine – tzv. “Julski paket” [12] . 3. “Hajde da idemo dalje i napravimo promene” – Forum civilnog društva Forum civilnog društva koji je na inicijativu UNCTAD-a organizovalo Brazilsko udruženje vladinih organizacija (Abong) i Brazilska mreža za integraciju naroda (Rebrip), održao se istovremeno kad i UNCTAD XI. Bilo je prisutno oko 200 predstavnika ženskih, poljoprivrednih i razvojnih organizacija, organizacija za zaštitu životne sredine, sindikata i inicijativa za pravičnu trgovinu. Organizovani su razni događaji u vezi sa sledećim temama: - Alternativa slobodnoj trgovini i reorganizacija međunarodnog sistema; - Socijalna i radna prava u trgovinskim sporazumima; - Proširenje horizonata ekonomskih politika: Ljudska prava i grupe u vezi sa rodnom, generacijskom, seksualnom orijentacijom, tradicionalnim narodima itd. - Osporavanje liberalizacije u poljoprivredi: unapređenje održivih poljoprovrednih modela zasnovanih na suverenitetu hrane; - Simpozijum o pravednoj trgovini: održivi razvoj u praksi; - Razvoj, globalno upravljanje i strategije za globalizaciju. Jedna od važnijih stvari Foruma civilnog društva bio je svakako susret sa Generalnim sekretarom UN-a Kofijem Ananom i Generalnim sekretarom UNCTAD-a, Rubensom Rikuperom. Iara Pietricovsky, generalni koordinator Rebripa i Jose Bové, predstavnik Via Campesina, predali su Deklaraciju civilnog društva u kojoj se komentarišu i kritikuju stvari predstavljene u Izveštaju UNCTAD-a XI (vidi Aneks 2). Kofi Anan je naglasio u svom govoru važnost učesnika civilnog društva. Oblast delovanja nevladinih delovanja presek trgovine i razvoja, a svrha civilnog društva je da se obezbedi da trgovina i razvoj pomažu siromašnima i podržavaju borbu protiv siromaštva. Potrebno je da nevladine organizacije nastave sa pritiskom na vlade. Ujedinjene nacije su svesne brojnih pitanja, ali potreban je pritisak nevladinih organizacija na vlade da bi moglo više da se ostvari. Na sastanku sa Kofijem Ananom predstavnici civilnog društva su takođe naglasili važnost izbora najkvalifikovanijih i najkompetentnijih pojedinaca koji pokazuju visok standard vođstva i posvećenosti za funkciju Generalnog sekretara UNCTAD-a pošto je Rubens Rikupero u odlasku. Ono što se nadovezalo na naglašavanje te problematike bio je Memorandum koji su pripremili predstavnici civilnog društva za Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o temi novog vođstva UNCTAD-a (vidi Aneks 3). Među rodnim aktivnostima Foruma za civilno društvo 14. juna je održana tematska sednica pod nazivom “Širenje horizonta u ekonomskim politikama: Ljudska prava i grupe koje se bave etničkim, rodnim pitanjima, seksualnom orijentacijom i tradicionalnim narodima itd.” koju je organizovala Međunarodna rodna i trgovinska mreža (International Gender and Trade Network - IGTN). Graciela Rodriguez bila je moderator na panel diskusiji pod nazivom “Međunarodna trgovina u skladu sa afirmisanjem ljudskih prava u okviru razvojne perspektive”. Govornici su bili Alma Espino (LAGTN Urugvaj) i Marina Durano (AGTN Filipini). Norma Sanchis (LAGTN Argentina) je bila moderator na panel diskusiji “Rizik od kršenja ljudskih prava” koji je predstavio nekoliko studija slučaja kako trgovinske politike krše ženska prava. Da bi se obezbedio dobar tok informacija i da bi se koordiniralo različitim aktivnostima tokom Foruma civilnog društva, predstavnici nevladinih organizacija su se svakodnevno sastajali. Na tim sastancima se razgovaralo o različitim izveštajima Foruma, pripremljen je dijalog koji se vodio sa predstavnicima Evropske unije [13] itd. 4. UNCTAD XI i rodna pitanja Od 2000. godine UNCTAD se na svojim sastancima bavi sagledavanjem pitanja roda i trgovine. Od posebnog interesa za WIDE je stoga bilo pitanje kako će se UNCTAD XI baviti unapređivanjem rodne ravnopravnosti u odnosima međunarodne trgovine. WIDE je pozdravio inicijativu UNCTAD-a da razmotri problematiku rodnosti i trgovine kao jedno od tri bitna pitanja tokom konferencije [14] . WIDE je pozdravio i podršku koju je g. Rikupero dao rodnim pitanjima i perspektivama u UNCTAD-u i programu UNCTAD-a. 4.1. Okrugli sto na visokom nivou o rodnim pitanjima i trgovini Jedan od događaja na kome je podvučena važnost rodnih pitanja i trgovine bio je Okrugli sto na visokom nivou o rodnim pitanjima i trgovini. G. Rikupero i gđa Eveline Herfens, izvršna koordinatorka za milenijumsku kampanju u Ujedinjenim nacijama, otvorili su sednicu naglašavajući da je trgovina jednako važan aspekt globalizacije kao i izvora rasta, a razvoj može imati snažne pozitivne i negativne efekte na rodnu ravnopravnost. Gđa Herfkens je naglasila važnost Milenijumske deklaracije i Milenijumskih ciljeva razvoja i relevantnost sporazuma i obećanja koje su dale vlade: »Ukoliko se žene ne osnaže, nijedan cilj se neće ostvariti, a muškarci i žene u siromašnim zemljama treba da imaju koristi od globalizacije i trgovine”. Podvukla je da vlade treba »rodno da reaguju« na različita pitanja koja utiču na žene: različit pristup i kontrola resursima, neravnopravne uloge, neravnopravno vlasništvo nad zemljom i pristup vlasničkim pravima i kreditima. Bogate zemlje treba da podržavaju zemlje u razvoju posebno u vezi sa politikama i sporazumima o poljoprovrednim pitanjima pošto poljoprivredne subvencije uništavaju domaća tržišta u manje razvijenim zemljama, a to posebno utiče na žene koje proizvode i izvoze poljoprivredna dobra. Dalja