Novi Ustav Srbije i ravnopravnost polova |
1. Ustavni proces u Srbiji, sadržaj i tok ustavne debate Ustavno pitanje u Republici Srbiji već dugo vremena je otvoreno. Debata o ustavnom pitanju otpočela je u stručnoj javnosti još od momenta donošenja Ustava, a traje i do danas. Ustavna debata se odvijala etapno i fokusirala se na različita ustavna pitanja. Na ustavno garantovanje ravnopravnosti polova stručna, a potom i politička javnost skreće pažnju tek krajem 2004. godine. Sve dotle neki drugi ustavni sadržaji bili su predmet interesovanja. Nakon faze kritičkog preispitivanja Ustava iz 1990. godine u kojoj su iznete brojne zamerke na ovaj Ustav, započelo je traganje za novim ustavnim rešenjima. Prvi podsticaj za raspravu o novim ustavnim rešenjima za Jugoslaviju, bio je projekt grupe autora »Predlozi za novu zajednicu republika bivše Jugoslavije« [1] . Na početku, debata se vodila o najvažnijim otvorenim ustavnim pitanjima i ustavnim principima na kojima se temelji bazični ustavni konsenzus. O tome svedoče studije o pojedinim ustavnim pitanjima [2] i ustavni projekti publikovani u razdoblju od 1995. do 2000. godine: »Skica Ustava Srbije« [3] , »Ustav regionalne države ujedinjenih srpskih zemalja« [4] , »Ustavni principi za demokratsku Srbiju« [5] . Posle 2000 - te godine načelnu debatu zamenjuje debata o pojedinim ustavnim pitanjima [6] i bliže definisanje sadržaja ustavnih principa i najvažnijih ustavnih institucija [7] . Pažnju stručnjaka privlače dve grupe pitanja: koncept novog ustava i vertikalna podela vlasti. Interesovanje za ustavna pitanja poraslo je u toku 2003. godine, kada je otpočeo rad na donošenju Ustava Srbije. Diskusija se fokusirala na četiri projekta Ustava koji su bili predmet posebne pažnje: »Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju« [8] , »Nacrt Ustava Kraljevine Srbije« [9] , »Model Ustava Srbije« [10] i »Osnovna načela za novi Ustav Srbije« [11] . U toku debate [12] izdvojile su se četiri grupe pitanja: osnovna načela i definicija države; ljudska prava; organizacija vlasti i teritorijalna organizacija. Treća faza započinje 2003. godine. Nju obeležava početak rada na pripremi novog Ustava Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U toku rada na promeni Ustava, Demokratska stranka Srbije je svoje načelne poglede izložene u »Osnovnim načelima za novi Ustav Srbije« precizirala u dokumentu »Nacrt Ustava Srbije« (2003). Nacrt Ustava Srbije podnela je i Demokratska stranka (2003), dok su neke političke stranke podržale osnovne ideje izložene u projektima na kojima su radile grupe stručnjaka [13] . Prvi pokušaj da se donese novi Ustav Srbije rezultirao je neuspehom. Rad Ustavne komisije okončan je raspuštanjem Narodne skupštine Srbije krajem 2004. godine [14] . U Srbiji je ponovo započeo rad pripreme Ustava. Pažnja je usmerena na nekoliko ustavnih projekata [15] . Od ukupno osam ustavnih projekata tri su pripremljena u političkim strankama [16] , dva su rezultat rada ekspertskih grupa okupljenih oko nevladinih organizacija, [17] jedan je autorski rad profesora ustavnog prava [18] i naposletku, najnoviji predlozi Vlade Srbije i grupe eksperata koju je formirao predsednik Republike [19] . Kratki pregled dosadašnje ustavne debate upućuje na zaključak da do sada ozbiljnija pažnja nije bila poklonjena razmatranju načina na koji se načelno ustavno garantovanje ravnopravnosti polova bliže uređuje u budućem Ustavu Srbije. Kako ovo pitanje smatramo važnim jer se odnosi na ustavni status i ljudska prava građanki i građana Srbije, ono će biti predmet naše posebne pažnje. Demokratski ustav legitimiran je konsenzusom ne samo političkih aktera ustavnog procesa, već i konsenzusom najšireg kruga građana i građanki o najvažnijim pitanjima na kojima počiva zajednica u kojoj oni žive. Ustavni proces i postupak donošenja Ustava treba da omoguće postizanje konsenzusa o temeljnim pitanjima ustrojstva političke zajednice i poziciji građana i građanki u njoj. Srbiji je potreban novi ustav, koji bi konstitucionalizovao okvir demokratske tranzicije i u tom okviru postavio pravila koja bliže uređuju i konkretizuju ustavno načelo ravnopravnosti polova. Doneti ustav znači definisati nove identitete i institucionalni okvir budućeg zajedničkog života. To važi kako za sve pojedince, građane i građanke, tako i za političku zajednicu. Ustav nije samo temeljni, već je pre svega utemeljujući akt, propis kojim se pravno formalizuju odluke koje čine mogućom egzistenciju građana/građanki i države na način ustavne demokratije. Od toga koja načela i kriterijume ustavotvorci izaberu u pristupu ovim i izvedenim pitanjima, zavisiće status pojedinca u državi i priroda političke zajednice. Da bi novi Ustav Srbije odgovorio ovim zahtevima, u ustavni proces moraju biti ravnopravno uključeni i žene i muškarci. Još u vreme Francuske revolucije i pripreme Deklaracije o slobodama i pravima čoveka, Olimpija de Guž (1775 – 1793.) u Deklaraciji prava žene i građanke upozorava na legitimno pravo građanki da aktivno učestvuju u kreiranju i donošenju ustava: «Ustav je ništavan ako većina pojedinaca koji čine Naciju nije učestvovala u njegovom donošenju». Rukovođeni ovim načelnim stavom, iskazujemo spremnost da se uključimo u ustavnu debatu i učestvujemo u procesu pripreme novog Ustava Republike Srbije. 