Seulska deklaracija o ravnopravnom učešću žena u informacionom društvu

Mi, učesnici Foruma o rodnim pitanjima i informacionim i komunikacionim tehnologijama za Svetski samit o informacionom društvu 2005. godine, predstavljajući 36 država okupljenih u Seulu od 24. do 25. juna 2005. godine, članovi akademija i nevladinih organizacija kao i vlada, međunarodnih agencija i industrije,

Reafirmišući principe istaknute u Pekinškoj platformi za akciju i u Konvenciji o eliminaciji diskriminacije žena, zapažajući važnost odeljka 12. Deklaracije o principima Svetskog samita o informacionom društvu (usvojenoj u Ženevi decembra 2003. godine) ističemo kako: “Potvrđujemo da razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija obezbeđuje ogromne mogućnosti za žene koje bi trebalo da budu integralni deo i ključni akteri u informacionom društvu. Posvećeni smo radu na tome da informaciono društvo omogući osnaživanje žena i njihovo puno učešće na osnovu ravnopravnosti u svim sferama društva i u svim procesima donošenja odluka. Do ostvarenja tog cilja treba da integrišemo perspektivu rodne ravnopravnosti u javne tokove i da koristimo informacione i komunikacione tehnologije kao oruđe ostvarivanja tog cilja”,

Primećujući važnost da se Plan za akciju Svetskog samita odnosi na specifične potrebe žena u odnosu na jačanje kapaciteta; razvijanje okruženja, primenu informacionih i komunikacionih tehnologija, kulturne različitosti i identitet; medije; nastavljanje aktivnosti i evaluacije,

Primećujući važnost da se druga faza Svetskog samita fokusira na nadziranje i primenu progresa izvodljivih aktivnosti postavljenih u Ženevskom planu i konkretnog skupa akcija koje se moraju postići do vremena kada će se Samit ponovo sastati u Tunisu u novembru 2005. godine,

Primećujući da će ovo uključivati:

-          razvijanje osnovne serije referentnih tački ili indikatora koji se mogu koristiti radi ocenjivanja informacionih i komunikacionih tehnologija za inicijative razvoja;

-          istraživanje i predstavljanje ‘najboljih praksi’ i ‘stečenih lekcija’ iz projekata i inicijativa vezanih za informacione i komunikacione tehnologije;

-          predstavljanje preporuka radnih grupa o finansiranju mehanizama i upravljanja internetom;

Primećujući da trenutna rasprava o finansiranju procesa Svetskog samita stavlja nesrazmerni naglasak na privatne investicije radi postizanja ciljeva informacionih i komunikacijskih tehnologija za razvoj,

Priznavajući da su od prve faze Svetskog samita vlade, međunarodna tela, akademije i organizacije civilnog društva primenili akcije kao nastavke Akcionog plana Svetskog samita,

Priznavajući da su najkritičniji aspekti u nastavljanju primene Akcionog plana Svetskog samita:

• razvijanje rodno podeljene statistike i rodnih indikatora,
• integrisanje rodne perspektive u nacionalne politike i strategije informacionih i komunikacionih tehnologija,
• obezbeđivanje obuke za informacione i komunikacijske tehnologije i jačanje kapaciteta za žene,
• unapređenje ekonomskog osnaživanja žena,
• obezbeđivanje da će žene imati koristi od finansiranja informacionih i komunikacijskih tehnologija za razvoj,
• olakšavanje uključivanja rodne ravnopravnosti u upravljanje internetom i informacionim i komunikacijskim tehnologijama;

Primećujući rast virtuelne pornografije, trgovine, eksploatacije, nasilja nad ženama i seksizma na internetu i priznavajući da informaciono društvo istovremeno obezbeđuje i pretnje i mogućnosti,

1. Preporučujemo, na osnovu ovih prioriteta, svim interesnim stranama sledeće:

2. Naglašavati rodnu komponentu u diskusijama o finansiranju informacionih i komunikacionih tehnologija, uključujući principe rodnog budžetiranja, sa vezama između investicija u razvoj fizičke i društvene infrastrukture;

3. Obezbediti da finansiranje projekata za razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija uzima u obzir specifično prioritete za razvoj žena i njihova prava na informaciju i komunikacije;