debata se usredsredila na: • Vladine politike na smanjenju rodne razlike i na unapređenju rodne ravnopravnosti u kontekstu liberalizacije trgovine; vodeći govornici: gđa Freire (državni sekretar za ženske politike, Brazil); gđa Benitez-Rejes (predsedavajuća, Državna komisija koja se bavi ulogom filipinskih žena), gđa Lawson (predsedavajuća, Rodna stručna trgovinska grupa, DTI, UK). • Angažovanja na multilateralnoj trgovini i razvojni cilj rodne ravnopravnosti; vodeći govornici: gđa Didiza (ministarka poljoprovredne i zemljišnih poslova, Južna Afrika), gđa Pacheco (šefica kabineta Ministra spoljne trgovine, Kosta Rika). • Doprinos međunarodnoj trgovini na ublažavanju siromaštva i rodnoj ravnopravnosti; vodeći govornici: gđa Kebe (ministarka trgovine, Senegal); gđa Herfken (UN). • Izgradnja kapaciteta za razvoj trgovine i preduzeća; vodeći govornik: g. Belisle (Međunarodna trgovinska komora); komentator: gđa Kano (Oxfam, Honduras). Nekoliko je govornika razmatralo pitanje roda i trgovine iz perspektive »efikasnosti« i usredsredilo se na direktnu vezu između rodne ravnopravnosti i ublažavanja siromaštva. Pitanja kao što su kako žene mogu dovesti do rasta, kako mogu nisko kvalifikovani radnici imati koristi od većih mogućnosti zapošljavanja i kako liberalizacija trgovine utiče na žene kao potrošače, bila su od velikog interesovanja. Po govornicima unapređenje života i radnih uslova žena proisteći će u smanjenje siromaštva, »…zemlje vide najveće koristi od razvoja i smanjenja siromaštva od trgovine kada politike o rodnoj jednakosti stupe na snagu«. [15] Međutim, ni strukturalne neravnopravnosti prouzrokovane tekućim makroekonomskim i trgovinskim politikama koje se suprotstavljaju i podrivaju prava žena, kao ni nepravedni odnosi moći, nisu spomenuti niti analizirani. Pored toga, nijedan govornik nije se okrenuo angažovanjima vlada u vezi sa rodnom ravnopravnošću preko ratifikacije Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena ili Pekinške platforme za akciju. G. Tom Kitt, državni ministar za razvojnu saradnju i ljudska prava Irske, zagovarao je veću koherenciju nacionalnih trgovinskih politika kako bi se odgovorilo na rodna pitanja. Naglasio je potencijalni uticaj trgovinskih politika na iskorenjivanju rodne neravnopravnosti. Štaviše, spomenuo je potrebu za posebno osmišljenom reformom zasnovanom na rodnoj analizi i procenama radi unapređivanja ženskog učešća na svim nivoima u donošenju odluka kao i osnaženje žena. Iako se pristupilo pitanju koherentnosti politike, to se nije desilo iz perspektive socijalne pravde gde bi prioritet bilo “garantovanje usklađivanja ekonomskih politika sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, kao i sa Pekinškom platformom za akciju” [16] . Da bi nacionalne trgovinske politike postale efektivnije u unapređivanju ciljeva rodne ravnopravnosti učesnici su predložili sledeću strategiju: zemlje u razvoju bi mogle da sastave zajednički spisak rodno osetljivih proizvoda; na osnovu tog spiska trebalo bi da se zahteva smanjenje subvencija razvijenih zemalja (posebno u oblasti poljoprivrede) kao i ograničenja u pristupu tržištu za zemlje u razvoju (posebno u oblasti pristupa nepoljoprivrednim tržištima). Štaviše, potrebno je smanjenje barijera prema trgovini u uslugama i smanjenje tarifa. Izvučeni su zaključci o ulozi i odgovornosti različitih učesnika na međunarodnoj trgovinskoj areni: vlada (razvijenih zemalja i zemalja u razvoju), međunarodnih agencija kao što je UNCTAD i organizacija civilnog društva. Što se tiče vlada, date su sledeće preporuke: Treba da se preduzmu mere u zemlji na smanjenju rodnih neravnopravnosti u kontekstu međunarodne trgovine. Stoga, vlade treba da osnažuju rodno orijentisane politike i da sprovode procene predviđenih rodnih uticaja, što se samo po sebi razume. Ostale preporuke su: • Unapređenja pristupa obrazovanju i kvalifikacijama od strane žena i devojaka; • Mere na smanjenju diskriminacije na tržištima rada; • Pristup informacijama o izvoznim tržištima i kreditima (ne samo mikro kreditima) za preduzetnice; • Unapređenje zemljišnih prava, pristup zemljištu kao i drugim proizvodnim resursima; • Smanjenje nasilja nad ženama bez čega žene ne mogu uživati druga prava; • Podrška ženama u reproduktivnim ulogama, na primer preko programa nege dece i jaslica; • Integracija, doslednost i proaktivna implementacija politika rodne ravnopravnosti preko svih državnih ministarstava. Naglašavajući važnu ulogu međunarodnih agencija kao što su UNCTAD u unapređivanju ciljeva rodne ravnopravnosti, date su sledeće preporuke [17] : • Međuagencijska radna grupa za rodna pitanja i trgovinu Ujedinjenih nacija [18] osnovana 2003. godine treba da nastavi sa svojim dijagnostičkim i analitičkim radom a time i da nastavi da podiže svest političara o rodnim uticajima ekspanzije trgovine i o rodnim uticajima očekivanih promena u trgovinskim politikama; • Treba da se razvije metodologija za očekivani rodni uticaj trgovinskih politika; • Treba da se nastavi sa naporima na izgradnji kapaciteta i oni treba da se unaprede, time što će se uzeti u obzir i reproduktivni zadaci koji se nameću u učešću preduzetnica; • Treba da se podstiče partnerstvo između siromašnih žena proizvođača u zemljama u razvoju i komercijalnih kupaca sa Severa radi povećanja njihove mogućnosti da pristupe tržištima razvijenih zemalja. Glavna uloga organizacija civilnih društava vidi se u podizanju svesti, zagovaranju i lobiranju nacionalnih vlada. Naglašeno je da ljudi nemaju koristi od međunarodnih sastanaka sve dok organizacije civilnog društva ne budu pozivale vlade na odgovornost za data obećanja. 