Faites vos jeux, Messieurs! ili Studija slučaja o uticaju Opšteg sporazuma o prometu usluga (GATS) u Bugarskoj na primeru koncesije za vodosnabdevanje i odvod otpadnih voda u Sofiji: pravni, ekonomski, socijalni i rodni aspekti Genoveva Tisheva i dr Irina Moulechkova, Bugarska fondacija za rodna istraživanja, Bugarska |
Rezime i preporuke * 6. oktobra 2000. godine firma „Sofijska voda – EAD“ počela je da vrši vodosnabdevanje, odvod otpadnih voda i odnošenje smeća u Sofiji. ¨Sofijska voda¨ je specijalizovano preduzeće, koju su zajednički osnovali pobednik na javnom konkursu za vodosnabdevanje – International Water Ltd (IWL), kompanija koja predstavlja konzorcijum US Bechtel Group in British United Utilities International i sadašnje opštinsko komunalno preduzeće – ViK (Vodosnabdevanje i kanalizacija EAD). „Sofijska voda“ je provobitno osnovana sa 75% deonica u vlasništvu International Water Ltd, a 25% u vlasništvu sofijske opštine, preko ViK EAD. Finansijsko učešće IWL podržala je Evropska banka za obnovu i razvoj. Koncesionar je u obavezi da tokom trajanja koncesije upravlja i održava sistem vodosnabdevanja i kanalizacije, kao i da projektuje, planira, finansira i izgradi potrebne kapitalne investicije. Opština Sofija je zadržala vlasništvo nad svim postojećim infrastrukturnim objektima za vodosnabdevanje i kanalizaciju tokom trajanja koncesije. Vlasništvo nad novim infrastrukturnim objektima, koje je izgradio Koncesionar, takođe pripada Opštini Sofija. Koncesionar prema Ugovoru o koncesiji ima pravo korišćenja tih objekata. Trajanje koncesije je u skladu sa Zakonom o opštinskoj svojini u početku utvrđeno na 25 godina, uz moguće produženje za još 10 godina. Da bi sistemi za vodosnabdevanje i odvod otpadnih voda zadovoljili Koncesionarove nameravane standarde u pogledu usluga, bio je potreban obiman program kapitalnih investicija, pa je Koncesionar tokom trajanja koncesije morao da uloži najmanje 150 miliona dolara u kapitalne radove. Koncesionar je bio u obavezi da tokom prvih 9 godina trajanja koncesije investira iznos od 152 miliona dolara. Bila je to prva takva transakcija u Bugarskoj i jedan od najvećih ondašnjih investicionih ugovora. Osim toga, Koncesionar je zadužen za merenje potrošnje, obračun i naplatu, a ima pravo i da upozori potrošače da će ih isključiti zbog neplaćanja. Tako je Ugovorom o koncesiji pravo na vodu i vodosnabdevanje kao komunalnu uslugu ostavljeno u rukama koncesionara, gde je većina deoničarskog kapitala u stranim rukama. Naravno, ugovor o koncesiji je zaključen u specijalnom pravno-ekonomskom međunarodnom kontekstu obaveza koje je Bugarska preuzela u okviru Svetske trgovniske organizacije, tačnije prema GATS-u (Opštem sporazumu o prometu usluga), u kombinaciji sa uslovljavanjima od strane Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija, koje insistiraju na liberalizaciji snabdevanja vodom i energentima, kao i drugih službi, odnosno usluga. Taj ugovor, osim toga, znači da se Bugarska našla u žiži interesovanja velikih transnacionalnih kompanija iz oblasti vodoprivrede – što je tržište kojim trenutno dominiraju najkrupniji evropski i severnoamerički akteri. Bugarska je u Svetsku trgovinsku organizaciju stupila 1. decembra 1996. godine, nakon stupanja na snagu Protokola o pristupanju Marakeškom sporazumu. Zemlja od dana pristupanja primenjuje sve multiralne sporazume o trgovini koji su aneks Marakeškom sporazumu, bez ikakvog prelaznog perioda. Bugarska je u jednom paketu potpisala tri najvažnija ugovora – GATT, GATS i TRIPS. Pošto je Bugarska u Svetsku trgovinsku organizaciju uskočila „direktno“ sa statusom razvijene zemlje (kao jedna od prvih takvih zemalja Istočne Evrope), reforme tranzicionog perioda morale su se sprovesti u oviru otvorenog tržišta i jake međunarodne konkurencije. Uprkos oskudnim ekonomskim efektima i negativnim socijalnim posledicama liberalizacije, Bugarska je čvrsto opredeljena da usvoji i pridržava se pravila Svetske trgovinske organizacije. To je zbog toga što zemlja želi da bude priznata i prihvaćena u demokratsku međunarodnu zajednicu. Stupivši u GATS, bugarska vlada je morala da počne da igra igru po GATS-u i da se, shodno tome, pridržava pravila. GATS je prvi multilateralni sporazum u koji je uneto opredeljenje za neprestanu liberalizaciju prometa svih usluga, uključujući i komunalne usluge, uz obavezujuća pravila. Cilj GATS-a jeste širenje međunarodne trgovine uklanjanjem svih kontrola i ograničenja kao što su fiskalna politika, standardi, razna uslovljavanja, zaštita čovekove okoline, postojeći društveni standardi ili propisi kojima se čuva javni monopol nad pojedinim uslugama. U praksi su izuzeci vrlo ograničeni, i kad se jednom preuzme obaveza, ona je neopoziva. Bugarska vlada je preuzela mnogo horizontalnih obaveza po pitanju širokog asortimana usluga. Naime, Bugarska se obavezala na liberalizaciju na polju ekoloških usluga – otpadne vode, sanitarne službe, odvoz i odlaganje otpada – osim službi koje su pod nadležnošću državnih vlasti. Nema ograničenja u pogledu komercijalnog prisustva u oblasti kanalizacije, otpadnih voda i drugih srodnih usluga. Liberalizacija i deregulacija vodosnabdevanja, pa tako i u Bugarskoj, u okviru Svetske trgovinske organizacije podležu raznim pritiscima. U okviru pokrenute procedure za konkurisanje i podnošenje konkursnih prijava, pred zemlje u razvoju je postavljen velik broj zahteva (verovatno i preko sedamdeset), uglavnom od strane Evropske unije. Postoje i nezvanične informacije da verovatno predstoje i pritisci na zemlje Istočne Evrope. Predstojeći Ministarski sastanak u Hong Kongu predstavlja značajnu fazu u pregovorima na temu tog velikog broja „vodenih zahteva“. Bugarska vlada nije usvojila bezbednosne i regulatorne mehanizme za zaštitu društveno-ekonomskih prava građana Bugarske u uslovima liberalizacije. Uslužni sektor je naročito značajan u zapošljavanju žena i očuvanju drugih socijalnih prava, ali se pri tome ignorišu i rodne implikacije. Prema Nacionalnom institutu za statistiku, žene čine skoro 63% zaposlenih u uslužnom sektoru. Udeo žena u ukupnom broju zaposlenih sredinom 2002. godine iznosio je oko 47%. Stoga su žene mnogo zastupljenije u sektorima kao što je prosveta (79,6%), gde ih je 4,2 puta više nego muškaraca; u zdravstvu (75,7%) i drugim socijalnih službama, gde ih je 3,9 puta više nego muškaraca; finansijama i osiguranju (61,7%), hotelijerstvu i ugostiteljskim delatnostima (57,7%), trgovini (51,4%). Prema procenama specijalizovanog sindikata zaposlenih u sektoru vodosnabdevanja i kanalizaciji, žene čine oko 36-38% zaposlenih u tim službama. To je relativno visok procenat, s obzirom na prirodu poslova u tim sektorima. Argumenti o uticaju liberalizacije trigovine, konkretnije GATS-a, na žene, koje dele feminističke organizacije i stručnjaci, važe i za Bugarsku: - štete i koristi od intenzifikacije monetarnih tokova, prometa roba i usluga, i tržišta radne snage neravnopravno su raspoređeni između žena i muškaraca; konsoliduje se tradicionalna podela uloga na muške i ženske, kao što se konsoliduju i drugi oblici društvene neravnopravnosti; - liberalizacija trgovine nameće vladama značajna ograničenja – moraju da