Slobodni softver za slobodne žene Christina Haralanova, Social Rights Bulgaria |
Nove tehnologije predstavljaju izazov za naš način života, vođenje poslova, kako obrazujemo sebe i našu decu. Žene iz grupa solidarne ekonomije prepoznaju potrebu da uče da ih koriste kao oruđe za svoj rad. Ali šta je sa slobodnim (besplatnim) softverom? Ima li veze izmešu solidarne ekonomije i slobodnog softvera? “Slobodni (engl. free – slobodan, besplatan) softver znači stimulaciju lokalnog razvoja; možete ga učiniti da služi vašim potrebama na vašem maternjem jeziku. On ujedinjuje male zajednice sa sličnim problemima širom sveta, i Slobodni softver im pomaže da rade zajedno, razmenjuju kontakte i iskustva i izgrađuju mreže”, objašnjava Michele Dessenne, suosnivačica Penelopa (Les Penelopes) i generalna sekretarka ATTACK – Francuska, za vreme radionice o novim komunikacijskim tehnologijama i solidarnoj ekonomiji za vreme Svetskog socijalnog foruma 2005. godine. Nove tehnologije i, naročito, besplatni softver predstavljaju nove izazove pred nama, ali na dugoročnoj stazi korisni su za sticanje više znanja, vidljivosti, kontakata i veza, zaključeno je na radionici. “Besplatni softver i programi kao što su SPIP (Software for Publishing and Sharing information online – Softver za publikovanje i razmenu informacija on lajn), korisni su jer su jednostavni, besplatni i neposredno odgovaraju na naše potrebe”, rekla je Maria Angelina, članica osoblja CEDAC u Rio de Žaneiru u Brazilu. "Mi smo aktivni od 1985. godine, ali smo tek nedavno otkrile koliko nove tehnologije mogu biti moćne”. Za vreme boravka u Brazilu, zemlji gde deca umiru od gladi i gde više od 20 miliona ljudi ne može sebi da kupi cipele za celog svog života, žene koje su uključene u solidarne ekonomije iz cele zemlje formiraju kooperative kako bi ublažile rastuće siromaštvo. Dvadeset i jedna grupa lokalnih proizvođača pridružila se ovim kooperativama. Iara da Rosa upravlja Casa de Convivencia u Porto Alegreu. U ovom skloništu za ljude sa ulice ona organizuje obuku za rad na računarima. Ona potvrđuje da im to pomaže da otkriju moć komunikacijskih i informacionih tehnologija, i da im takvo otkriće postaje preokretnica u njihovoj borbi protiv siromaštva. Oni su dokumentovali njihovu borbu putem filma i obezbedili kopije za grupe solidarne ekonomije širom zemlje. Ovo je bio njihov način da podele ovu « metodologiju » sa ciljem podsticanja koristi od solidarne ekonomije. Budi medij, postani medij ! Nove tehnologije nisu samo kompjuteri – oni uključuju radio, televiziju i telefon. Svrha korišćenja informacionih i komunikacijskih tehnologija (Information and Communication Technologies - ICTs) primenjenih u solidarnoj ekonomiji je da pomaže ženama da bolje prodaju njihove proizvode, da se organizuju u pokrete, razmenjuju ideje i da uče. Sa ovim ciljem, Penelope (Francuska) postavile su šest veb sajtova i proizvele četiri filma o ženama uključenim u solidarnu ekonomiju. Ovi materijali stvaraju veći uticaj kada se prikazuju kao primer u lokalnim zajednicama. Prema Mariji Angelini koja je učestvovala u treningu organizovanom od strane Penelopa u Porto Alegreu u novembru 2004. godine, najjači uticaj na njih ima kada vide direktnu vezu kako se ICT koristi u praksi. “Rezultat je očigledan: žene bez ikakvog poznavanja računara ipak uspevaju da koriste te tehnologije nakon samo nekoliko dana obuke.” Penelope koriste internet kako bi razmenjivale informacije između različitih društvenih pokreta. One koriste različite vidove ICT: jedan od najmoćnijih su “Ženski glasovi”, audio projekat za feministički internet radio (pristupačan na njihovom veb sajtu). Bez interneta korišćenog kao medij, bilo bi nemoguće za žene u Africi, Latinskoj Americi, Centralnoj i Istočnoj Evropi i u Aziji da se sastanu i razmene ideje. Penelope izgrađuju mreže kojim koordinišu na internetu. “Naše oružje je Slobodni softver, SPIP naročito. SPIP služi našim potrebama zato što je veoma jednostavan za korišćenje, preveden je na lokalne jezike i prilagođen našem radu”, izjavila je Perline, tehnička asistentkinja i trenerica ICT Penelopa. Društvena uključenost i digitalni pristup za sve “Žene u prošlosti nisu imale pristup tehnologijama zbog kulturnih prepreka. Sada su se stvari promenile, ali ipak, još uvek ima veoma malo devojaka na informacionim tehnologijama na univerzitetu”, opisuje situaciju u Brazilu Iara da Rosa. “Danas ima mnogo žena koje veoma dobro vladaju slobodnim softverom: nije tačno da žene ne mogu da napreduju u oblasti informacionih i komunikacijskih tehnologija kao muškarci”. “Solidarna ekonomija obezbeđuje društvenu uključenost, dok slobodni softver ohrabruje digitalnu i društvenu uključenost. Slobodni softver nam pruža novi način obavljanja posla, gde žene uključene u solidarnu ekonomiju čine on lajn mrežu, dok su u prošlosti mogle da se umrežavaju samo lokalno, na nivou zajednice”, kaže Loimar Vianna, vođa projekta Slobodni softver za žene u Brazilu. Projekat je započeo 2002. godine sa on lajn raspravom o ženama i slobodnom softveru. Napredak se desio kada je zajedno sa Lunom Novom, brazilskom nevladinom organizacijom, započet rad sa ženama o pitanjima solidarne ekonomije putem organivanja radionice o ICT. “Treneri i celokupno osoblje bili su volonteri. Sve što smo želele bilo je da unapredimo uključenost žena u Pokret za slobodni softver i da im pomognemo da razmenjuju informacije », kaže Vianna. Sa grupom od oko stotinu žena iz solidarne ekonomije u Porto Alegreu, one su osnovale Centar za slobodni sotver za žene sa besplatnim pristupom internetu. Grupama solidarne ekonomije prepreke predstavlja njihova fizička udaljenost i različitost oblasti rada. Pojedine žene rade u regionima udaljenim od komercijalnih centara, i njima je internet jedini način da se povezuju sa drugim grupama, prodaju svoje proizvode i ostaju u vezi sa novostima. Trebalo bi da se iskoristi ova prednost za osnaživanje mreža. Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, Srbija i Crna Gora Ovaj članak je objavljen u štampanoj verziji časopisa “Digit@all Future International” broj 2, januar 2005.
Izvor: |
  |
