Izjava Grupe za ljudska prava
Povodom Šeste ministarske konferencije STO 10. decembra 2005. godine |
Za koji dan predstavnici vlada okupiće se u Hong Kongu na najnovijem skupu tekućeg procesa ekonomske globalizacije: na Šestoj ministarskoj konferenciji Svetske trgovinske organizacije (STO). Mi, članovi civilnog društva iz razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, zabrinuti zbog uticaja ovog procesa na ostvarivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda ljudi širom sveta, koristimo priliku Međunarodnog dana ljudskih prava da podsetimo naše vlade da se njihove obaveze u pogledu ljudskih prava ne mogu napustiti pred vratima STO. Moralni i pravni primat ljudskih prava Borba za ljudska prava je borba za ljudsko dostojanstvo, koje je osnovna i definirajuća etička vrednost svake kulture. Liberalizacija trgovine, s druge strane, je sredstvo, a ne cilj po sebi. Cilj koji treba da služi trgovini kao i drugim aspektima ekonomske politike je povećanje ljudskog blagostanja putem razvoja. Ovo je jedina osnova na kojoj data ekonomska politika može da zahteva moralni i politički legitimitet. Kanon prava međunarodnih ljudskih prava (obuhvatajući građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava) nudi sveobuhvatnu pravnu definiciju osnovnih elemenata ljudskog blagostanja i ljudskog dostojanstva. Prema tome, bilo kojoj trgovinskoj i drugoj ekonomskoj politici koja ugrožava principe ljudskih prava, bilo u planiranju ili u praksi, nedostaje moralni i politički legitimitet. Ljudska prava su proklamovana u brojnim međunarodnim ugovorima i u mnogim nacionalnim ustavima. Znatan deo prava ljudskih prava je ostvario status običajnog međunarodnog prava. Pojedini od njihovih fundamentalnih principa su priznati kao peremptorne norme međunarodnog prava. Unapređenje i zaštita ljudskih prava uključeno je u Povelju Ujedinjenih nacija među osnovne ciljeve Ujedinjenih nacija. Putem članova 55(c) i 56 Povelje UN članice UN su se zavetovale da će preduzeti zajedničke i pojedinačne akcije radi “unapređivanja univerzalnog poštovanja i očuvanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili religiju.” Član 103 Povelje izričito i nedvosmisleno obezbeđuje da “u slučaju sukoba između obaveza članica Ujedinjenih nacija pod ovom Poveljom i njihovih obaveza pod bilo kojim drugim međunarodnim sporazumom, njihove obaveze pod ovom Poveljom će prevagnuti.” Porast tgovine može nesumnjivo poslužiti kao sredstvo za ostvarivanje ljudskih prava – naročito prava na razvoj – ali to ne čini ni automatski ni nužno. Čak i kada trgovine dovodi po povećanja bogatstva, neravnomerna raspodela koristi unutar i između nacija podstiče siromaštvo i podriva progresivnu realizaciju ljudskih prava. Sporazum u Dohi i usaglašenost prava, politike i prakse Ljudska prava i ekonomska politika su međusobno povezana do stepena koji zahteva usaglašenost međunarodnog i nacionalnog prava, politike i prakse. U širem kontekstu veze sigurnost-razvoj-ljudska prava, Generalni sekretar UN Kofi Annan je izjavio u svom izveštaju iz marta 2005. godine, U većoj slobodi, da: "Nećemo uživati razvoj bez sigurnosti, nećemo uživati sigurnost bez razvoja, i nećemo uživati nijedno bez poštovanja ljudskih rava. Sve dok ovi uzroci napreduju, niko neće uspeti." Bez ozbira na ovo, međunarodni trgovinski režim neprestalno poriče i odbacuje bilo kakvu međupovezanost njegove nadležnosti i ljudskih prava. Ovo je i logički i pravno neodbranjivo naročito s obzirom da su članovi STO ratifikovali najmanje jedan od glavnih međunarodnih dokumenta UN o ljudskim pravima. Ovaj izolacionizam međunarodne trgovinske zajednice je zasnovan delom na nedostatku znanja o ljudskim pravima – posebno o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima kao neodvojivim delom kanona prava međunarodnih ljudskih prava – a delom i zbog značajnog doprinosa koja ljudska prava mogu učine na željene ishode razvoja trgovinskih politika i praksi. Izolacionizam je rezultirao i raskidom veze međunarodnih trgovinskih politika i praksi i cilja povećanja ljudskog blagostanja. Porast trgovine i liberalizacija trgovine postali su ciljj po sebi, a trgovinski pregovori navode vlade da se postavljaju jedni protiv drugih u kompetitivnom procesu vođenom pre korporativnim interesima nego ljudskim razvojem. Mi optužujemo ovu izolacionističku tendenciju koja je u suprotnosti sa Preambulom Sporazuma iz Marakeša i tražimo da naše vlade preduzmu specifične korake radi obezbeđenja usaglašenosti između sredstava trgovine i ciljeva ljudskih prava.
