Petak, 9. decembar 2005. (ILO/05/48)

Ženeva (Vesti MOR) – Globalni ekonomski rast sve manje uspeva u prevođenju novih i boljih poslova koji vode ka smanjivanju siromaštva, prema novom izveštaju izdatom od strane kancelarije Međunarodne organizacije rada (MOR). U izveštaju MOR ukazuje da unutar ovog globalnog trenda različiti regioni pokazuju različite rezultate u smislu stvaranja poslova, produktivnosti, povećanja nadnica i smanjivanja siromaštva.

Polazeći sa globalnog stanovišta, 4. izdanje Ključnih indikatora tržišta rada (Key Indicators of the Labour Market – KILM) ^* ukazuje da trenutno polovina radnika u svetu ne zarađuje dovoljno kako bi podigli sebe i svoje porodice iznad linije siromaštva od dva dolara dnevno.

“Ključna poruka je da do sada bolji poslovi i prihodi za radnike u svetu nisu viđeni kao prioritet u kreiranju politike”, rekao je generalni direktor MOR Juan Somavia. “Globalizacija do sada nije dovela do stvaranja mogućnosti za dovoljni i održivi pristojni rad širom sveta. Ovo treba da se promeni, i kao što su mnogi lideri već rekli, moramo učiniti da pristojni rad bude centralni cilj svih ekonomskih i socijalnih politika. Ovaj izveštaj može biti korisno oruđe za unapređenje tog cilja.”

Studija otkriva da, dok se u pojedinim oblastima azijske ekonomske ekspanzije gaji solidno povećanje u poslovima i poboljšanju uslova života, druge oblasti kao što su Afrika i delovi Latinske Amerike iskusuju povećanje broja ljudi koji žive u nepovoljnim uslovima, naročito u poljoprivrednom sektoru. KILM takođe govori da za milione radnika novi uslovi često jedva obezbeđuju dovoljno prihoda kako bi se izdigli iznad linije siromaštva, ili su daleko ispod bilo kakvih odgovarajućih ranica zadovoljavajućeg i produktivnog rada. Ukupni broj radnih žena i muškaraca koji žive od manje od 2 dolara dnevno nije opao u protekloj deceniji, iako iako na nivou od 1,38 milijardi predstavlja manji deo svetske zaposlenosti tek ispod 50 procenata, što je pad u odnosu na 57 procenata u 1994. godini.

Izveštaj naglašava da je u mnogim ekonomijama u razvoju problem uglavnom nedostatak mogućnosti za pristojan i produktivan rad, više nego sama nezaposlenost. Žene i muškarci rade dugo i teško za veoma malu naknadu jer im je to jedina alternativa nemanju prihoda.

Novi KILM farba u crno sliku i kvantiteta i kvaliteta poslova širom sveta ispitujući 20 ključnih indikatora tržišta rada. KILM pokriva kvantitativne teme kao što su učešće tržišta rada, zaposlenost, neaktivnost, elastičnost zapošljavanja, sektoralna zaposlenost, produktivnost rada i nezaposlenost, i kvalitativna pitanja kao što radni sati, nadnice, status zaposlenosti, vreme nezaposlenosti i druga.

Ekonomski rast ne vodi ka stvaranju poslova

Poslednjih godina slabi veza između ekonomskog rasta i rasta zaposlenosti, u značenju da se rast automatski ne prevodi u nove poslove.  Indikator “elastičnosti zapošljavanja” omogućuje da se vidi odnos između ekonomskog rasta – merenog u BND – i dve varijable koje doprinose rastu, pozitivna ili negativna promena u zaposlenosti i produktivnosti. Dvogodišnja studija je otkrila da za svaki 1 procentni poen dodatnog rasta BND ukupna globalna zaposlenost je rasla samo 0.30 procentna poena između 1999. i 2003. godine, što je pad u odnosu na 0.38 procentna poena između 1995. i 1999. godine.