2. Ustavna rešenja o ravnopravnosti polova u projektima novog Ustava Srbije U nastavku ukazujemo na osnovna rešenja i način uređivanja ravnopravnosti polova u projektima Ustava koji su bili predmet posebne pažnje stručne i političke javnosti i koji mogu poslužiti kao izvori za nova ustavna rešenja. «Predlog za novi Ustav Srbije» Beogradskog centra za ljudska prava polazi od međunarodnih standarda ljudskih prava, a relevantne garancije koje se odnose na ravnopravnost polova obuhvataju: jednakost pred zakonom; pravo na podjednaku zakonsku zaštitu bez ikakve diskriminacije [20] ; zabranu svake neposredne ili posredne diskriminacije na osnovu pripadnosti određenom polu; mere afirmativne akcije neophodne za ostvarivanje ravnopravnosti i potrebne zaštite i napretka za lica ili grupe lica koje se nalaze u nejednakom položaju kako bi im se omogućilo puno uživanje ljudskih prava pod jednakim uslovima; pravo na sklapanje braka na osnovu slobodno datog pristanka budućih supružnika; ravnopravnost supružnika prilikom sklapanja braka, tokom njegovog trajanja i pri raskidu braka; posebna zaštita porodice, majke i deteta; pravo majke na podršku i zaštitu države u zakonom propisanom periodu pre i posle porođaja; posebna zdravstvena zaštita dece, trudnica i starijih lica, ako je ne ostvaruju po nekom drugom osnovu. Iako autori projekta nastoje da koriste nediskriminatornu terminologiju u tome ne uspevaju do kraja. 21] Politika jednakih mogućnosti nije ustanovljena kao ustavno pravo i obaveza države. Među razlozima za zabranu rada političke stranke ne navodi se diskriminacija prema polu već samo rasna, nacionalna i verska mržnja i diskriminacija. Nije uređeno roditeljsko pravo kao jednako pravo i obaveza oca i majke. Posebna prava posle porođaja (porodiljsko odsustvo) garantuju se samo majkama, ne i očevima. Sloboda odlučivanja o rađanju dece nije posebno zajemčena. «Nacrt Ustava Kraljevine Srbije» dr P. Nikolića garantuje: jednakost građana s obzirom na pripadnost određenom polu; jednakost svih pred zakonom; dostupnost radnih mesta i funkcija pod jednakim uslovima; pravo na pravičnu zaradu i jednaku nagradu za rad iste vrednosti bez ikakve razlike; posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada za žene, omladinu i invalide; obavezno socijalno osiguranje svih zaposlenih lica i članova njihovih porodica; pravo na zaštitu zdravlja iz javnih prihoda za decu, žene, trudnice i stara lica ukoliko to pravo ne ostvaruju po nekom drugom osnovu; posebna zaštita porodice, majke i deteta kao i maloletnih lica bez roditelja; zaključivanje braka na osnovu slobodnog pristanka supružnika; ravnopravnost supružnika u braku; slobodno odlučivanje bračnih drugova o rađanju dece; pravo i dužnost roditelja da svoju decu izdržavaju, podižu, vaspitavaju i školuju. U projektu se nedosledno koristi nediskriminatorna terminologija [22] . Mere afirmativne akcije nisu posebno uređene. Nije izričito uređena zabrana posredne i neposredne diskriminacije. Politika jednakih mogućnosti nije ustanovljena kao ustavno pravo i obaveza države. Među razlozima za zabranu rada političke stranke ne navodi se diskriminacija prema polu već samo rasna, nacionalna i verska mržnja i diskriminacija. Sloboda odlučivanja o rađanju dece garantuje se samo supružnicima u braku, ne i u vanbračnoj zajednici. Pravo na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo nije posebno garantovano. «Model Ustava Srbije», Forum iurisa garantuje ljudska prava polazeći od međunarodnih standarda u ovoj oblasti i uređuje: obavezu države da, u skladu sa načelom socijalne solidarnosti, preduzima aktivno mere ekonomske i socijalne pomoći građanima i društvenim grupama koji se, iz različitih razloga nalaze u neravnopravnom položaju, sa ciljem otklanjanja ekonomskih i socijalnih prepreka za ostvarivanje jednakosti u pravima; jednakost pred zakonom i jednakost u zaštiti sloboda i prava; ravnopravnost roditelja u roditeljskim pravima i obavezama; pravo na sklapanje braka; ravnopravnost žena i muškaraca prilikom sklapanja braka, za vreme trajanja braka kao i prilikom razvoda braka; sklapanje braka na osnovu slobodnog pristanka supružnika; pravo državljana i državljanki da, pod ravnopravnim uslovima, stupaju u javnu službu i vrše političke funkcije; pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u izboru zanimanja i zapošljavanju bez diskriminacije na osnovu pola; posebna prava zaposlenih žena, omladine i hendikepiranih lica; pravo na jednaku nagradu za isti rad bez ikakve razlike; pravo na stručnu obuku; pravo na poštovanje dostojanstva ličnosti na poslu; pravo zaposlenih žena na zaštitu materinstva; pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman zaposlenih sa porodičnim obavezama; obaveza države i poslodavaca da preduzumu zakonske mere za obezbeđenje prava u vezi sa radom i na osnovu rada; dostupnost svih oblika obrazovanja pod jednakim uslovima; obaveza države da obezbedi zdravstvenu zaštitu deci, trudnicama i starim licima, ako je ne ostvaruju po nekom drugom osnovu; pravo na utočište od progona zbog pripadnosti određenom polu. Autori ovog predloga koriste nediskriminatornu terminologiju [23] . Predlog ne uređuje eksplicitno zabranu neposredne i posredne diskriminacije i ne sadrži eksplicitnu odredbu o mogućnosti preduzimanja mera afirmativne akcije. Nije izričito uređena zabrana posredne i neposredne diskriminacije. Politika jednakih mogućnosti nije ustanovljena kao opšta ustava obaveza države, već je to učinjeno samo u vezi sa načelom socijalne solidarnosti. Među razlozima za zabranu rada političke stranke ne navodi se diskriminacija prema polu već samo rasna, nacionalna