Besplatni koncept: Zakon rodnosti Joelle Palmieri, Les Penelopes |
Kako je moguće, u kontekstu slobodnih komunikacija, ženama koje se bave ekonomskim, društvenim, kulturnim i političkim alternativama obezbediti oruđe koje će omogućiti veću vidljivost njihovih aktivnosti, iskustva i znanja? Kako se može slomiti neravnopravnost muškaraca i žena? Kako mogu informaciono komunikacijske tehnologije naoružati naš otpor? Kako se mogu artikulisati koncepti i filozofije rodnosti sa besplatnim softverom? Kako “besplatni” koncept odgovara rodnim potrebama? Kako rodnost odgovara na potrebe besplatnog koncepta? Sve je ovo veoma jednostavno prikazati. Živimo u doba u kojem se dešava impresivan razvoj komunikacionih tehnika i tehnologija, čiji se efekti šire na društvene, ekonomske, političke i kulturne oblasti i imaju ozbiljne implikacije na blisku budućnost našeg demokratskog života. Opažamo prekomernu koncentraciju resursa koja podstiče ustanovljavanje monopola i privatnih oligarha u sektoru komunikacije. Ova tvrdnja je veoma bliska činjenici da se tehnološki razvoj u osnovi razvija kao punopravni deo procesa globalizacije. Osim toga, informacije i komunikacije predstavljaju ekonomski sektor kao takav, sa visokim stopama profita, čijim proizvodima se daje cena kao robi, a naginje se ukidanju bilo kakve ideje javnih servisa sa kojima su se komunikacije uvek povezivale. Uloga medija U vreme visoke koncentracije kanala sa slabim sadržajima i pod-informisanošću, podesno je istaći da su mediji uglavnom u fazi testiranja, probe, neostvarenog koncepta i na početku. Kako bi pogledali ovo malo jasnije, počnimo sa rečju «medij» u jednini. « Medij » pretpostavlja da se nalazi između, to je sredstvo komunikacije, veza između odašiljača i primaoca informacije. Danas se čini da je to vertikalna i zategnuta linija, sa jednim smerom, od gore nadole i da je ima privatizovano lice… Sve ove linije, ili cevi, treba da se popune što je pre moguće! Za ime boga, gde je «prostor-vreme» koje daje mogućnost da se razrade nečije misli, prerade ideje i da se slobodno izrazi… Gde zakon tržišta daje mesto čitaocu, slušaocu, auditorijumu, nazvanom takvim u muškom rodu (na francuskom) od strane imaoca informacione moći? Nema više prostora za imaginaciju, inovaciju, izražavanje i razmenu, za sve ono za šta treba vremena. U ovakvoj situaciji teško je posmatrati sistem štampe u kojem « potrošač » ne bi morao biti pasivan. Mi smo tako u prisustvu “iskrojenih” informacija: kod nekih stanica programi se postavljaju putem inicijalnog « proračuna », npr. ako Ribok investira, onda će se ustanoviti košarkaški program. U zemljama Juga situacija je mnogo ozbiljnija. U Africi ili u zemljama u razvoju kao što je Brazil, najgora televizija se stvara iz javnih ili privatnih kanala: sve je više severnih modela i referenci koji nemaju skoro nikakve sličnosti sa tamnošnjim muškarcima i ženama. Još gore je kada se čitaju novine, suočavamo se sa novostima koje to nisu jer su odsečene, izabrane i iseckane. Za nove modele Uglavnom su muškarci ti koji prave izbore ili koji ih izlažu ciljnim grupama, npr. pojedincima (muškarcima i ženama) koj se smatraju potrošačima i “ne-misliocima”. Brojke govore. U svom izveštaju o pitanju odnosa žena i medija, kako je to publikovano 1995. godine za UNESCO, Margaret Gallaguer je formalna: žene su “vidljive, ali ranjive”. Kao akteri (ili novinarke) ili kao subjekti, žene skoro da ne postoje. Treba reći da je selekcija među uredničkim osobljem neumoljiva. One su skoro isključene iz oblasti koje se tiču ekonomije, sporta i politike. Mnoge