poboljšaju regulativu u oblasti radnih prava, rodne ravnopravnosti i socijalne politike, što sve predstavlja prepreku stranim investitorima – uzrokujući tako gubitke u socijalnoj sigurnosti; time se smanjuje sposobnost i volja državnih vlasti da počnu i nastave sa sprovođenjem programa rodne ravnopravnosti i rodnog osnaživanja; - obezvređuje se doprinos žena u donošenju važnih odluka na političkom nivou, kao i u sferi privatizacije i trgovine na nacionalnom i međunarodnom nivou; - liberalizacija trgovine dovodi do pada kupovne moći domaćinstava i progresivno povećava prepreke za pristup marginalizovanih grupa komunalnim uslugama, uz značajne implikacije po reproduktivnu ulogu žena; naročito su primećene implikacije u samohranim ženskim domaćinstvima; - žene su u krajnjoj instanci odgovorne za opstanak porodice i moraju sopstevenom negom, brigom i drugim radom da nadoknade nedostupnost komunalnih usluga; - GATS pogađa žene koje čine visok procenat zaposlenih u uslužnom sektoru, naročito u zdravstvu i prosveti; zbog podele rada u drugim sektorima, kao što su, na primer, vodosnabdevanje i kanalizacija, ženama preti tehnološki višak u administrativnim odeljenjima; - žene su pogođene privatizacijom komunalnih službi, pošto su glavni korisnici usluga zdravstva, socijalnog osiguranja i socijalne pomoći. Bugarska je ratifikovala sve međunarodne sporazume o osnovnim ljudskim pravima i slobodama i mora ih se pridržavati, a naročito Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. S obzirom na vitalni značaj dostupnosti vode, kao i opasnosti po uživanje tog prava, Komisija UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava je na svojoj 29. sendici odrižanoj 26. novembra 2002. objavila Generalni komentar br. 15/2002 o pravu na vodu (E/C.12/2002/1).Usvojen je i Generalni komentar po pitanju člana 11 (pravo na adekvatni životni standard) i člana 12 (pravo na zdravlje) Pakta. Pravo na vodu je proglašeno neophodnim za život u ljudskom dostojanstvu i preduslov za ostvarivanje ostalih ljudskih prava. Glavni preduslovi za ostvarivanje prava na vodu su: dostupnost, kvalitet, pristupačnost (u tom pogledu, sve vodoinstalacije i usluge moraju, između ostalog, biti prilagođene potrebama žena i životnog ciklusa), ekonomska prisupačnost, nediskriminacija, pristup informacijama vezanim za vodu. Žene ne treba da budu isključene iz procesa odlučivanja o pitanjima vezanim za pravo na vodu. Izričito je naglašena odgovornost države – država je dužna da obezbedi pravo na vodu, bez obzira na to ko rukovodi vodosnabdevanjem i da usvoji nacionalnu strategiju vodosnabdevanja i efikasan sistem propisa. Kao specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond su vezani za Povelju Ujedinjenih nacija i imaju specijalnu ulogu u sprovođenju oba Pakta u praksi, naročito Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Po pravnoj teoriji, države ne mogu da budu izuzete od obaveza u oblasti ljudskih prava ukoliko pripadaju nekog drugom pravnom telu. Jedna od nedoslednosti u pogledu položaja država koje formiraju međunarodne finansijske organizacije i Svetsku trgovinsku organizaciju jeste da su se opredelile za stroge propise i sprovođenje odluka samo na nivou svojih finansijskih i trgovinskih multilateralnih sporazuma, dok su ljudska prava ostavile bez pouzdanog mehanizma za sprovođenje. U slučaju sofijske koncesije za vodu, strani investitor, «International Water», stoji u sprezi sa globalnom vodosnabdevačkom oligarhijom koja predstavlja pokretačku snagu u pozadini inače legitimnih zahteva za više investicija, restrukturiranje i