4. Uzimati u obzir posebne potrebe domorodačkih, starijih, seoskih i marginalizovanih žena svuda, ukljućujući one u zemljama u razvoju i u najmanje razvijenim zemljama, i obeležavati pravični procenat Digitalnog fonda za solidarnost za projekte sa ciljem premošćavanja rodnog digitalnog jaza;

5. Obezbediti učešće žena u osnivanju, administraciji i nadziranju svakog fonda koji podržava korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija za razvoj;

6. Ustanovljavati nacionalne multiinteresne mehanizme za upravljanje internetom, nezavisne od političkih i tržišnih interesa,  radi usvajanja odgovarajućih programa sa razvojno orijentisanim upravljanjem internetom, stvaranja radnih grupa za rodna pitanja, i obezbeđivati platformu za informacionu i komunikacijsku politiku i razvijanje kapaciteta za upravljanje internetom;

7. Stvarati mogućnosti za učešće žena u međunarodnim i međuvladinim organiuacijama uključenim u upravljanje internetom;

8. Obezbediti pristup značajnom učešću i ravnopravnom predstavljanju svih ljudi, zajednica i grupa, uključujući žene, u stvaranju novog globalnog mehanizma koji se bavi upravljanjem internetom. Treba uspostaviti odgovarajuće odnose sa telima UN koja se bave razvojem, kulturom i obrazovanjem, i posebnim potrebama i interesima žena;

9. Podržavati prikupljanje rodno razdvojenih podataka o pristupu i korišćenju informacionih i komunikacionih tehnologija na regionalnom i međunarodnom nivou;

10. Naglašavati potrebu povećanog prisustva žena na svim nivoima odlučivanja i u implementaciji politika i u nevladinim organizacijama i u vladinim telima odgovornim za informacije i komunikacije. Ovo uključuje obezbeđivanje odgovarajuće obuke i nadziranje uticaja na žene javne službenike;

11. Mobilizirati resurse za finansiranje programa razvijanja kapaciteta na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou radi odgovora na pitanja politike informacionih i komunikacijskih tehnologija i upravljanja internetom, uzimajući u obzir potebe žena i isključenih zajednica, naročito onih u zemljama u razvoju. U primeni takvih programa za izgradnju kapaciteta treba odgovarajuće proceniti e-osposobljenost zajednice.

12. Stvarati mogućnosti za zapošljavanje žena u sektoru informacionih i komunikacijskih tehnologija, naročito u oblastima menadžmenta, odlučivanja i proizvodnji i dizajniranju hardvera i softvera.

13. Investirati i podržavati infrastrukturu informacionih i komunikacionih tehnologija i usluga radi unapređenja učešća i osnaživanja žena. Naročita pažnja treba da se obrati na inicijative u vezi informacija i komunikacija datih od strane zajednica, koristeći i ove tehnologije i davno ustanovljene medije, uključujući njihovo posedovanje.

14. Ohrabrivati široku upotrebu softvera sa otvorenim pristupom.

15. Obezbediti da sadržaji stvoreni ili finansirani od strane vlade, vladinih kontraktora koji vode osnovne javne funkcije ili međuvladinih organiacija postanu deo javnog domena. Ovo je od naročite važnosti u pogledu tehničkih i naučnih informacija.

16. Priznati posebnu ulogu biblioteka kao centara za pristup znanju od strane zajednice. Biblioteke i arhivi bi trebalo da budu prisutni u politikama razvoja nacionalnih informacionih i komunikacijskih tehnologija i podržavani od strane javnih (vladinih i donatorskih) fondova.

17. Podržavati ministarstva i agencije za žene, fokalne grupe za rodna pitanja i zagovornike rodne ravnopravnosti da efektivno učestvuju u oblikovanju politike i regulative i u svim nacionalnim i međunarodnim procesima politike informacionih i komunikacionih tehnologija na koordinisani način.

18. Obučiti odnosne vladine službenike za rodnu analizu politika informacionih i komunikacionih tehnologija i podržavati ministarstva i agencije za žene, fokalne grupe za rodna pitanja i zagovornike rodne ravnopravnosti u njihovom radu.

25. jun 2005. godine

World Summit on the Information Society (Svetski samit o informacionom društvu)
WSIS Gender Caucus  (Grupa za rodna pitanja Svetskog samita)
http://www.genderwsis.org/

Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, Srbija i Crna Gora