studije o ovoj tematici, uključujući studije Asocijacije novinarki u opštim medijima, to priznaju. Od kada im je dato pravo da učestvuju na tržištu rada, žene novinarke se suočavaju sa efektivnim radom i uredničkim barijerama postavljenim od strane njihovog uredničkog osoblja. Nije poznato da su zapravo žene te koje su ratni izveštači ili izveštači sa terena, te im takav položaj izuzetno otežava “interno” napredovanje. Nadalje, predložene tematike, bez obzira koje, ne bi smele da predstavljaju rodnu dimenziju. S druge strane, bilo koja tema o ženama kao žrtvama i u sportu ili u šou biznisu je dobro došla. Pored toga, “ženski časopisi ostaju teritorija jeftinih slika”. Bilo koji pokušaj predstavljanja članaka koje se bave novom rodnom perspektivom je često sumnjiv i podložan univerzalnom pritisku, ako nije jednostavno odbačen od strane specijalizovanih medija. Na primer, sada je uobičajeno da se čak i samo pitanje feminizma nađe kao puna tema časopisa ili TV emisije, najčešće da bi se podsmevalo ovom “retrogardnom pokretu”. Ili, predstavlja osnovu rasprave sa « feminističkog alibija » o pitanjima kao što su kozmetika, ljubav… dok se traga za « suprotnim stanovištem » kao da je u pitanju kontradikcija od početka. Isto se dešava u TV emisijama ili u « ozbiljnim » dokumentarnim emisijama o ratu u kojima je geopolitički aspekt tog i tog dela sveta pun muških potpisa; čak i kada postoji ženski potpis, koriste se kodovi muškog dijaloga, univerzalistički i nimalo seksualno diferencirani. Logika isključenosti je dvostruka: na nivou ženskog mesta unutar profesije kao takve i na nivou baratanja vestima, u kojima dominira « muški » pogled. Ipak, trebalo bi uzeti u obzir rast i različitost izvora, uključujući internet mrežu, a ne samo agencije koje pripremaju i sortiraju izvore informacija (kao AFP, Reuters, BBC…). Trebalo bi da se omogući postavljanje novih modela rukovanja novostima, neophodno je proširivanje polja istraživanja i postavljanje medija koji je konačno usmeren i interaktivan za sadržaje koji proizvodi civilno društvo, uzimajući u obzir društvene odnose između polova i globalni kontekst muške dominacije. Za pravo na komunikaciju Ustanovljena je univerzalna tvrdnja da vitalnost demokratije zavisi od stepena uključenosti građana, što znači da različite grupe koje čine društvo treba da budu potpuno informisane i sposobne da izražavaju svoja posebna gledišta kako bi doprinele stvaraju društvenog konsenzusa. Ova težnja se često negira, naročito zbog odsustva demokratije unutar sistema komunikacije. Primera radi, mnoge studije prisustvo publike na TV setovima ne tumače kao mogućnost da im se da pozornica, nego da im se da uloga saučesnika u onome što se dešava pred njihovim očima bez njihove saglasnosti. Drugi primer je stvaranje « sms » poruka putem mobilnih telefona. One ne služe samo za međusobno komuniciranje prijatelja putem kratkih poruka, već zapravo imaju dva druga cilja: da šire oglase bez saglasnosti primaoca i da finansiraju ¨cevovode¨ (koji su 10 puta skuplji od normalne cene) krećući se između 0 i 1, što ih čini profitabilnim ne samo finansijski nego i u pogledu tržišta. Ova situacija zahteva da civilno društvo uključi u svoj program pravo na komunikaciju i da, u isto vreme, odluči da unapređuje inicijative sa ciljem kontrole komunikacijskih sredstava i razvijanja odgovornih, slobodnih i besplatnih medija. Naročito žene i/ili mešovite organizacije sa rodnim pristupom moraju da iskoriste mogućnost koju im pružaju informacione i komunikacione tehnologije (ICTs) kako bi osvetlili određene