4.2. Rodna pitanja i trgovina: mogućnosti i izazovi za zemlje u razvoju Zajedno sa Okruglim stolom na visokom nivou o rodnim pitanjima i trgovini, Međuagencijska radna grupa za rodna pitanja i trgovinu Ujedinjenih nacija lansirali su publikaciju “Rodna pitanja i trgovina: Mogućnosti i izazovi za zemlje u razvoju” [19] . Publikacija ima za cilj da “senzibilira političare o rodnim implikacijama trgovine radi podsticanja razgovora među stručnjacima i obezbeđivanja dobre osnove za stvaranje konsenzusa.” [20] Knjiga pokušava da analizira složenosti veze rodnih pitanja i trgovine i istražuje mere politike koje bi mogle da unaprede rodnu ravnopravnost u međunarodnoj trgovini. Brojni članovi radne grupe Ujedinjenih nacija doprineli su publikaciji analizama sa ekonomskog, socijalnog i pravnog stanovišta. Autori su preispitali uticaj liberalizacije trgovine na rodnu ravnopravnost sagledavajući iskustva zemalja u razvoju posebno u vezi sa poljoprivrednim, tekstilnim sektorom, sektorom odeće i uslužnim sektorom. Štaviše, ispituju uticaj postojećih pravila multilateralne trgovine o rodnoj ravnopravnosti sa posebnim usredsređenjem na vezi između obaveza ljudskih prava i trgovinskih pravila kao i veza između Trgovine intelektualnim pravima (TRIPS) i rodnih pitanja. Prikazani su različiti pristupi na unapređenju rodne osetljivosti u aktivnosti međunarodne trgovine i stvaranju politika. Čini se da su izgradnja kapaciteta za političare i korišćenje posebnih analitičkih sredstava osmišljenih za procenu uticaja trgovine na rodnu ravnopravnost osnova u tom smislu. Međutim, usled složenosti rodnih i trgovinskih pitanja i raznih stavova koji se nalaze u knjizi, nisu dati nikakvi direktni zaključci. Da rezimiramo, WIDE je pozdravio inicijativu UNCTAD-a za unapređenje rodne ravnopravnosti u areni međunarodne trgovine i na predsedavanju Međuagencijske radne grupe Ujedinjenih nacija za rodna pitanja i trgovinu. Međutim, kao što je ranije spomenuto, pristup i analize UNCTAD-a ostali su donekle ograničeni. Pored toga, zaključak o rodnoj ravnopravnosti u programu UNCTAD-a je više formalan nego suštinski. Ako se uzme u obzir da se sadašnje makroekonomske i trgovinske politike suprotstavljaju i podrivaju ljudska prava, zahtevamo radikalnu promenu međunarodnog ekonomskog poretka. Postojeće trgovinske i razvojne politike treba da se ospore i transformišu kako bi odgovorile i služile u svrhu prava i potreba ljudi, a posebno specifičnih potreba žena. Stoga, UNCTAD treba dalje da elaborira i razvija postojeće metodologije poput rodnih i trgovinskih indikatora i da izvrši procene rodnih uticaja kako bi se osujetili mogući negativni uticaji trgovinskog sporazuma. Štaviše, UNCTAD treba da bude uključen u dijalog sa nacionalnim vladama i međunarodnim institucijama kao što je Svetska trgovinska organizacija kako bi se navela važnost spoja rodnih pitanja i trgovine radi unapređenja rodne ravnopravnosti. WIDE se slaže sa preporukom Sekretarijata UNCTAD-a za vlade “kako bi se osiguralo da nacionalne politike koje se odnose na međunarodne i regionalne trgovinske sporazume nemaju negativan uticaj na nove i tradicionalne ekonomske delatnosti žena [21] ”, već bismo voleli da vidimo da se ta incijativa postavi u celovitije razumevanje i stoga bi doprinela “...mogućnostima i pravima žena kao i sredstvima za život žena”. Ne verujemo samo u unapređivanje “rodne ravnopravnosti i u osnaženje žena kao efektivne načine borbe protiv siromaštva, gladi i bolesti i u podsticanje razvoja koji je istinski održiv [22] ”, već vidimo to kao nešto što je neophodno da bi se ostvario održivi razvoj i socijalna pravda. Stoga, UNCTAD treba da se usredsredi svojom rodnom analizom ne samo na unapređenje uslova žena u njihovim sadašnjim ulogama niti UNCTAD treba da obraća pažnju samo na žene kao potencijalne stvaraoce ekonomskog rasta, već UNCTAD treba da osigura osnaženje žena i da transformiše rodne uloge i odgovornosti kao što je dogovoreno u Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i Pekinškoj platfromi za akciju. [23] 5. Aktivnosti WIDE-a Na UNCTAD-u XI WIDE su predstavljale Barbara Specht (Sekretarijat WIDE-a) i Ana Lidija Fernandez-Lajos (WIDE NP Španija). Maeve Taylor (Banúlacht Irska – WIDE Irska) i Janice Godson Foerde (KULU Danska – WIDE Danska) učestvovale su kao predstavnice nevladnih organizacija irske odnosno danske delegacije. Četiri predstavnice su udružile napore da lobiraju predstavnike Evropske komisije i države članice Evropske unije radi integracije rodne ravnopravnosti u međunarodne trgovinske politike i uzimanja u obzir interesa onih žena koje najdirektnije podležu negativnim uticajima sporazuma o međunarodnoj trgovini. Da bi podržale ovo lobiranje, predstavnice WIDE-a su 15. juna napravile elaborat Izjave za Evropsku uniju o rodnim pitanjima i trgovini (vidi Aneks 1) koji su potpisali WIDE, Banulaht Irska, IGTN Evropa (IGTN Europe, CONGDE-WIDE Španija, danska Grupa 92 (92 Group), Evropski ženski lobi (European Women’s Lobby), Karipsko udruženje za feministička istraživanja i akciju (Carribean Association for Feminist Research and Action – CAFRA), Međunarodna koalicija razvojnog delovanja (International