Sa rastom zaposlenosti između 0.5 i 0.9 procentna poena za svaki dodatni procentni poen rasta BND, najintenzivniji rast zaposlenosti zabeležen je na Srednjem Istoku i u Severnoj i Podsaharskoj Africi. Pregled drugih indikatora, ipak, pokazuje da je većina rasta zaposlenosti u ovim regionima u kategoriji “samozapošljavanja” koje uključuje uglavnom žene i muškarce u neformalnoj ekonomiji gde su radni uslovi često loši. Dok se više poslova stvara u ekonomijama u kojima dominira zaposlenost u poljoprivredi kao u Podsaharskoj Africi, mnogi od ovih poslova su u neformalnoj ekonomiji sa niskim nivoima produktivnosti, koji ne uspevaju da obezbeđuju radnicima dovoljno prihoda za izvlačenje sebe ili svojih porodica iz siromaštva. Primera radi, broj radnika koji žive od manje od jednog dolara dnevno povećao se za 28 miliona u Podsaharskoj Africi između 1994. i 2004. godine.

Kao kontrast ovome, ekonomska ekspanzija u Istočnoj Aziji bila je dovoljna za stvaranje rasta zaposlenosti, rasta produktivnosti i smanjivanja visokog nivoa siromaštva u regionu. Latinska Amerika, ipak, doživela je pad u rastu intenziteta zaposlenosti između 1999. i 2003. godine. Istovremeno, broj siromašnih radnika u regionu sa jednim dolarem dnevno povećao se do 4.4 miliona. Poslednjih godina, ekonomski rast u Latinskoj Americi je bio relativno više radno intenzivan za žene nego za muškarce, što odslikava sužavanje jaza u učešću muškaraca i žena u radnoj snazi u regionu.

I u Zapadnoj Evropi i u Severnoj Americi uslužni sektor doživljava najsnažniji rast – i u smislu dodatne vrednosti i rasta zaposlenosti. Između 1991. i 2003. godine za svaki procentni poen rasta u uslužnom sektoru, zaposlenost je porasla za 0.57 procenata u Severnoj Americi i za 0.62 procenata u Zapadnoj Evropi. Ipak, izveštaj je pronašao dokaz za divergenciju u performansama zaposlenosti između Severne Amerike i Zapadne Evrope između 1991. i 2003. godine, sa padom rasta intenziteta zaposlenosti u prvoj oblasti i povećanju u drugoj između 1991. i 1999. godine, sa daljim značajnim padom u Severnoj Americi i osrednjim padom u Zapadnoj Evropi između 1999. i 2003. godine.

Nejednakost svetske nadnice u porastu

Četvrto izdanje KILM pokazuje da su između 1990. i 2000. godine nadnice globalno posmatrajući brže rasle u visokostručnim nego u niskostručnim zanimanjima. Iako ovi nalazi ne pokazuju opšte određenje statusa nadnica za nisko stručne radnike, oni sugeriraju rast nejednakosti u pogledu plata između visokostručnih i niskostručnih radnika tokom devedesetih.

Povećanje nejednakosti nadnica u razvijenim ekonomijama uglavnom je pripisano većoj potražnji za visokostručnim radom koje ima malo na tržištu i manjoj potražnji za radnicima sa nižim stepenom obrazovanja. Drugi faktori objašnjenja, iako manjeg uticaja, uključuju povećanje trgovine sa zemljama u razvoju i povećanje imigrace nekvalifikovanih radnika. U zemljama u razvoju faktori koji utiču na povećanje nejednakosti nadnica uključuju industrijske premijume za nadnice koji potoču iz promena u trgovinskoj politici koje favorizuju radnike u specifičnim industrijama, povećanje obima neformalne ekonomije, koja u načelu ima niske plate i manje povoljne uslove rada, te oskudicu visokostručnih radnika.

Troškovi rada i produktivnost rada daje nejednake rezultate u uslovima globalne konkurentnosti

Izveštaj zaključuje da konkurentnost visokoplaćene ekonomije nije neposredno ugrožena nižim troškovima rada drugde, s obzirom da zemlje sa nižim troškovima rada takođe karakterišu niži nivoi produktivnosti. Izveštaj pokazuje kako je konkurentnost determinisana kombinovanim ishodom elemenata procesa produktivnosti – troškom utrošenog rada (kompenzacija rada) i produkivnošću rada (učinkom po zaposlenom licu) – i kursom razmene fluktuacije. Izveštajeva analiza konkurentnosti u indikatoru “troškova jedinice rada” pokazuje sledeće:

• U Evropskoj uniji petnaestorice nisu toliko visoki troškovi rada koliko niska produktivost u industrijskom sektoru i cenjenje evra ugrozili kompetetivnu poziciju regiona u pogledu Sjedinjenih Država.