i verska mržnja i diskriminacija. Sloboda odlučivanja o rađanju dece nije zagarantovana. Pravo na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo nije posebno garantovano. «Nacrt Ustava Srbije» koji je sačinila Demokratska stranka takođe polazi od međunarodnih standarda ljudskih prava i uređuje: zabranu diskriminacije po osnovu pripadnosti polu; jednakost pred zakonom; pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije; mogućnost uvođenja mera afirmativne akcije; zabranu ograničenja ljudskih prava pod izgovorom da nisu zajemčena Ustavom; zabranu prinudnog rada i eksplicitnu odredbu o tome da se seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra prinudnim radom; pravo muškaraca i žena odgovarajućeg uzrasta da stupe u brak i zasnuju porodicu; ravnopravnost supružnika prilikom zasnivanja braka, tokom njegovog trajanja i prilikom raskida braka; pravo roditelja kao i zakonskih staratelja da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima; pravo na utočište od progona zbog pripadnosti određenom polu; pravo na posebnu zaštitu porodice, majke i deteta; pravo majke na podršku i zaštitu u zakonom propisanom razdoblju pre i posle porođaja; pravo na posebnu zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i starih lica ako je ne ostvaruju po drugom osnovu. U predlogu se nastoji obezbediti nediskriminatorna terminologija [24] , ali se to pravilo ne poštuje dosledno u celini teksta. Neka važna prava nisu uređena, kao npr. sloboda odlučivanja o rađanju dece, pravo na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo, ravnopravnost majke i oca u roditeljskim obavezama, politika jednakih mogućnosti kao obaveza države, posebna zaštita na radu trudnica i majki, pravo na jednaku naknadu za jednak rad. Posebna zaštita i podrška garantuje se samo majkama pre i posle porođaja, dok pravo na ovu podršku i zaštitu posle porođaja nije garantovano i ocu deteta. Među razlozima za zabranu rada udruženja ne navodi se izričito i izazivanje mržnje zasnovane na pripadnosti određenom polu, već se razlozi zabrane vezuju samo za izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. «Nacrt Ustava Republike Srbije» koji je pripremila Demokratska stranka Srbije garantuje ljudska prava polazeći od međunarodnih standarda u ovoj oblasti. U predlogu se posebno garantuju: jednakost pred Ustavom i zakonom; pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije; zabrana neposredne i posredne diskriminacije zasnovane na pripadnosti određenom polu; mere afirmativne akcije radi postizanja pune i delotvorne ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su u stvarno nejednakom položaju sa ostalim građanima; zabrana prinudnog rada uz eksplicitnu odredbu prema kojoj se seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra prinudnim radom; pravo roditelja i zakonskih staralaca da verski i moralno uobliče svoju decu prema svojim uverenjima; posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada za žene, omladinu i invalide; pravo na zaključenje braka; zaključenje braka na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene; ravnopravnost muškarca i žene prilikom zaključivanja braka, za vreme trajanja braka i prilikom raskida braka; ravnopravnost roditelja u njihovom pravu i dužnosti da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu i mogućnost da ova prava budu oduzeta ili ograničena odlukom suda jednom ili oboma od roditelja, a u interesu deteta i u skladu sa zakonom; podsticaj i pomoć Republike Srbije roditeljima da se odluče na rađanje dece; pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda za decu, trudnice i stare, ukoliko je ne ostvaruju po drugom osnovu; posebna zaštita porodice, majke i deteta koju garantuje Republika Srbija; pravo na posebnu podršku i zaštitu majke pre i posle porođaja. U ovom predlogu terminologija ne uvažava standard koji nalaže da terminologija propisa bude nediskriminatorna [25] . U predlogu Ustava nije našla svoje mesto obaveza države da vodi politiku jednakih mogućnosti. Posebna zaštita i podrška garantuje se samo majkama pre i posle porođaja, dok pravo na ovu podršku i zaštitu posle porođaja nije garantovano i ocu deteta. Pravo na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo nije posebno garantovano. Nema garancije socijalne sigurnosti i zaštite za trudnice i majke. Među razlozima za zabranu rada udruženja ne navodi se izričito i izazivanje mržnje zasnovane na pripadnosti određenom polu, već se razlozi zabrane vezuju samo za izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Eksplicitno ne zabranjuje izazivanje netrpeljivosti zasnovane na pripadnosti određenom polu. Pravo na azil nije posebno garantovano. «Ustav Srbije» koji su sačinili Liberali Srbije polazi takođe od međunarodnih standarda ljudskih prava i posebno uređuje: jednakost pred zakonom; pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije; zabranjuje diskriminaciju zasnovanu za pripadnosti određenom polu; garantuje mogućnost preduzimanja mera afirmativne akcije; zabranu prinudnog rada, a seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom; posebnu zaštitu porodice; pravo i dužnost roditelja da se staraju o podizanju i vaspitavanju svoje dece; pravo roditelja kao i zakonskih staratelja da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima; posebnu zaštitu porodice, majke i deteta koju obezbeđuje društvo i država; pravo majke na podršku i zaštitu u zakonom propisanom razdoblju pre i posle porođaja; posebna