Coalition of Development Action), KULU-WIDE Danska i Trgovinska pitanja (Trade Matters) Irska. Izjava je distribuirana delegatima Evropske unije i Foruma civilnog društva (Civil Society Forum). Što se tiče pozicije u odnosu na Evropsku uniju, WIDE je bio zadovoljan snažnim usredsređenjem na rodna pitanja i trgovinu u govorima Ministra Toma Kita u ime EU. U dva govora se navela potreba da se osigura da trgovinske politike ne utiču negativno na osnaženje žena niti na mogućnost žena da budu i korisnice i učesnice u ekonomskom rastu. Međutim, treba da se osigura da se rodne inicijative razumeju u okviru dogovorenih uslova CEDAW-a (Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena) i Pekinške platorme za akciju kao strategija ka transformisanju rodnih odnosa i rodnih stereotipa i osnaženja žena. Drugi problem je taj što se do sada činilo da je uključenje rodne ravnopravnosti u Program UNCTAD-a bilo više formalno nego proaktivno, a stvarne akcije tek treba da se vide. Preko svog aktivnog učešća na sastancima na Forumu civilnog društva i predstavljanja rodne problematike, predstavnice WIDE-a su obezbedile integraciju rodne perspektive u raznim aktivnostima civilnog društva: na primer, predstavnice WIDE-a su “rodno prikazale” različite deklaracije organizacija civilnog društva. Predstavnice WIDE-a takođe su se potrudile da se predstavi problematika žena na sastancima dijaloga civilnog društva sa predstavnicima Evropske unije [24] . Poslednjeg dana UNCTAD-a XI, organizacije civilnog društva su održale konferenciju za štampu i bilo je očigledno da jedan panel govornik govori u ime ženskih organizacija. Predstavnice različitih ženskih organizacija (DAWN, WIDE) zajedno su prikazale ideje o ishodu UNCTAD-a XI, a Magalay Pazello (DAWN) rezimirala je u svom izveštaju za štampu sledeće: - UNCTAD ne preispituje neoliberalni model već pokušava da prilagodi razvoj tom modelu; - Žene nisu zastupljene kao subjekti promena već kao ranjiva grupa i posmatraju se kao potencijalni stvaraoci rasta; one nisu povezane sa moći, donošenjem odluka ili uobličavanjem politika; - Rodnim se pitanjima pristupa iz perspektive « efikasnosti »; - Odnosi moći se ne preispituju, ne zahteva se društvena promena; - Strukturalni uzroci rodnih ili ekonomskih neravnopravnosti se ne navode. Predstavnice WIDE-a su se uspešno umrežile sa drugim ženskim organizacijama (IGTN, DAWN) kao i sa mešovitim koalicijama, osnažile su stare kontakte i uspostavile nove, i unapredile rad i stručnost WIDE-a o rodnim i makroekonomskim pitanjima. Šta je UNCTAD? Ustanovljen 1964. godine kao stalno međuvladino telo, UNCTAD je glavni organ Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija na polju razvoja i trgovine: UNCTAD je glavna tačka u okviru Ujedinjenih nacija za integrisani tretman razvoja i odnosnih pitanja u oblasti trgovine, finansija i tehnologije, ulaganja i održivog razvoja. Njegovi glavni ciljevi su povećanje trgovinskih ulaganja i razvojnih mogućnosti zemalja u razvoju i pomoć da se suoče sa izazovima koji proističu iz globalizacije kao i da se integrišu u svet ekonomije na jednakoj osnovi. UNCTAD ostvaruje svoj cilj preko istraživanja i analize politika, dogovora između vlada, stručne saradnje i povezivanja sa civilnim društvom i poslovnim sektorom. Programsko usredsređenje UNCTAD-a leži u: - Globalizaciji i strategijama razvoja; - Razvoju ulaganja, tehnologije i preduzeća; - Infrastrukturi usluga za razvoj i efikasnosti trgovine; - Najmanje razvijenim zemljama, zemljama okruženim kopnom i ostrvskim zemljama u razvoju; - Međusektorskim pitanjima (uključujući: održivi razvoj, ublažavanje siromaštva, osnaženje žena i ekonomsku saradnju među zemljama u razvoju). UNCTAD
trenutno ima 192 države članice. Centrala se nalazi u Ženevi
u Švajcarskoj. Osoblje od 400 ljudi čini deo Sekretarijata Ujedinjenih
nacija. Godišnji poslovni budžet je oko 45 miliona dolara, koji
se dobija iz redovnog budžeta Ujedinjenih nacija. Pored toga,
aktivnosti stručne saradnje koje koštaju oko 24 miliona dolara
finansiraju se iz dodatnih izvora budžeta koje obezbeđuju donatorske
i korisničke zemlje kao i organizacije. Najviše telo u UNCTAD-u
za donošenje politike je Konferencija, koja koja se održava
svake četiri godine na ministarskom nivou radi formulisanja
smernica politike i ustanovljavanja radnih prioriteta. Aneks 1:
IZJAVA ZA EVROPSKU UNIJU O RODNIM PITANJIMA I TRGOVINI ZA UNCTAD XI UN su priznale da je rodna ravnopravnost osnovna vrednost za održivi razvoj i preduslov za eliminaciju siromaštva. Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Pekinškom platformom za akciju Ujedinjene nacije su razvile međunarodno prihvaćen analitički okvir i akcioni plan za rodnu ravnopravnost. Pozdravljamo stvaranje Radne grupe za rodna pitanja i trgovinu pod vođstvom UNCTAD-a februara 2003. godine i inicijativu UNCTAD-a XI na naglašavanju pitanja u kojima se prepliću rodna problematika i trgovina. Kao telo Ujedinjenih nacija, UNCTAD ima i odgovornost i nadležnost da preuzme vodeću ulogu u osiguranju da se rodna problematika na razuman način uključi u makroekonomsku politiku. Trgovinske politike utiču na rodne odnose i ljudski razvoj putem reorganizovanja odnosa moći i pristupa resursima između žena i muškaraca. Ako se pretpostavi da su trgovinske politike rodno neutralne, one mogu reprodukovati ili čak i pogoršati sadašnje oblike neravnopravnosti i diskriminacije žena