• Troškovi jedinice industrijskog rada u Japanu nisu samo bili relativno visoki u odnosu na Sjedinjene Države, nego i u odnosu prema Evropskoj uniji petnaestorice. Ipak od sredine devedesetih jaz je u porastu zbog umerenog rasta nadnica u Japanu, slabljenja kursa razmene jena i američkog dolara u 2005. godini i poboljšanju komparativne produktivnosti japanske industrije.

• Republika Koreja je pokazala brzo poboljšanje produktivnosti rada u odnosu na Sjedinjene Države, ali su jedinični troškovi rada u zemlji porasli zbog brzog rasta nadnica tokom ranih devedesetih.

• Produktivnost slabi u Meksiku, ali s obzirom da su naknade za rad niže, jedinični troškovi rada takođe ostaju niži nego u Sjedinjenim Državama.

Sjedinjene Države nastavljaju da pokazuju najviše nivoe produktivnosti rada merene kao dodatnu vrednost po zaposlenom. Uprkos bržoj stopi rasta produktivnosti u pojedinim zemljama Evropske unije, naročito u novim državama članicama, jaz u produktivnosti, meren dodatnom vrednošću po zaposlenom, nastavlja da se širi između Sjedinjenih Država i većine razvijenih ekonomija. Jedini izuzetak je Irska gde se ovaj pokazatelj jaza u produktivnosti sa SAD sužava od 1980. godine. Malo različita slika se pojavljuje ako se produktivnost meri dodatnom vrednošću po satu. Ovo pokazuje da su pojedine evropske zemlje produktivnije nego SAD a za druge jaz je manje širok. Ipak, većina Evropljana radi manje radnih sati i ima duže praznike od radnika u SAD.

U Centralnoj i Istočnoj Evropi tranzicija prema tržišnoj ekonomiji dovela je do rasta produktivnosti ali pada u zaposlenosti. Nove države članice EU pokazuju značajnu prednost u uslovima međunarodne konkurentnosti sa nivoom jediničnog troška rada od oko 70 procenata od američkog nivoa. Povećanje konkurentnosti, ipak, nije dovelo do koristi za stanovniptvo u pogledu stvaranja poslova i plata. Region pokazuje neke od najviših stopa nezaposlenosti u svetu i mnogi koji ne rade jednostavno du digli ruke od traganja za poslom, što se pokazuje u velikoj stopi neaktivnosti u regiji.

U pogledu drugih nalaza, KILM pokazuje:

• Žene nastavljaju da slede muškarce u pogledu učešća na tržištu rada šriom sveta. Ipak, žene su i nadalje nesrazmerno zastupljene u nisko plaćenim, nisko produktivnim i honorarnim poslovima, a u mnogim regionima, kao što su Srednji Istok, Severna Afrika i Južna Azija, žensko učešće na tržitu rada još uvek znatno zaostaje.

• Dok je najozbiljnije radno siromaštvo u porastu u Africi, ono opada u Aziji i u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

• Stope nezaposlenosti mladih su tipično najmanje dvostruko visoke u odnosu na stope odraslih, a ponekad čak znatno više. Ipak, u većini zemalja, stope nepismenosti su više kod odraslih nego kod mladih, što sugerira da se mladi bolje pripremaju za tržište rada.

• Razvijene ekonomije i Evropska unija se suočavaju sa rastućim brojem “nedovoljno iskorišćenih” resursa rada, uključujući nezaposlene i radnike sa skraćenim radnim vremenom koji su u potrazi za punim radnim vremenom. I u Francuskoj i u Italiji stopa “nedovoljno iskorišćenog” rada dostigla je 21 procenat u 2004. godini, sa 17 procenta 1994. godine u Francuskoj i 12 procenta u Italiji.

Izvor:
ILO ©
http://www.ilo.org/public/english/bureau/inf/pr/2005/48.htm
Prevod : Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Srbija i Crna Gora

^* Ključnih indikatora tržišta rada (Key Indicators of the Labour Market), 4th Edition, ILO, Geneva, 2005, CD-ROM version; ISBN: 92-2-017568-1. Štampana verzija će biti dostupna aprila 2006. Za dodatne informacije: http://kilm.ilo.org/2205/press.