zdravstvena zaštita trudnica, dece i starih lica ukoliko je ne ostvaruju po drugom osnovu. I u ovom predlogu ne poštuju se standardi terminologije koji nalažu da terminologija propisa ne bude diskriminatorna [26] . Ne uređuju se eksplicitno oblici diskriminacije (posredna i neposredna). U predlogu Ustava Srbije nije našla svoje mesto obaveza države da vodi politiku jednakih mogućnosti. Posebna zaštita i podrška garantuje se samo majkama pre i posle porođaja, dok pravo na ovu podršku i zaštitu posle porođaja nije garantovano i ocu deteta. Pravo na porodiljsko (roditeljsko) odsustvo nije posebno garantovano. Nema garancije socijalne sigurnosti i zaštite za trudnice i majke. Među razlozima za zabranu rada udruženja ne navodi se izričito i izazivanje mržnje zasnovane na pripadnosti određenom polu, već se razlozi zabrane vezuju samo za izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Ne zabranjuje se izričito izazivanje netrpeljivosti i mržnje zasnovane na pripadnosti određenom polu. Sloboda odlučivanja o rađanju dece nije zagarantovana. Dva nacrta ustava biće predmet naše posebne pažnje. To su «Nacrt Ustava Republike Srbije» koji je pripremila Vlada Srbije, kao i predlog grupe eksperata koju je okupio predsednik Republike. Razlog za to leži u činjenici da su ovi predlozi potekli od subjekata koji, prema važećem Ustavu Republike Srbije imaju pravo da podnesu predlog za donošenje novog ustava. «Nacrt Ustava Republike Srbije» koji je pripremila Vlada Srbije sadrži kako načelne odredbe o ravnopravnosti polova, tako i više posebnih garancija koje se odnose na ravnopravnost polova. Među načelnim pravilima treba pomenuti neposrednu primenu međunarodnog prava i ustava (član 17) i izričitu ustavnu zabranu neposredne i posredne diskriminacije (član 19). Ove odredbe omogućuju neposrednu primenu svih univerzalnih i regionalnih konvencija kako opštih tako i onih koje se odnose na ravnopravnost polova i omogućuje neposrednu primenu standarda u ovoj oblasti. Pored toga, Ustav sadrži i zabranu diskriminacije zasnovane između ostalog i na pripadnosti određenom polu i posebno naglašava, u skladu sa međunarodnim standardima, neposrednu i posrednu diskriminaciju kao osnovne modelitete diskriminacije (član 19). Pozitivna diskriminacija (član 20) koja uključuje propise, mere i aktivnosti, je novi institut ustavnog sistema koji predstavlja instrument koji doprinosi otklanjanju diskriminacije. Među posebnim odredbama koje se bliže odnose na ravnopravnost polova izdvajamo: zabranu trgovine ljudima (član 25) zabranu seksualnog iskorišćavanja koja se prema izričitoj ustavnoj odredbi smatra prinudnim radom i kao takva podleže zabrani (član 25), ravnopravnost muža i žene (član 60), garantovanje slobode odlučivanja o rađanju dece (član 61), roditeljska prava (član 63), ustavno garantovanje posebne zaštite porodice, majke i deteta (član 64) i posebnu zdravstvena zaštita trudnica (član 66). U predlogu se, međutim, ne koristi nediskriminatorna terminologija niti se obavezuje država da vodi politiku jednakih mogućnosti što jesu međunarodni standardi u ovoj oblasti. Izostaje eksplicitna garancija slobodnog pristanka supružnika pri sklapanju braka kao i posebna zaštita samohranih roditelja. Načelnu odredbu koja omogućuje pozitivnu diskriminaciju Ustav nije bliže uredio, niti precizirao njen sadržaj u odgovarajućim poglavljima. Predlog novog Ustava Srbije grupe eksperata [27] koju je formirao predsednik Republike takođe sadrži opšte garancije i posebna prava koja se odnose na ravnopravnost polova. Za ovaj predlog karakteristično je da koristi nediskriminatornu terminologiju saglasno međunarodnim konvencijama (CEDAW). Među načelnim odredbama, u osnovnim načelima ustava garantuje se ravnopravnost žena i muškaraca (član 15) i obavezuje država da vodi politiku jednakih mogućnosti (član 15). U opštim odredbama poglavlja o ljudskim pravima garantuje se neposredna primena međunarodnog prava i kao i neposredna primena ustavnih odredbi o ljudskim pravima (članovi 23 i 24), zabranjuje diskriminacija (član 25) i navode neposredna i posredna diskriminacija kao oblici diskriminacije, a mere pozitivne diskriminacije predviđene su kao instrumenti za otklanjanje diskriminacije (član 25). Pored toga, u ovom predlogu među načelnim odredbama o ljudskim pravima sadržano je i nekoliko odredbi koje posredno štite ustavom garantovana prava od mogućeg ograničenja ili ukidanja koje bi moglo nastati tumačenjem ustavnih garancija koje bi «podrazumevalo pravo države, grupe ili pojedinaca da preduzmu radnju usmerenu na ukidanje Ustavom zajamčenog prava ili na njegovo ograničenje veće od onog dozvoljenog Ustavom» (član 26) i izričito zabranjuje ograničenje prava pod izgovorom da nisu zajamčena Ustavom (član 28) Predlog sadrži i više posebnih garancija koje se bliže odnose na ravnopravnost polova među kojima su: zabrana seksualnog iskorišćavanja, koja se smatra prinudnim radom (član 34), slobodan pristanak supružnika prilikom stupanja u brak (član 49), ravnopravnost supružnika u odnosima u braku (član 49), eksplicitno garantovanje mera pozitivne diskriminacije u izborima, kako parlamentarnim tako i lokalnim (član 57), posebnu zaštitu koju uživa majka i samohrani roditelj (član 63) ravnopravnost roditelja u roditeljskim obavezama (član 63), garantovanje najmanje jednog potpredsedničkog mesta u Narodnoj skupštini za manje zastupljeni pol (član 97). Pregled osnovnih ustavnih rešenja kojima se bliže uređuje opšti ustavni princip ravnopravnosti polova upućuje na nekoliko opštih zaključaka.