u svim zemljama. Takođe, pozdravljamo izjavu Evropske unije da “UNCTAD treba da integriše rodnu ravnopravnost u svom radu. Podrška UNCTAD-a zemljama u razvoju treba da omogući njihovim ekonomskim i trgovinskim politikama da osnaže žene i kao učesnice i korisnice ekonomskog rasta.” Rodna integracija mora da se shvati u smislu CEDAW-a i Pekinške platforme za akciju kao strategija ka transformisanju rodnih odnosa i rodnih stereotipa i osnaženja žena. Uticaj trgovinske politike na živote i sredstva za život žena je složen u zemljama Juga usled strukturalnih neravnopravnosti između Severa i Juga. Međunarodni ekonomski poredak preko UNCTAD-a, stoga, mora proaktivno da promoviše interese onih žena koje su najpodložnije negativnim uticajima međunarodnih trgovinskih sporazuma. UNCTAD, takođe, treba da pomogne zemljama u razvoju u rodnoj integraciji i da osnaži njihove nacionalne i regionalne trgovinske i ekonomske politike kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i osnaženje žena. UNCTAD mora da preuzme vodeću ulogu putem Unapređivanja implementacije sporazuma Ujedinjenih nacija o rodnoj ravnopravnosti i osnaženju žena u okviru trgovinskih sporazuma. Posvećenosti sa većim naglaskom u svom radu na socijalnim implikacijama trgovinskih i drugih ekonomskih politika. Razvijanja sistema rodnih i trgovinskih pokazatelja i mehanizama procene rodnih uticaja, u praćenju trgovinskih sporazuma i u proceni onoga što će nastupiti kako bi se osujetili negativni uticaji trgovinskih sporazuma na žene i muškarce. Uključivanja u svoje nezavisno istraživanje i analizu razvoja uticaja trgovine na žene. Takvo istraživanje treba da se usredsredi ne samo na kritikovanje postojećeg neoliberalnog okvira već i na razvojne alternative koje se oslanjaju, na primer, na ustanovljeni temelj feminističke ekonomije i na niz postojećih alternativa na lokalnom nivou. Usredsređenja svoje rodne analize ne samo na unapređenje uslova žena u sadašnjim ulogama (npr. bolji pristup kreditima i mikrofinansijama) i time što ih vidi kao potencijalne učesnice u ekonomskom rastu, već treba da se oslanja i na transformativnu analizu CEDAW-a kako bi se osiguralo da žene nisu ograničene u svojim diskriminativnim pozicijama usled rodnih stereotipa. UNCTAD mora da osigura da svaka zemlja ima kompetenciju i slobodu da osmisli mere razvoja sa ciljem ostvarivanja rodne ravnopravnosti i socijalne pravde. Donatorske zemlje treba da osiguraju da se odgovarajući resursi usmeravaju prema radu UNCTAD-a u vezi sa rodnom ravnopravnošću.
WIDE (Network Women in Development Europe)
Aneks 2:
UNCTAD XI – DODAVANJE DUŠE ,,DUHU SAO PAOLA” Mi, države članice Konferencije Ujedinjenih Nacija o trgovini i razvoju, koje smo se okupile u Sao Paolu u Brazilu između 13. i 18. juna 2004. godine na jedanaestoj sednici Konferencije, saglasni smo o sledećoj Deklaraciji: 1. UNCTAD je stvoren 1964. godine kao izraz uverenja da su potrebni zajednički napori međunarodne zajednice radi uspešne integracije zemalja u razvoju u svetsku privredu. Od tada je UNCTAD dao znatan doprinos naporima zemalja u razvoju da još više učestvuju i da se prilagode promenama u svetskoj privredi preko razvijanja jednog broja instrumenata, sporazuma i programa – radi stabilizovanja cena robe, na primer – kako bi ostvarile taj cilj. UNCTAD je, takođe, obezbedio neprocenjivi forum za poboljšanje odnosa između trgovine i razvoja i iz nacionalne i međunarodne perspektive, u sva tri stuba svoje nadležnosti. Podsticanje tradicionalne nadležnosti UNCTAD-a sada je važnije nego ikada pre. 2. Konferencije UN-a iz devedesetih godina (i ishodi kao što Pekinška platforma za akciju), Konvencija o eliminaciji diskriminacije žena, druge međunarodne Konvencije, Milenijumska deklaracija, Konsezus iz Montereja, Program delovanja za najmanje razvijene zemlje (Programme of Action for the LDCs), Program delovanja iz Almatija (Almaty Programme of Action), Program delovanja iz Barbadosa (Barbados Programme of Action), Johanesburška deklaracija o održivom razvoju (Johannesburg Declaration on Sustainable Development) i Plan implementacije (Implementation Plan) dogovoren an Svetskom samitu o održivom razvoju (World Summit on Sustainable Development) i Deklaracija o principima i planiranoj akciji Svetskog samita informacionog društva (Plan of Action of the World Summit on the Information Society) kao i inicijative za reformu Ujedinjenih nacija, osnažuju multilateralizam i ustanovljavaju plan za usmeravanje međunarodnih delovanja u procesu mobilisanja resursa za razvoj i obezbeđivanja međunarodnog okruženja koje podržava razvoj iako su to neki kritikovali kao nedovoljne stvari. Posvećeni smo udruživanju svih naših napora i povećanju resursa od razvijenih zemalja u ostvarenju ciljeva ustanovljenih u tim tekstovima u okviru dogovorenih vremenskih okvira. Sistem Ujedinjenih nacija treba aktivno da sledi dogovorene ciljeve razvoja od sadašnjeg vremena do 2015. godine kao što je utvrđeno u Milenijumskoj deklaraciji, a ponovo osnaženi UNCTAD ima važnu ulogu u naporima ka ostvarenju zajedničkih ciljeva. 