Ekstrateritorijalne obaveze Nijedna zemlja do sada nije učinila značajan pokušaj da obezbedi usklađenost svoje političke pozicije u međunarodnim ekonomskim forumima sa domaćim obavezama u pogledu ljudskih prava i sa takvim obavezama svojih trgovinskih partnera. Pravo međunarodnih ljudskih prava postavlja obaveze države u pogledu međunarodne pomoći i saradnje. Ove obaveze zahtevaju da se država uzdrži od aktivnosti (uključujući u kontekstu pregovaranja i primene međunarodnih trgovinskih sporazuma) koja mogu da se umešaju, direktno ili indirektno, u uživanje ljudskih prava u drugim zemljama kao i u svojoj sopstvenoj. Takve ekstrateritorijalne obaveze znače da treba da se preduzmu koraci radi obezbeđivanja da aktivnosti koje preduzima država samostalno ili unutar multilaterarnih procesa uključujući trgovinske pregovore ne podrivaju sposobnost drugih država da ispunjavaju svoje obaveze u pogledu ljudskih prava.
Agrarna trgovina i ljudsko pravo na hranu U svetu u kojem ima više nego dovoljno hrane za svakoga u porastu je broj ljudi koji pate zbog gladi i pothranjenosti. Prema Organizaciji UN za ishranu i poljoprivredu, više od 850 miliona ljudi trpi zbog nedostatka hrane. Svake pete sekunde umire jedno dete mlađe od pet godina zbog posledica gladi ili bolesti vezano za glad. Međunarodna trgovina poljoprivrednim proizvodima mora biti deo rešenja, a ne deo problema, u odnosu na ovu tragediju. Postoje tesne veze između liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima i propusta da se poštuje, štiti ili ispunjava ljudsko pravo na hranu. Zemlje u razvoju su primorane da otvore svoja poljoprivredna tržišta stranom uvozu koji je često ispod troškova proizvodnje. Nepravična trgovinska pravila, udružena sa uslovljavanjem zajmova od strane međunarodnih finansijskih institucija, organičila su prostor za politiku za vlade u zemljama u razvoju da poštuju svoje obaveze u pogledu ljudskih prava. Agenda za razvoj iz Dohe zahteva da članovi STO odgovore na probleme izdržavanja i obezbeđenja hrane putem ustanovljavanja odgovarajućih fleksibilnosti unutar novih pravila za trgovinu u poljoprivredi. Ipak, pred Šesti ministarski sastanak STO, veoma je malo nade da ima napretka u ovom cilju koji bi se mogao ponuditi milionima siromašnih seljaka i ljudi koji pate zbog gladi širom sveta, kao i društvima čiji su deo.