Sve što je izneto govori o potrebi da se ustavnoj materiji koja uređuje ravnopravnost žena i muškaraca pristupi odgovorno i brižljivo, jer Ustav ostaje osnovni okvir koji definiše sadržaj ovog ustavnog načela i izvor pratećih propisa, prvenstveno zakona kojima se ova materija bliže uređuje. Zbog toga je važno u Ustavu imati čvrstog i jasnog garanta ravnopravnosti žena i muškaraca i pouzdanog vodiča za aktivnost zakonodavca. 3. Ravnopravnost polova i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama Referentni pravni okvir za ustavno uređivanje ravnopravnosti polova u Srbiji, predstavljaju svakako dve vrste pravnih izvora koji se moraju imati u vidu prilikom izrade ustava. Jedno su međunarodni pravni izvori, a drugo Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama kao akt unutrašnjeg prava. Zato u kratkim crtama ukazujemo i na ove dokumente. Konkretni predlozi ustavnih normi za novi Ustav Republike Srbije polaze od međunarodnih standarda ljudskih prava utvrđenih u međunarodnim konvencijama, posebno onim ratifikovanim od strane nadležnih organa Državne zajednice Srbije i Crne Gore i bliže konkretizovanih kroz praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i od opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. Konkretni predlozi odnose se posebno na: ustavno garantovanje ravnopravnosti polova i zabranu posredne i neposredne diskriminacije; obavezu države i vlade da vode politike jednakih mogućnosti; bliže definisanje sadržaja načela ravnopravnosti polova u pojedinim oblastima društvenog života, posebno u sferi ekonomije (npr. rad, zapošljavanje) i politike (npr. princip ravnomerne zastupljenosti žena na izbornim i imenovanim položajima); ustanovljavanje mogućnosti preduzimanja mera afirmativne akcije radi otklanjanja faktičke neravnopravnosti; zaštitu prava na ravnopravnost polova (npr. pravo na zaštitu, instrumenti, procedure). Prilikom uređivanja načela ravnopravnosti polova potrebno je imati u vidu opšte i regionalne međunarodne standarde u ovoj oblasti. Oni su sadržani u ratifikovanim međunarodnim konvencijama [28] i bliže operacionalizovani kroz praksu međunarodnih tela u čijoj je nadležnosti nadzor nad primenom standarda kao i međunarodnih institucija nadležnih za zaštitu ljudskih prava. Ove standarde potrebno je implementirati u novi Ustav Srbije. Pored toga, potrebno je ukazati na garancije vezane za načelo ravnopravnosti polova koje uređuje Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. Odredbe sadržane u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama relevantne za ustavno uređivanje načela ravnopravnosti polova obuhvataju više garancija: zabranu diskriminacije posredne/neposredne (član 3 stav 3); mere afirmativne akcije (član 3 stav 4); zabranu ograničenja prava pod izgovorom da prava nisu garantovana Poveljom (član 8); jemstvo stečenih prava (član 47 stav 1); sklapanje braka na osnovu slobodne volje supružnika (član 9 stav 1); sklapanje, trajanje i razvod braka - ravnopravnost supružnika (član 9 stav 1); posebnu zaštitu majke i deteta (član 40); posebnu zdravstvenu zaštitu trudnica (član 45); pravo na utočište – strah od progona zbog pripadnosti polu kao osnov za sticanje prava na azil (član 38 stav 1). Ali, Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama ne sadrži neke od važnih garancija ravnopravnosti polova koje predstavljaju međunarodne standarde. Tako Povelja ne ispunjava standard koji nalaže da se u propisima, osobito u najvažnijem pravnom aktu kao što je Ustav, koristi nediskriminatorna terminologija. Navodimo samo nekoliko primera koji o tome svedoče: biračko pravo uživaju građani, ali ne i građanke (član 33 stav 2); pravo učešća u odlučivanju o javnim poslovima garantuje se građanima, ali ne i građankama (član 33 stav 1); pravo na državljanstvo garantuje se državljanima, ne i državljankama (član 35). Postoje u Povelji i dobri primeri nediskriminatorne terminologije koje bi trebalo koristiti kao uzor. Na primer: svako ima pravo da osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja (član 30 stav 1); svako uživa slobodu udruživanja (član 32 stav 1). Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama ne garantuje neka prava ili slobode posebno značajna za efektivno ostvarivanje ustavnog načela ravnopravnosti polova. Bez garantovanja ovih prava načelo ravnopravnosti polova, za razliku od drugih sloboda i prava garantovanih Ustavom, ostaje na nivou programatske ustavne norme bez efektivne i neposredne primene. U oblasti ustavne zaštite porodice i braka izostaju garancije ravnopravnosti supružnika u braku. Nije uređen princip jednake odgovornosti roditelja za podizanje dece i prava i obaveze prema deci. Sloboda odlučivanja o rađanju dece nije zagarantovana. U oblasti političkih prava izostaje eksplicitna garancija jednakih mogućnosti za oba pola da sudeluju u političkom životu i javnoj vlasti kao i garancija ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca na svim izbornim i imenovanim položajima; među razlozima zabrane rada političke stranke ne navodi se mržnja i netrpeljivost s obzirom na pripadnost određenom polu, već samo rasna, nacionalna i verska netrpeljivost i mržnja i dr. U oblasti rada i zapošljavanja izostaju garancije prava na jednaku naknadu za jednak rad, dostupnost svakog radnog mesta pod jednakim uslovima, jednake mogućnosti za profesionalno napredovanje i stručno usavršavanje