3. Uprkos svim naporima na nacionalnom i međunarodnom niv ou na unapređenju rasta, razvoja i intenzifikacije ravnopravnosti na oba nivoa, to ostaju središnja pitanja u globalnom programu. Pojačane su suprotnosti između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju i u obe vrste društava koja su obeležila svet početkom šezdesetih godina. Iako je globalizacija predstavila važne izazove i otvorila nove mogućnosti za mnoge zemlje, njene posledice su bile veoma neravnopravne između zemalja i unutar zemalja. Neke su iskoristile prednosti trgovine, ulaganja i tehnoloških tokova i čini se da pobeđuju u borbi za razvoj i ublažavanje siromaštva, ponekad sledeći nezavisne politike. 4. Većina zemalja u razvoju, međutim, a posebno afričke zemlje i najmanje razvijene zemlje ostala je zanemarena i ponekad trpi zbog procesa globalizacije. Ove zemlje se i dalje suočavaju sa glavnim izazovima ostvarenja svog ekonomskog potencijala i inkorporacije velikih masa nezaposlenih, neformalnih radnika i radnica i siromašnih zaposlenih u proizvodnim sektorima. Postoji potreba da se preispita veza između međunarodne trgovine i eliminisanja siromaštva. Postoji potreba da se odgovori na nestabilnost cena robe u svetu. 5. Za sve je zemlje važno da se na međunarodnim nivou usmere napori i da se implementiraju politike radi olakšavanja reformi i otklanjanja spoljnih ograničenja da bi svet u razvoju stupio na čvrstu i održivu razvojnu putanju. S pravom možemo reći da su, 40 godina posle osnivanja UNCTAD-a, odnosi između trgovine i razvoja, što je osnova njegovog mandata, više nego ikada postali važniji u kritičkoj analizi i delovanju. 6. Posvećeni smo borbi za iskorenjivanje siromaštva i gladi. Treba da se usvoje instrumenti i mere politike, kao što je Globalni fond protiv gladi, na nacionalnim i međunarodnim nivoima, posebno u sprovođenju politika u oblastima trgovine, ulaganja i finansija (uključujući nove finansijske inicijative), kako bi se ohrabrilo stvaranje mogućnosti za siromašne žene i muškarce sveta da imaju pristup poslovima i adekvatnim dogovorenim platama. To je održivi put ka demokratiji, reformama, stabilnosti i rastu. Milenijumski ciljevi razvoja su važna ali nedovoljna prekretnica. Posebna pažnja treba da se obrati na implemenaciju Pekinške platforme za akciju kako bi se reorganizovali rodni odnosi moći tako da se žene osnaže da ravnoprano sa muškarcima učestvuju u održivom razvoju. 7. Međunarodna zajednica treba da posveti punu pažnju nevoljama najmanje razvijenih zemalja. Posvećeni smo stvaranju i boljem iskorišćavanju dodatnih međunarodnih resursa, pristupu tržištu i razvojnoj pomoći za najmanje razvijene zemlje kako bismo im omogućili da ustanove, u kontekstu efektivnih domaćih i nacionalnih politika, solidnu političku, društvenu i ekonomsku osnovu za svoje razvojne procese. 8. Multilateralni trgovinski pregovori, po Radnom programu iz Dohe, treba da se vode imajući u vidu razvojnu problematiku zemalja, sa posebnim usredsređenjem na najmanje razvijene zemlje, na način koji u potpunosti odslikava nivo ambicije dogovoren u Dohi. Radni program iz Dohe treba da postavi razvoj u središte multilateralnih trgovinskih pregovora, a potom treba da podstiče nadležnost UNCTAD-a. UNCTAD može imati korisnu ulogu u obezbeđivanju razvojnih dimenzija Radnog programa iz Dohe i u doprinosu proceni i evaluaciji stanja i ishoda pregovora i mehanizama unapređivanja, uključujući regulatorne mere, na ustanovljavanju usaglašenih i ravnopravnih trgovinskih odnosa. Takođe pozitivno razmatramo olakšavanje pristupa zemalja u razvoju, posebno najmanje razvijenih zemalja, Svetskoj trgovinskoj organizaciji. UNCTAD takođe treba da pomogne razvijenim zemljama u rodnoj integraciji i rodnom prikazivanju nacionalnih i regionalnih ekonomskih i trgovinskih politika kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i osnaženje žena. 9. Shvatamo da je poboljšana koherentnost između nacionalnih i međunarodnih politika i sistema Normi UN-a osnova za demokratsko i dobro globalno ekonomsko upravljanje koje uključuje i učešće. Posvećeni smo reformisanju sveobuhvatnih neadekvatnosti i nedovoljnosti tih sistema da bismo poboljšali njihove kapacitete da bolje reaguju na potrebe razvoja, posebno u slučaju najmanje razvijenih zemalja. Institucionalna dimenzija u smislu unapređenog globalnog upravljanja je ovde od centralne važnosti. Takođe, treba da nastavimo sa radom na stvaranju poztivnih i razvojno usmerenih sinergija između trgovine, finansija i ulaganja i kako da povežemo te napore na razvoju i da eliminišemo neravnopravnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou. Kao što je preporučila Svetska komisija o socijalnim dimenzijama globalizacije, treba da se ustanovi međuagencijski Forum. UNCTAD treba da ima ključnu ulogu u tom Forumu. Posebno pažnja treba da se posveti unapređenju nespekulativnih tokova kapitala za razvoj, preko obezbeđivanja automatskih, sigurnih i predvidljivih izvora razvojnih sredstava, kao i bavljenje nestabilnošću međunarodnih tržišta kapitala. Treba da se implementiraju mere da se osigura dugoročno iskorenjivanje dugova zemalja u razviju i u zemljama u tranziciji. Kao prvi korak u tom pravcu, posvećujemo se bezuslovnom ukidanju dugova najsiromašnijih zemalja. 10. Takođe, treba da se usredsredimo na buduće izazove i mogućnosti. Pored nacionalnih sredstava, akumulacije kapitala i dostupnosti rada, novi faktori kao što su informatičke inovacije, kreativnost i diverzifikacija čine dinamične sile današnje svetske ekonomije. Posvećeni smo premošćivanju digitalnog jaza i obezbeđivanju skladnog, pravednog, ravnopravnog i održivog razvoja za sve žene i muškarce i izgradnji informatičkog društva, u kojem su svi uključeni, što će zahtevati istinski ravnopravno partnerstvo i saradnju među vladama i drugim interesnim stranama tj. privatnim sektorom, civilnim društvom i međunarodnim organizacijama, gde su prava i odgovornosti svih strana recipročne. 