Trgovina u uslugama i pravično obezbeđenje osnovnih usluga Trenutni pregovori o Opštem sporazumu o trgovini uslugama Svetske trgovinske organizacije (General Agreement on Trade in Services - GATS) prete da ugroze sposobnost nacionalnih vlada da preduzimaju mere za pravično obezbeđenje osnovnih usluga (kao što je zdravstvo, voda, sanitarije i obrazovanje) svim svojim građanima. Primena ovih mera je centralni zahtev prema državama pod njihovim obavezama iz ugovora o ljudskim pravima. Dok GATS tehnički ne zahteva povlačenje države od obezbeđenja osnovnih usluga, logika liberalizacije trgovine u uslugama ne ide u prilog pravičnom obezbeđenju tih usluga. Pravni zahtevi GATS-a nastavljaju da ugrožavaju efikasno učešće države i kontrolu u ovoj oblasti. Dalji pregovori mogu takođe da ugruze sposobnost vlada da regulišu usluge u javnom interesu. Štaviše, razmatranje potencijalnog uticaja GATS-a treba da se odnosi na neravnotežu između zemalja u procesu pregovora, i na postojeći pritisak u pravcu privatizacije javnog sektora pod politikom koju propisuju međunarodne finansijske institucije. Utoliko ukoliko obaveze privatnih korporacija u pogledu ljudskih prava do sada pravno nisu izvršive u svim prilikama, ukoliko matična država tih korporacija okleva da usvoji ekstrateritorijalnu legislative koja se na to odnosti, i ukoliko država domaćin utvrdi da je pravno ili praktično nemoguće da postavi stroge obaveze stranim korporacijama, prava siromašnih i ranjive populacije na najviši mogući održivi standard zdravlja, ishrane, obrazovanja,… itd. može biti ugrožen.
Prava na intelektualnu svojinu vezana za trgovinu i ljudsko pravo na zdravlje Sporazum STO o pravima na intelektualnu svojinu vezana za trgovinu (Agreement on Trade-Related Intellectual Property Rights - TRIPS) postavio je ogromne prepreke progresivnoj realizaciji ljudskih prava na zdravlje i prava na život, posebno u smislu pristupa lekovima. Putem zaštite, ili stvarnog opunomoćenja, monopolskih prava za najmanje 20 godina, i ugušivanja konkurencije jeftinijih proizvođača, Sporazum TRIPS omogućuje da se cene lekova postave visoko i da se održavaju visokim. Deklaracija iz Dohe iz 2001. godine o Sporazumu TRIPS i o javnom zdravlju priznaje praktične probleme za javno zdravlje koje proizvodi usaglašavanje sa TRIPS-om i ohrabruje članice STO da iskoriste priliku za fleksibilizaciju TRIPS-a. Ipak, mnoge komercijalne i političke destimulacije nastavljaju da ograničavaju praktičnu primenu i korišćenje ovih fleksibilnosti, kao što su obavezno licenciranje, i sprečavaju mogućnost siromašnijih zemalja da obezbede da su ishodi TRIPS-a usklađeni sa njihovim obavezama u oblasti ljudskih prava. Nadalje, krize u pogledu zanemarenih bolesti (većinom koje pogađaju stanovništvo u svetu u razvoju) pokazuju ograničenja opravdanosti strogih zakona o intelektualnoj svojini zasnovanih na tržištu – na pr. destimulaciju za inovacije. Nadalje, odredbe TRIPS-a koje dozvoljavaju monopole nad patentima nad živim organizmima su u suprotnosti sa mnogim religijama i duhovnim tradicijama, i stoga predstavljaju kršenje kulturnih prava.
Gornja izjava je napisana od strane grupe organizacija i zagovornika za ljudska prava širom sveta. Grupa funkcioniše kao “grupa civilnog društva za ljudska prava” oko Svetske trgovinske organizacije. Izjava je promovisana 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava u Hong Kongu uoči ministarstog sastanka STO.
Do 10. decembra izjavu je potpisalo 108 organizacija za ljudska prava širom sveta. Izjava je otvorena za potpisivanje do 18. decembra. Nove potpise slati Tamari na globalisation@dd-rd.ca. Zajednička izjava i ostale informacije o ministarskom sastanku dostupne su na sajtu Rights & Democracy (Canada): Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Srbija i Crna Gora
|
  |