privatizaciju. Njihova glad za profitom i kontrolom, kao i globalni savezi sa bankama i vladama napravili su od prava na vodu običnu robu. U Bugarskoj smo zapazili isti model ponašanja i socijalne implikacije aktivnosti vodoprivrednih transnacionalnih kompanija, idenitifikovane u istraživanjima International Consortium of Investigating Journalists (Međunarodnog konzorcijuma novinara -istraživača) – one su ponekad bezobzirni igrači koji insistiraju na još većem porastu tarifa i često ne ispunjavaju sopstvene obaveze, a kad treba da plate kazne zbog neostvarivanja zacrtanih ciljeva, često ih ne plaćaju nego se radije žale na presudu i pribegavaju dugim i skupim arbirtažnim i sudskim sporovima. Nije slučajno što je, pre koncesije „Sofijske vode“, odnosno do finalizacije ugovora o koncesiji, kompanija „International Water“ već bezuspešno pokušala da ostvari svoju nameru u Manili na Filipininima, i izazvala poznate nerede u Kočabambi. Mada investitor nije imao iskustva u Istočnoj Evropi, u Bugarskoj je našao mnoga dobra koja su mu otvorila dobru mogućnost zarade: vladin intenzivni program deregulacije i privatizacije, uz odgovarajuću pogodnu klimu i zakonodavnu podlogu za privatizaciju, zastarelu infrakturu vodosnabdevanja, kvalifikovano i stručno osoblje u sektoru, pogodne tehničke i klimatske uslove u Sofiji. I najzad – građane koji nisu navikli da se bore za svoja prava i da izađu na ulicu. Dakle, u takvim uslovima bi koncesionar mogao sebi da dozvoli: da iskoristi postojeći format koncesione procedure i preceni svoje uluge, a zatim da investicije preusmeri na informaciono-obračunski sisitem, umesto da investira u infrastrukturu koju je potrebno modernizovati; da ne podnese tačan obračun investicija i iskorištenosti zajma od Evropske banke za obnovu i razvoj; da sklapa podugovore o uslugama vodosnabdevanja i kanalizacije sa trećim licima, a dobar deo kvalifikovanog osoblja proglasi za tehnološki višak; da stalno insistira na rastu cena vode, da zaračunava preterane cene i proizvoljno ukida snabdevanje vodom bez obaveštavanja potrošača, kao i da ne ispunjava planirane tehničke parametre kojima se osigurava dostupnost vode. U anketi sprovedenoj tokom istraživanja ustanovljen je trend po kome su žene osetljivije na pogoršanje kvaliteta usluga i podizanje cena od strane „Sofijske vode“. Sve odluke – i o koncesiji i o njenom sprovođenju – donete su uz nedovoljno učešće žena. Tokom poslednje tri godine su mediji ostali glavni i budni saveznik građana, dok se isti period odlikuje nepotpunim ispunjenjem ili neispunjenjem obaveza iz provobitnog ugovora od strane koncesionara. U ovom trenutku bi vlada, pre nego što odluči da ugovor o koncesiji vodosnabdevanja upotrebi kao model na drugim lokacijama, trebalo da analizira i proceni socijalne i ekonomske efekte te transakcije. Bugarska vlada je suočena sa dilemom – da li da udovolji potrebi za regulacijom sektora vodosnabdevanja ili da se pridržava plana liberalizacije i deregulacije. Neophodno je da država sprovede u delo Generalne komentare o pravu na vodu, osigura dostupnost vodosnabdevanja svim građanima i reguliše cenu vode za potrošače, izvan okvira strogog razgraničenja na javna preduzeća za vodosnabdevanje, opštinska ili privatna. Preporuke: - Tokom razgovora sa stručnjacima naglašeno je da se situacija može poboljšati većim direktno usmerenim investicijama, koje ne prolaze kroz ruke stranog investitora, uprkos uslovljavanjima od strane banaka. - Stručnjaci su predložili osnivanje velikih regionalnih preduzeća sa demokratskom strukturom koja bi u oblasti vodosnabdevanja predstavljala