11. Pozitivnija integracija zemalja u razvoju i onih zemalja u razvoju sa privredama u tranziciji u međunarodnu privredu i multilateralni trgovinski sistem, takođe, zavisi od usvajanja međunarodnih politika kako bi se prešlo na sektore koji uključuju inovaciju i koji se dinamičnije šire. Da bi se ti rezultati ostvarili, zemlje moraju da imaju politički prostor za sprovođenje različitih političkih opcija kako bi ostvarile najveću moguću uravnoteženost između različitih pristupa i svojih nacionalnih razvojnih strategija. 12. Proces održivog razvoja zahteva veće i ravnopravnije učešće socijalnih i političkih sila u stvaranju konsenzusa radi usvajanja efektivnih nacionalnih politika, što, zauzvrat, zahteva demokratske politike i institucije. Priznajemo važnost svih interesnih strana, tj. vlada, privatnog sektora, civilnog društva i međunarodnih organizacija i doprinos koji svako može da da, u svakoj zemlji, u vezi sa dobrim upravljanjem. Iako je razvoj primarna odgovornost svake zemlje, domaći napori treba da se olakšaju i dopune u međunarodnom okruženju. Razvojne politike treba da dobiju podršku od tržišnih sila u unapređivanju rasta, preko trgovine, ulaganja i inovacija. Takođe treba da priznaju središnju ulogu države u stvaranju političke i ekonomske stabilnosti, razvijanju zahtevanih regulatornih okvira, kanalisanju resursa za infrastrukturne i društvene projekte, unapređenju socijalnog uključivanja i smanjenju neravnopravnosti. Posvećeni smo podršci nacionalnih napora ka institucionalnoj izgradnji u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. 13. Iako je to i dalje ograničeno na mali broj zemalja, postoje ohrabrujući znaci da se znatan izvor globalnog rasta stvara na Jugu. Taj novi razvoj bi mogao doprineti stvaranju nove geografije svetske trgovine. Podvlačimo važnost inicijativa na olakšavanju pojavljivanja novih dinamičnih centara rasta na Jugu preko dodatnih koraka za integraciju tih novih ekonomija sa drugim razvojnim ekonomijama. To se, između ostalog, može ostvariti putem sveobuhvatnijeg Globalnog sistema trgovinskih preferencija među zemljama u razvoju, gde, takođe, treba da se odgovori na probleme najmanje razvijenih zemalja i privreda u tranziciji. 14. Usled sve veće važnosti regionalnih i međuregionalnih inicijativa podstičemo UNCTAD da dalje razvija mogućnosti osmišljene tako da pomognu zemljama da efektivno učestvuju u tim inicijativama, pored obezbeđivanja funkcionalnih i koherentnih veza sa multilateralnim sistemom. 15. Odluke koje smo usvojili na ovom UNCTAD XI, pored Akcionog plana iz Bankoka (Bangkok Plan of Action) predstavljaju zdravu osnovu i neophodni su instrumenti u našim daljim angažovanjima na podršci UNCTAD-a u ostvarivanju i osnaživanju svog mandata kao ključne međunarodne tačke za integrisani tretman trgovine i razvoja na putu ka Dvanaestoj sednici 2008. godine. Aneks 3:
MEMORANDUM SA FORUMA CIVILNOG DRUŠTVA NA UNCTAD-u XI GENERALNOM SEKRETARU UJEDINJENIH NACIJA Na sastanku civilnog društva održanog sa Generalnim sekretarom Ujedinjenih Nacija povodom UNCTAD-a XI, civilno društvo je usmerilo pažnju Generalnog sekratara na važnost izbora najkvalifikovanijeg i najkompetentnijeg pojedinca za funkciju Generalnog sekretara UNCTAD-a. Izjava Civilnog društva navodi da “zaštita i osnaživanje mandata UNCTAD-a radi integrisanog bavljenja međuzavisnim pitanjima trgovine, novca, finansija, transfera tehnologija i razvoja, izuzetno zavisi of kvaliteta i upravljanja njegovog vođtsva. U svetlu predstojećih promena u vođstvu UNCTAD-a ovaj forum civilnog društva podstiče Generalnog sekratara UN-a i države članice da veoma pažljivo i transparentno izaberu novo poslovodstvo UNCTAD-a. Kao ključna interesna strana koja se bavi budućnošću UNCTAD-a, stručnjaci civilnog društva će biti blisko uključeni u konsultaciju o odlukama koje se tiču budućeg poslovodstva institucije.” Generalni sekratar je izrazio svoje uvažavanje za Forum civilnog društva u vezi sa naglašavanjem ovog važnog pitanja. Uverio je u svoju angažovanost na preporuci Generalnoj skupštini UN-a u vezi sa postavljanjem Generalnog sekretara UNCTAD-a, što bi bio pojedinac, koji bi imao visok standard vođstva i posvećenosti. S tim u vezi pozvao je nevladine organizacije da daju preporuke za odgovarajućeg kandidata. Civilno društvo poštuje gestove Generalnog sekratara Ujedinjenih nacija u svom podsticaju civilnog društva da da preporuke u procesu izbora šefa jedne važne agencije Ujedinjenih nacija. Civilno društvo ceni tu inicijativu koja bi svakako poboljšala kredibilitet procesa. Shodno tome, stanovišta smo da sledeći Generalni sekretar UNCTAD-a treba da ima osnovni cilj koji se odnosi na političku i suštinsku revitalizaciju institucije. Želimo da preporučimo da prilikom izbora Generalnog sekratara, on ili ona mora da poseduje sledeće kvalifikacije: • Najviše stručne i moralne standarde i koji bi podržavao(la) ideale UN-a; • Izvanredan međunarodni ugled koji je prikazao(la) u međunarodnoj mirovnoj i razvojnoj saradnji; • Veoma upoznat(a) sa multilateralnim trgovinskim i privrednim pregovorima; • Znanje i iskustvo u navođenju razvojnih izazova u kontekstu siromašnih zemalja; • Razumevanje rodne dimenzije