i dr. U oblasti socijalne i zdravstvene zaštite nisu uređena neka važna prava vezana za zaštitu reproduktivnih prava, a koja pokazuju posebnu brigu države u domenu zaštite reproduktivnih prava, kao npr. pravo na porodiljsko i roditeljsko odsustvo; posebna prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu samohranih roditelja (očeva i majki) sa decom do određenog uzrasta; posebna prava na materijalno obezbeđenje za vreme nezaposlenosti samohranih roditelja (očeva i majki) sa decom do određenog uzrasta; pravo na zdravstvenu zaštitu po osnovu rada u kući i sl. 4. Jedan pogled na mogući ustavni okvir uređivanja ravnopravnosti polova u novom Ustavu Srbije U nastavku biće izneti konkretni predlozi autorke ovog teksta koji se odnose na ravnopravnost polova i bliže uređivanje ovog temeljnog ustavnog načela u budućem Ustavu Srbije. U preambuli Ustava pored termina «građani» treba koristiti i termin «građanke» [29] . U uvodnom delu Ustava među osnovnim načelima na kojima počiva Ustav potrebno je uneti odredbu o ravnopravnosti žena i muškaraca kao i obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti i u tom cilju preduzima posebne mere afirmativne akcije. Tekst ustavne odredbe bi mogao da glasi: «Republika Srbija obezbeđuje ravnopravnost građana i građanki. Ona podstiče ravnopravnost žena i muškaraca razvijajući politiku jednakih mogućnosti, što uključuje i posebne mere afirmativne akcije (pozitivne diskriminacije)» [30] . U delu Ustava u kome se uređuju slobode i prava trebalo bi uneti nekoliko važnih garancija ljudskih prava i to: - Jemstvo stečenih prava. Tekst norme mogao bi da glasi: «Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i kolektivnih, ne može se smanjivati.Ovim Ustavom se ne ukidaju niti menjaju prava i slobode stečene na osnovu potvrđenih i objavljenih međunarodnih ugovora». Sličnu garanciju sadrži Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, dok je Nacrt Ustava Srbije ne sadrži, pa bi je stoga trebalo uneti u tekst Nacrta. - Zabranu ograničenja ljudskih i manjinskih prava pod izgovorom da ona nisu zajemčena Ustavom. Tekst norme mogao bi da glasi: «Nije dopušteno ograničavanje ljudskih i manjinskih prava zajemčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, prihvaćenim i ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima, pod izgovorom da ona nisu zajamčena Ustavom ili da su zajamčena u manjem obimu». Ovakvu odredbu sadrži Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (član 8). Nacrt Ustava ne sadrži ovu zabranu kao važnu garanciju ljudskih prava, naročito u pogledu mogućnosti za ograničavanje ljudskih prava, pa bi zbog toga ovu odredbu trebalo uneti u novi Ustav Srbije. - Pravo na delotvornu sudsku zaštitu ljudskih prava garantovanih Ustavom i međunarodnim pravom. Tekst norme mogao bi da glasi: «Svako ima pravo na delotvornu sudsku zaštitu u slučaju kada mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajamčeno opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, prihvaćenim i ratifikovanim međunarodnim ugovorima i ovim Ustavom, kao i pravo na otklanjanje posledica povrede ili uskraćivanja prava». Ovako formulisana norma je jasnija. Ona garantuje pravo na delotvornu sudsku zaštitu ljudskih prava i sloboda kao individualno pravo svake osobe čije pravo je povređeno. Na sličan način to pravo garantuje i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (član 9 stav 1). Pored toga, sudska zaštita obezbeđuje se ne samo u odnosu na slobode i prava koja garantuje Ustav, već i na slobode i prava garantovana međunarodnim pravom. - Zabranu izazivanja i podsticanja diskriminacije. Tekst člana mogao bi da glasi:«Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje neravnopravnosti kao i izazivanje i raspirivanje mržnje i netrpeljivosti koje su zasnovane na pripadnosti određenoj rasi, polu, nacionalnosti, veroispovesti kao i na političkom ili drugom uverenju, godinama starosti, psihičkom ili fizičkom invaliditetu, društvenom poreklu, imovnom stanju, nivou obrazovanja, kulturi, jeziku, rođenju i drugom ličnom statusu ili svojstvu.» Navođenjem samo nekih ličnih svojstava (rasa, pripadnost određenoj naciji) ili uverenja (verska uverenja) zanemaruju se ostali, ne manje važni oblici diskriminacije koja je zasnovana na ličnim svojstvima (npr. boja kože, pol, godine starosti, psihički ili fizički invaliditet) ili uverenjima (npr. politička uverenja). - Mere afirmativne akcije u oblasti izbornog prava. Tekst norme mogao bi da glasi: «U cilju obezbeđenja pune ravnopravnosti žena i muškaraca na izbornim i imenovanim položajima zakonom će se urediti mere afirmativne akcije (pozitivne diskriminacije) za predstavljanje manje zastupljenog pola. Posebne mere ostaju na snazi dok se ne ispune njihovi ciljevi.» Mere afirmativne akcije usmerene na otklanjanje faktičke neravnopravnosti žena u izboru na javne funkcije propisane su međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima [31] . - Pravo na rad. Tekst norme mogao bi da glasi: «Žene i muškarci imaju pravo na slobodan izbor profesije i zaposlenja, jednake uslove zapošljavanja, jednaku naknadu za rad uključujući i beneficije i jednaki tretman za rad jednake vrednosti, ravnopravan tretman za procenu kvaliteta rada kao i jednake uslove i mogućnosti za stručno usavršavanje i napredovanje u poslu». Posebno značajan vid ostvarivanja principa ravnopravnosti polova ostvaruje se u oblasti rada i zapošljavanja. Međunarodni dokumenti o ljudskim pravima [32] akcenat stavljaju upravo na ovu oblast u kojoj je, pored političkog života, prisutna faktička diskriminacija žena. Otuda je potrebno u Ustavu posebno garantovati osnovna prava u oblasti rada i zapošljavanja. - Posebne mere afirmativne akcije u vezi sa pravom na rad i pravima po osnovu rada kao i set roditeljskih prava (npr. u vezi sa roditeljskim odsustvom, zaštitom samohranih roditelja i dr.). Tekst norme mogao bi da glasi: «Zabranjena je diskriminacija žena na bazi bračnog stanja i materinstva. Otpuštanje sa posla tokom trudnoće, porodiljskog ili roditeljskog odsustva je zabranjeno». Ustavna zaštita reproduktivnih prava uključuje posebno i zaštitu radnog statusa žena prilikom prijema na rad i naročito zaštitu od otpuštanja sa posla tokom trudnoće i porodiljskog odsustva. Ovu vrstu zaštite posebno garantuje član 11 stav 2 Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Države, potpisnice ove konvencije obavezuju se da «zabrane pod pretnjom sankcija, otpuštanje zbog trudnoće ili porodiljskog odsustva i diskriminacije na bazi bračnog stanja». Pored garantovanja posebne zaštite na radu kao i posebnih uslova rada neophodno je u Ustavu urediti i zabranu diskriminacije na bazi bračnog stanja i materinstva, kao i zabranu otpuštanja sa posla tokom trudnoće i porodiljskog odsustva. Naposletku, sledeći princip jednakosti polova i kada su u pitanju jednaka prava i obaveze oba roditelja prema deci i jednak status oba roditelja, treba garantovati ne samo pravo majke na porodiljsko odsustvo već i istovrsno pravo oca - pravo na roditeljsko odsustvo izjednačujući tako žene i muškarce u pravima da podižu decu.
[1] Autori su domaći i strani eksperti a na čelu sa B. Vukobrat – Videti »Predlozi za novu zajednicu republika bivše Jugoslavije« Beograd, 1993. [2] Videti: »Ustavna i pravna pitanja jugoslovenske države«, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 1999; »Ustavnost i vladavina prava«, Centar za unapređenje pravnih studija, Beograd, 2000; »Kriza i reforma pravosuđa«, Centar za unapređenje pravnih studija, Beograd, 2001. i dr. [3] Autorka dr M. Pajvančić - Videti Zbornik « Srbija između prošlosti i budućnosti«, Forum za etničke odnose, Beograd, 1995. [4] Autor akademik M. Jovičić - Videti »Ustav regionalne države ujedinjenih srpskih zemalja«, Vajat, Beograd, 1996. [5] Autori su domaći eksperti na čelu sa prof dr L. Bastom. Videti »Ustavni principi za demokratsku Srbiju« Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1997. [6] Videti sledeće izvore: »Srbija država regiona«, Veće za demokratske promene, Beograd, 2000); »Predlog za novi Ustav Srbije«, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2000; »The New Serbia Forum – a programme for the re-constitution of Yugoslavia», London, 2000; Ustavno pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomija Vojvodine«, Centar za regionalizam, Novi Sad, 2001; »Ogledi o regionalizaciji – komparativna studija«, Otvoreni univerzitet Subotica, 2001; »Ustavno preuređenje Savezne Republike Jugoslavije«, Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd 2002; »Novi koncept lokalne samouprave u Srbiji«, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica; »Regionalizacija Srbije«, Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd, 2003 i dr. [7] Grupa autora na čelu sa dr M. Pajvančić »Principi ustavne deklaracije« Forum za etničke odnose, Beograd, 2000 [8] Na projektu je radila grupa autora na čelu sa dr L. Basta Flajner. Videti publikaciju Beogradskog centra za ljudska prava, Beograd, 2001. [9] Autor projekta je dr P. Nikolić. [10] Na projektu je radila grupa autora na čelu sa dr M. Pajvančić, Videti publikaciju Forum iurisa, Novi Sad, 2002. [11] Projekt pripremljen u Demokratskoj stranci Srbije. [12] Debata je zabeležena u časopisu »Prizma«, Centar za liberalnodemokratske studije, januar 2003, Zborniku »Pravni sistem i država u demokratskoj tradiciji«, Konrad Adenauer, Beograd, 2003, Zborniku »Vojvodina i budući Ustav Srbije« Konrad Adenauer, Beograd, 2003, Zborniku »Ustavni sud Srbije – u susret novom Ustavu«, Ustavni sud, Beograd, 2004. Novi kvalitet ustavne rasprave je rezultirao identifikovanjem pitanja o kojima postoje istovetni pogledi, kao i pitanja o kojima se stanovišta autora projekata značajnije razlikuju. Pregled ovih pitanja sačinila je G 17+, Zbornik »Pravni sistem i država u demokratskoj tradiciji«, K. Adenauer, Beograd, 2003. [13] »Predlog za novi Ustav Srbije« podržalo je Građanski savez Srbije, dok je »Model Ustava Srbije« podržan od strane Reformista Vojvodine. [14] Rezultat do koga je Ustavna komisija došla u toku svoga rada, publikovan je u Zborniku »Predlozi za novi Ustav Srbije«, Fridrih Ebert Stiftung. Beograd, 2004. [15] Videti Zbornik »Predlozi za novi Ustav Srbije«, Fridrih Ebert Stiftung. Beograd, 2004. u kome su sabrani ustavni projekti. Među njima su predlozi stručnjaka među kojima - Beogradskog centra za ljudska prava (»Predlog za novi Ustav Srbije«), dr P. Nikolića »Nacrt Ustava Kraljevine Srbije«), Forum iurisa (»Projekt Ustava Republike Srbije«), političkih stranaka - Demokratske Stranke (»Nacrt Ustava Srbije«), Demokratske stranke Srbije (»Nacrt Ustava Republike Srbije«), Liberala Srbije (»Ustav Srbije«), predlozi do kojih je u svom radu došla Ustavna komisija (»Predlog za promenu Ustava«), kao i pregled otvorenih pitanja novog Ustava Srbije (G17+). [16] Nacrt Ustava Republike Srbije, Demokratska stranka Srbije, 2003, Nacrt Ustava Srbije, Demokratska