alternativu koncesijama na vodu. Ta struktura se, naravno, mora ukombinovati sa uspostavom demokratskog funkcionisanja nacionalnih zakonodavnih i nadzornih tela. - U svakoj reformi, socijalno izbalansiran pristup koji uzima u obzir potrebe ljudi i lokalne uslove bolji je od bilo kakvog slepog kopiranja modela, kao što su PPP ili 3P. Moraju se garantovati interesi radnika u sektoru, kao i pristup vodi i energiji po prihvatljivim cenama za sve građane, naročito za siromašne i marginalizovane slojeve stanovništva. - Bugarska vlada se mora opredeliti za transparentnost odluka donetih u vezi sa Svetskom trgovinskom organizacijom i GATS-om. U tom pogledu treba unapred obaveštavati građane, predstavnike civilnog društva o predstojećim odlukama i konsultovati ih o svim važnim pitanjima legaralizacije trgovine. - Vlada mora da konsultuje i podnosi račune sindikatima i organizacijama civilnog društva – za ljudska prava, društvenim i nevladinim organizacijama, manjinskim organizacijama i ranjivim grupama, kao i ženskim organizacijama, o liberalizaciji i restrukturiranju sektora vezanih za socijalne službe i usluge. - Političke odluke o liberalizaciji komunalnih službi i usluga moraju se odnositi uz učešće žena i uz poštovanje mišljenja žena – koje su najviše pogođene i najviše ih se tiče svako restrukturiranje tog sektora. - U međuvremenu, treba izvršiti reviziju, analizu i procenu svih implikacija GATS-a u Bugarskoj, a naročito u oblasti komunalnih službi i usluga, sa stanovišta ljudskih prava i socijalnih implikacija. Ukoliko se ukaže potreba, treba zaustaviti donošenje novih zakona, političkih odluka i vladinih programa sprovođenja GATS-a. - Bugarsko civilno društvo treba da počne da igra vodeću ulogu u podršci međunarodnim socijalnim pokretima koji deluju u oblasti primene GATS-a, a naročito u komunalnim uslugama i da podrže pozive da se ZAUSTAVI GATS. Pri sprovođenju svega toga u delo, civilno društvo treba da vrši pritisak na bugarsku vladu da usvoji, podrži i lobira u korist sprovođenja Rezolucije Potkomisije UN za unapređenje i zaštitu ljudskih prava, koja poziva «sve vlade i međunarodne ekonomsko-političke forume, uključujući i Svetsku trgovinsku organizaciju i njen Forum GATS, da izvrše procenu uticaja GATS-a na implikacije međunarodnog prometa osnovnim uslugama i službama kao što su zdravstvo i školstvo i njihovog uticaja na ljudska prava. Početnom procenom treba razjasniti tačno značenje teksta GATS-a i implikacije onoga što će vlade moći ili neće moći da urade po tom sporazumu na politički suverenitet.» - Bugarsko civilno društvo treba na insistira i vrši pritisak na vladu kako bi insititucije formirane po sporazumu iz Breton Vudsa priznale da su sporazumi o ljudskim pravima obavezujući po članove, da obezbede usaglašenost svoje politike i programa sa odredbama međunarodnih zakona iz oblasti ljudskih prava i da nateraju Svetsku trgovinsku organizaciju da u svoje ugovore uvrsti sigurnosne mere za zaštitu osnovih ljudskih prava, uključujući i pravo na ravnopravnost, zajedno sa efikasnim pravnim mehanizmima za njihovo sprovođenje u praksu. Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Srbija i Crna Gora
O autorkama:
Genoveva Tisheva, Bugarska, pravnica, izvršna direktorica Bugarske fondacije za rodna istraživanja. Kontakt: brfg@fast.bg
* Studija slučaja je deo projekta mreže Women in Development Europe i Bugarske fondacije za rodna istraživanja «Rodna perspektiva u privatizaciji javnih dobara i službi» podržanog od strane Fondacije Hajnrih Bel (realizovan 2003. godine, izveštaj objavljen 2004. godine)
|
  |