socijalnih i ekonomskih pitanja • Može da preduzme konkretne političke pozicije, da produbi uključivanje i veće učešće zemalja u razvoju na međunarodnim platformama; • Nezavisnost; • Dokazano iskustvo u pregovorima; • Beskprekorne veštine upravljanja i administrativne veštine koje bi doprinele ponovnom osnaživanju institucije. Novi Generalni sekretar bi trebalo da bude posvećen: • Vraćanju izgubljenog prostora i otvaranju novog za reafirmisanje prvobitnog mandata UNCTAD-a; • Ponovnom navođenju prioriteta u očiglednom obnavljanju naglaska Jug-jug; • Uvođenju i unapređivanju rodne i razvojne problematike kao osnovne vrednosti centralnog programa UNCTAD-a i intervencije na drugim međunarodnim platformama • Koordinaciji sa Međunarodnom organizacijom rada, Odeljenjem za ekonomske i socijalne poslove (Department of Economic and Social Affairs – DESA) i drugim agencijama Ujedinjenih nacija; • Ustanovljavanju odeljenja za istraživanje, koje u potpunosti može biti konkurentno istraživačkim odeljenjima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvij, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije; • Podržavanju “Priliva mozgova” na Jugu putem decentralizacije preko regionalne saradnje sa Mercosur-om, Karipskom zajednicom (Caricom), Afričkom unijom (African Union), Asocijacijom Jugoistično-azijskih država (Association of Southeast Assian Nations – ASEAN) i drugim sličnim regionalnim organizacijama; • Postavljanju ciljeva i nastojanja u radnom programu UNCTAD-a, sličnih Milenijumskim ciljevima razvoja ali koji su posebno usmereni na stvaranje radnih mesta. Women in Development Europe © Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Srbija i Crna Gora
[1] Zvanični dokumenti o ishodu dostupni su na www.unctad.org/ [2] Radi detaljnije analize o dokumentu o ishodu vidi http://www.choike.org/nuevo_eng/informes/2008.html ili http://www.twnside.org.sg/title2/twninfo129.htm [3] Npr. Generalni sekretar UN-a, Kofi Annan, Generalni sekretar UNCTAD-a, Rubens Ricupero i eminentni lideri poput Predsednice Brazila, Luiz Lula, ili tajvanskog Premijera Thaksin Shinawatra. [4] Kriza robe i zavisnost od trgovine robom kao zajednička crta mnogih zemalja u razvoju bila je jedna od glavnih tema na UNCTAD-u XI. [5] Ustanovljen 1989. godine GSTP se vidi kao glavni instrument za unapređenje trgovine Jug-Jug i za povećanje proizvodnje i zapošljavanja u tim zemljama. Kina i Grupa 77 se pozivaju da se pridruže sadašnjim članovima kojih je 43 i da učestvuju u pregovorima, koji će verovatno početi 2004. godine i očekuje se da će se završiti za dve godine. Procenjeno je da je trgovina 43 članice GSTP-a iznosila 2 biliona dolara 2000. godine ili oko 55% celokupne trgovine svih zemalja u razvoju (saopštenje za štampu UNCTAD-a UNCTAD/press/pr/spa/2004/010**/ 17.06.2004.). GSTP služi kao okvir za razmenu trgovinskih preferencija među zemljama u razvoju. Mora da se zasniva i primenjuje na principu zajedničkih prednosti na takav način da to jednako koristi svim učesnicima. [6] Treba da se istraže nova partnerstva i treba dalje da se razvija potencijal zemalja u razvoju. Danas je udeo trgovine Jug-Jug dostigao 30 procenata globalne trgovine. Proizvedena roba je čak otišla na 70 procenata te trgovine 2002. godine (Saopštanje za štampu UNCTAD/XI/2 14.06.2004.). [7] Lula da Silva u svom govoru na otvaranju 14.06. [8] Konsenzus iz Sao Paula navodi da civilno društvo treba da postane angažovanije ali nisu predloženi konkretni predlozi/mehanizmi kako bi se taj cilj zadovoljo. [9] Komesar za trgovinu Evropske unije Pascal Lamy posle sastanka P5 u Sao Paulu. [10] G-20 je savez zemalja Juga oformljen na ministarskom sastanku u Kankunu a vodi ga Brazil da bi se predložila reforma programa Svetske trgovinske organizacije u oblasti poljoprivredne trgovinske politike (uglavnom kroz ukidanje subvencija i smanjenja trgovinskih barijera za poljoprivredna dobra). [11] U svom govoru na UNCTAD-u 14. juna.2004. godine [12] 12 Vidi WIDE-News 7/8. juli/avgust 2004. radi više informacija o “Julskom paketu” (http://www.eurosur.org/wide/Newsletter/2004_News_7+8.pdf). [13] Sastanak se održao pre podne 15. juna [14] Druga dva bitna pitanja su bila: trgovina i siromaštvo, i trgovina i kreativne industrije. [15] Okrugli sto o trgovini i rodnim pitanjima, 15. juna 2004. godine. Rezime pripremio sekretarijat UNCTAD-a. [16] Izjava učesnika na događaju o rodnim pitanjima, rasi, nacionalnosti, seksualnoj orijentaciji, tradicionalnim narodima, forumu civilnog društva, UNCTAD XI, 14. juna 2004. godine [17] Okrugli sto o trgovini i rodnim pitanjima, 15. juna 2004 godine, rezime pripremio sekretarijat UNCTAD-a. [18] UNCTAD predsedava radnom grupom koja uključuje sve agencije UN-a kao i Svetsku banku, STO, OECD i Komonvelt, da napomenemo samo neke. [19] www.unctadxi.org/templates/webflier.aspx?id=7&doc=4822&selected=download [20] UNCTAD/PRESS/PR/SPA/2004/005, 15. jun 2004. godine [21] Trade and Gender: Opportunities, Challenges and the Policy Dimension, Napomena sekretarijata UNCTAD-a, 5. aprila 2004. godine, str. 3. [22] Uvodna izjava g. Rubensa Rikupera, UNCTAD XI, Okrugli sto o “Trgovini i rodnim pitanjima”, Sao Paulo, Brazil, 15. juni 2004. godine [23] Izjava Evropske unije o rodnim pitanjima i trgovini za UNCTAD XI, 15. juni 2004. godine [24] Govornici su se osvrnuli na glavne tačke izjave WIDE-a za Evropsku uniju o rodnim pitanjima i trgovini.
|
  |