analize i prakse. Informacije na drugačiji način Analizirajući gore pomenuta kretanja « dominantnih » komunikacija, obratimo pažnju na mesto i ulogu žena, koje su žrtve dvostruke marginalizacije: kao akteri i kao subjekti društvenog, ekonomskog, kulturnog i političkog života. Da li su skoro potpuno nevidljive? Čini se podesnim ustanoviti sredstva za potpuno nezavisne medije u kojima informacije ne bi bile samo u službi građana. Reč je o informacijama koje podrazumevaju različitost, solidarnost, jednakost, horizontalnost i usmerenost. Danas je potrebno drugačije baratati informacijama što znači da svi akteri civilnog društva, žene i muškarci, ne smeju imati samo mogućnost da isporuče svoj sadržaj. Trebalo bi da se razmotri i oblik koji se koristi za komunikaciju kao potpuni model koji je komplementaran klasičnijim profesionalnim (novinarskim) vestima. Ova strategija daje mogućnost približavanja temama koje nisu dovoljno razvijene u tradicionalnim medijima i obezbeđuje otvorenu dimenziju cirkulisanju informacija, predstavljanje specifičnih sadržaja prema regionima sveta kako bi se stvorila mreža razmene i znanja. Ovim se omogućava fokusiranje na rodnost i društvene odnose između žena i muškaraca, na barijere koje rodne neravnopravnosti predstavljaju za razvoj ljudi i društava, na alternative sprovedene od strane žena i na niz prizmi koje daju mogućnost ukidanja senzacionalizma ili kratkih vesti, kako bi se povratio efektivni prostor za stvarne društvene, političke i ekonomske analize pitanja kao što su nasilje, nacionalizam, fundamentalizam, militarizam, mir... Sadržaji od opšte koristi Štaviše, u kontekstu unapređenja sadržaja koji su izloženi javnosti, potrebno je zadržati pažnju na pitanjima kontrole emisija. Ovo je moguće ukoliko stvorimo ili održavamo našu sopstvenu emisionu mrežu i ako investiramo u centre odlučivanja gde se distribucija kontroliše, bilo da su to TV, radio ili štampa. Reč je o drugačijem promišljanju informacija u odnosu na sledeće principe:
Kako bi konkretno primenili ova medijska sredstva potrebno je stvoriti mrežu modela i izgraditi ova sredstva na različitim ekonomskim modelima koji će garantovati kontinuitet putem:
Rodnost: katalizator Ova sredstva javnih usluga moraju se međusobno podudarati, a ne samo odgovarati zajedničkim interesima. Ona moraju proizilaziti iz potreba ljudi (inače bi bila besmislena) i stvarati javne prostore za diskusiju u kojima se primaoci i odašiljaoci sreću kako bi osvetlili te potrebe. U ovom kontekstu rodnost obnavlja svoj značaj s obzirom da će žene i muškarci, shodno njihovom društvenom, verskom, etničkom, generacijskom, seksualno-orijentacijskom itd. opredeljenju konačno imati mogućnost da izražavaju svoje različite potrebe i interese. Kao prvo, trebalo bi pokazati praktične potrebe za žene i za muškarce iz očuvanje status quo polne podele na radu. Nakon toga trebalo bi postići promenu putem pokretanja strategijskih potreba/interesa, koji će u potpunosti da transformišu rodne odnose u znatno ravnopravniji položaj. Besplatan koncept: budućnost rodnosti Žene čine oko 80% siromašnih i 67% nepismenih. Većina su takođe žrtve trostruke diskriminacije: one su žene, većina radi u ekonomskim sektorima koji nisu vrednovani na nacionalnom nivou, većina ih je marginalizovana u društvenom, geografskom ili političkom okruženju. Veoma često one takođe nose ekonomske, društvene i političke modele koji su u potpunosti različiti od većine vidljivog sistema: neravnopravnog, diskriminatornog sistema sa visokim finansijskim povlasticama. Ipak, ovaj paradoks ostaje