stranka, 2003, Nacrt Ustava Srbije, Liberali Srbije 2004. [17] «Predlog za novi Ustav Srbije», Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2001, ProjektUstava Republike Srbije, Forum iuris, Novi Sad 2001. [18] Dr P. Nikolić: «Ustav Kraljevine Srbije – nacrt», Izdanje autora, Beograd, 2001 [19] Predlozi su publikovani u zborniku «Predlozi za novi ustav Srbije» II, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd, 2005. [20] Zabranu diskriminacije s obzirom na seksualnu orijentaciju, koja se utvrđuje u ovom predlogu nisu podržali svi članovi grupe koja je radila na pripremi predloga, pa otuda izdvojeno mišljenje dva člana grupe u odnosu na ovo pitanje. [21] Npr. videti garanciju biračkog prava («građani») državljanstva («državljani») i sl. [22] Imenice su u muškom rodu «građani», «državljani», «stranci». To je posebno vidljivo u garancijama koje se odnose na politička prava (npr. članovi 24, 44, 45, 46, 47, 49, 50, 51). [23] Preambula Ustava započinje račima «građani i građanke Srbije» uz napomenu da se sve imenice koje se odnose na subjekte sloboda i prava i nosioce javnih funkcija, a koje su u daljem tekstu upotrebljene u muškom rodu, podrazumeva i odgovarajući oblik ženskog roda. [24] Preambula Ustava započinje račima «građani i građanke Srbije» ali se kasnije to ne čini dosledno niti se opštom napomenom upućuje na korišćenje oba roda imenica. [25] Videti na primer članove 1, 2, 12, 13, 16, 50, 51, 55. [26] Videti na primer članove 1, 2, 5, 7, 9, 43, 54, 57. [27] Ekspertsku grupu su činili: prof. dr M. Grubač, prof. dr V. Dimitrijevic, prof. dr M. Pajvančić, prof. dr D. Popović, dr O. Nikolić, mr V. Đerić, mr S. Bulajić, mr S. Čiplić i mr R. Žarevac. [28] Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima(1948); Konvencija o političkim pravima žena (1952); Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (1966); Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966); Deklaracija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (1967); Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (1979); Konvencija o statusu udatih žena; Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj dobi za brak i registrovanju brakova; Deklaracija o ravnopravnosti između žena i muškaraca (1988); Zaključci konferencija u Strazburu (1986), Beču (1989), Rimu (1993); Zaključci IV svetske konferencije o ženama (Beč 1994); Pekinški dokumenti 1995 (parlamentarna deklaracija, platforma za akciju); Deklaracija Saveta Evrope o ravnopravnosti žena i muškaraca kao fundamentalnom kriterijumu demokratije (1997); Univerzalna deklaracija o demokratiji (1997); Zaključci Međuparlamentarne konferencije u Nju Delhiju (1997); Završni dokument interparlamentarne konferencije o bezbednosti i saradnji na mediteranu (2000); Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i građanskih sloboda; Povelja o osnovnim pravima u Evropskoj uniji (2000); Dokument usvojen u Bukureštu (2001); Konvencija br. 3 o zapošljavanju žena pre i posle porođaja (Međunarodne organizacije rada); Konvencija br. 45 o zapošljavanju žena na podzemnim radovima u rudnicima vih kategorija (MOR); Konvencija br. 89 o noćnom radu žena zaposlenih u industriji (MOR); Konvencija br. 100 o jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti (MOR); Konvencija br. 103 o zaštiti materinstva; Konvencija br. 111 (1958) o sankcionisanju diskriminacije u zapošljavanju i zanimanju (MOR) i dr. [29] Videti dokumente Međuparlamentarne unije – posebno Plan rada za korigovanje sadašnje neravnoteže između učešća žena i muškaraca u političkom životu – tačka B IV / Pariz 1994) nalažu da jezik koji se koristi u zakonodavstvu ne sme biti diskriminatoran i preporučuju državama da revidiraju ustave i eliminišu termine koji teže zagovaranju polnog stereotipa. [30] U osnovnim načelima garantuje se posebno zaštita za tri kategorije građana – državljane Republike Srbije koji žive u inostranstvu, pripadnike srpskog naroda (član 13) i nacionalne manjine (član 14). Smatramo da je u uvodnom delu Ustava potrebno posebno urediti i ravnopravnost žena i muškaraca i posebno politiku jednakih tretmana. Tome u prilog govori komparativna ustavna praksa i međunarodni dokumenti (članovi 3 i 4 Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena; Završni dokument IV Konferencije OUN o ženama / Peking 1995; Povelju Evropske bezbednosti, paragraf 3; Deklaraciju o jednakosti između žena i muškaraca kao fundamentalnom kriterijumu demokratije, odeljci A i B /Istambul 13 – 14 XI 1997; član 16 Direktive Saveta Evrope br. 78 od 27. XI 2000 i dr.). [31] Npr. članovi 4 i 7 /1 Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena; tačka 14 Zaključaka Konferencije o ženama / Nju Delhi 18. II 1997; Odeljak A Deklaracije o jednakosti između žena i muškaraca - / Istambul 1997; Odeljak C, III tačke 1 - 4 Univerzalne deklaracije o demokratiji – / Pariz 1994; Stategije G – 1 i G - 2 Zaključnog dokumenta IV Konferencije OUN o ženama – / Peking 1995; tačke 87 – 92 Završnog dokumenta Međuparlamentarne konferencije / Marselj i dr. [32] Npr. član 11 stav 1 Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena; stategije G – 1 i G - 2 Deklaracije o jednakosti žena kao fundamentalnom kriterijumu demokratije – / Istambul 1997; Konvencija 111 Međunarodne organizacije rada – zabrana diskriminacije žena u oblasti rada i zapošljavanja; član 23 Povelje o osnovnim pravima u EU br. 364/01 od 7 IX 2000 Evropska povelja o socijalnim pravima i dr.
|
  |