nevidljiv. Kako to? Za migrantkinje koje žive u siromašnim predgrađima Francuske, crnkinje čije diplome nisu priznate u Kvebeku ili senegalske žene ribare iz okoline Dakara, bez ikakvog nivoa pismenosti, objavljivanje njihovih praksi i njihove analize nejednakosti i neravnopravnosti između muškaraca i žena kvari univerzalne običaje. Ovo takođe ponovo pretresa rodne društvene odnose kao što su dominantni odnosi nasleđeni iz patrijarhata, kolonijalizma i imperijalizma. Ono definiše kao najveći tabu pristup žena javnoj sferi, što time postaje glavni interes. Stoga korišćenje besplatnog softvera postaje samo-evidentno. Zaista, reč “besplatan” (free – eng. besplatan, slobodan) odnosi se na slobodu a ne na cenu; ovo je zbunjujući koncept jezika za Anglosaksonce. Pre više od dvadeset godina, Ričard M. Stalman, poznat kao “otac” ovog koncepta, osnovao je Fondaciju za besplatni softver kako bi pokrenuo poznati “GNU Projekat”. Njegova je bila ambicija da svakome da mogućnost da koristi bilo koji softver koji je društveno koristan i da olakša njegovo kopiranje i izmene, što je više to moguće. On je precizno definisao četiri vrste slobode za korisnike softvera :
Očito ove opaske zvuče uglavnom kao koncepti proračuna, ali izgleda da su od tada transformisani u sredstva koja koristi većina kako bi raskinula sa svim vrstama lomova (društvenim, etničkim, seksualnim…). Štaviše, GNU je postao pravna osnova zvana GNU/GPL (General Public License – Opšta javna licenca) koja dozvoljava prisvajanje bez ikakvih prepreka (za više informacija, vidi GNU sajt). Zajednički interes Pored toga, ova filozofija daje mogućnost razvijanja transkontinentalnih projekata novih izvornih medija, zasnovanih na informacionim i komunikacijskim tehnologijama, kako bi dala vrednost ekonomskim, društvenim, političkim i kulturnim alternativama, kako ih to sprovode žene u svetu, i analizirala rodne nejednakosti na globalnom nivou. Zaista, besplatni softver je većinom vremena besplatan. Nema potrebe da se troši novac, nije više moguće « ropstvo », nema više kršenja prava na intelektualnu svojinu s obzirom da nema patentnog sistema. Njihovo postavljanje je zajednički interes. Oni dozvoljavaju lokalne adaptacije, naročito u oblasti jezika. Ako samo jedan pojedinac iskaže potrebu koja jeste ili nije finansijski podržana od strane određenog tela, softver se odmah prevodi na određeni jezik i dijalekt. Stoga je mogućnost koja se daje ograničenim ili izolovanim grupama, naročito ženama da imaju pristupa informacijama i publikacijama - jedinstvena. Nadalje, ovo stvara novi način gledanja na odnose između onih koji razvijaju besplatan softver. Neki od njih su stoga kolaborativni, participativni, jednostavni, u stalnoj evoluciji kako bi odgovorili ovim kriterijumima i zahtevima koji se povećavaju. Nijedan drugi vlasnik softvera nije u mogućnosti da ovo izvede s obzirom na osnovnu filozofiju povlastica koja vlada njima. Postoje besplatni softveri koji daju mogućnost objavljivanja svakog sadržaja bez ikakvog kompjuterskog znanja, sposobnosti ili tehnike. Stoga postoje softveri za pisanje teksta, tabloida, procesuiranje slika, zvukova i veb publikacija kao i za čitanje/pisanje mejlova ili surfovanje mrežom. Ovi softveri ne zahtevaju finansijsku investiciju. Za njihovo korišćenje dovoljno je da se poseduje ili daunloduje operativni sistem na kompjuteru koji će ga izvršavati; to je slučaj sa Linux-om, besplatnim kao što su mnogi drugi. Osim toga, dovoljno je da se daunloduju sa mreže kako bi ih koristili on lajn. Tehnička zavisnost na Majkrosoftu se tako smanjuje na nekoliko slabih elemenata: korporativni sektor, nevladine organizacije ili bilo koje telo civilnog sektora koje « podugovara » rad na kompjuteru i internet serveri. Ovi potonji često ne dozvoljavaju daunlodovanje na primer softvera za besplatno publikovanje. Ipak, nekolicina « ne-svojinskih » rešenja već postoji za civilni sektor ili za internet servere, a učinjeni su dostupnim celoj javnosti. Tada, slično pravilima Stalmana, pristup uputstvima za korišćenje ovih softvera je puni deo slobode koja dozvoljava ove softvere. Kao dokumentacija, obuka može biti stalna. Postoje liste elektronskih korisnika i razvijača, prema nivou, koji ne samo da daju mogućnost sticanja novih informacija o glavnim poboljšanjima već ih i uključuju. I čak i ako internet veza nije neophodna, postoje mostovi između korisnika i svih onih koji nemaju pristup mreži. Konkretno, ako bilo ko daunloduje program za obradu teksta putem mreže, on/ona može da ga kopira na elektronsku podršku i da ga pošalje susedu koji će ga koristiti za objavljivanje dokumenta koji će on/ona odštampati ili oralni prepisati… Tako da je sve planirano da se u ovoj « zajednici » sve kreće sa promenama. Umnožavanje odnosnih efekata prema ravnopravnosti Ovaj besplatni softver predstavlja dvostruku prednost sredstava demistifikacije i razvijanja besplatnog pristupa, uključujući umnožavanje sadržaja bez iakve restrikcije ili prepreke, uz veoma male troškove, bezbedno i na bilo kom jeziku. Ovo je veoma korisno za razbijanje geografskih, kulturnih, društvenih i obrazovnih barijera. Dovođenje u vezu znanja, inovacija, pronalazaka, uspeha, dobrih praksi, postaje stoga posvećenost; ovo je način da « razumemo jedno drugoga » bez nametanja nekog modela. Sadržaji koji se odnose na rodne izveštaje i pitanja naći će naročito svoje značenje u ovom procesu. Ova participativna filozofija daje ljudima na koje se odnosi mogućnost da razmenuju iskustva i znanje, kao i postojeće prepreke i « strukturalne barijere » kako bi razradili rešenja i zajedničke strategije. Kao kolaborativna filozofija umnožava efekte « poluge », postavlja novu dinamiku, ohrabruje umnožavanje, različitost kao i komplementarnost. Kao interaktivna filozofija dozvoljava neograničenu reaktivnost i ubrzava proces razvoja i promena. Zamišljen u potpunoj komplementarnosti sa mrežom obezbeđuje međunarodnu vidljivost. Od pre manje od pet godina primetili smo razvoj veb sajtova, postavljanje oralnih načina komunikacije, primera radi, za dijaspore i naročito Iračanke. To izgleda kao vrsta virtuelne « sobe » kojoj korisnici interneta naginju redovno određenim satima kako bi razgovarali i razmenili gledišta zahvaljujući operacijama “podele” sadržaja, na pr. povezivanje putem automatskih načina, umnožavanje znanja kao što su istraživanja i ikonografska izražavanja, emitovanje intervjua u audio obliku… Osim toga svi sadržaji se postavljaju zajedno i mogu se « preusloviti » ili « prepakirati » u klasičnije forme: novine, radio, televiziju ili čak igru. Na ovaj način umnožavaju se sredstva distribucije i otvaraju nove strategije koje mogu ići brže nego tradicionalni mediji. Pa što se mi još uvek skrivamo? Šta sve te grupe žena čekaju da prisvoje ova nova sredstva, naročito one koje rade na rodnim i feminističkim pitanjima? Konvergencija namera i strategija izražavanja između « slobodnog » koncepta i različitih pokreta za ravnopravnost između muškaraca i žena više nije potrebno da se demonstrira. Sada je na nama da delujemo!
Izvor:
Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, Srbija i Crna Gora
|
  |
