Svetski otpor žena neoliberalizmu

Neoliberalna globalizacija je zasnovana na patrijarhatu i stoga na opštem ugnjetavanju žena. Suočene sa rastućim siromaštvom i sve sofisticiranijim oblicima isključenosti mnoge žene su svesne da je raznolikost njihovih zahteva i njihovo iskustvo pluralizma oblik suprotstavljanja trenutnoj dominantnoj ekonomskoj teoriji – neoliberalnoj i patrijarhalnoj – i da predstavlja ozbiljan vid otpora.

Primera radi, ženske organizacije Papue Nove Gvineje su na prvoj liniji borbe protiv “agrarne reforme” i “reforme obrazovanja” nametnute od strane Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Isto se dešava i u Keniji, gde su žene od 1980. godine na liniji borbe protiv globalnih kompanija. Kada je cena kafe pala, one su napustile taj usev i okrenule se povrću koje su prodale na tržištu ili su ga iskoristile u domaćinstvu. Žene organizovane u udruženje «Majke slobodnog ugla» (Freedom Corner Mothers) demonstrirale su protiv hapšenja njihove dece koja su se suprotstavila neoliberalnim programima kompanija od 1990. godine. Njihovo protivljenje je pokrenulo talas prisvajanja zemljišta od strane bezemljaša u Keniji i u ostalim delovima Afrike.

U drugoj oblasti, međunarodni krivični tribunali za Ruandu i za bivšu Jugoslaviju su velikim delom inicirani od strane žena koje su protestovale protiv genocida, silovanja i etničkog čišćenja. Na Filipinima, žene su uticale na zatvaranje američkih vojnih baza, oslobađajući ogromni novac za svoje zemlje. Ova bitka za mir predstavlja arsenal akcija vezanih za obrazovanje i zdravlje i usmerenih ka stvarnoj socijalnoj pravdi. U Argentini, za vreme vojne diktatore, Majke Majskog trga su igrale ključnu ulogu. One su bile prve koje su osudile zverstva i tražile svoju uhapšenu ili «nestalu» decu. Danas u svakom susedstvu ima žena koje sazivaju narodna okupljanja, kao nove forme neposredne demokratije. One su na čelu stvaranja alternativa, kao što je sistem razmene dobara.

Solidarna ili narodna ekonomija

Solidarna ili narodna ekonomija nije samo sektor rezervisan za siromašne, izdanak koji se prilagodio neoliberalnom sistemu. Prema Helois Primaveri, arentinskoj ekonomistkinji, «solidarna ekonomija nije samo sistem za ublažavanje patnji, već za promenu sitema». Ona dodaje da žene čine do 70 procenata skupina koje se bave trampom širom sveta i da ih skoro svuda vode žene. Prema Cecile Sabourin, ekonomistkinji iz Kvebeka, patrijarhalno viđenje društvenih, političkih i ekonomskih sistema čini nevidljivim doprinos žena ekonomiji. Potrebno je da više vrednuje izražavanje njihove kreativnosti i potencijal za društvene promene. «Solidarna ekonomija ima ekonomske i društvene reperkusije i dozvoljava uravnoteženje porodice», potvrđuje Aminata Diolongue Ndiaye, regionalna koordinatorka za ženske akcije u Dakaru. Krediti koji se daju ženama doprinose u velikoj meri takvoj ekonomskoj aktivnosti. Oni omogućavaju pristup brigi, obrazovanju, čak i braku. Uglavnom prisutne u neformalnom sektoru, Afrikanke pronalaze ili eksperimentišu sa inicijativama u solidarnoj ekonomiji. Njihove aktivnosti, povrh svega, omogućavaju dodatnu društvenu vrednost putem zajednički razvijenih povezanih usluga, kao što su renoviranje škola i bolnica, uključujući porodilišta, čak i popravku puteva. Ovo je «ekonomija života».

Odmeravanje štete

Prioritet: ponovno promišljanje bogatstva. Ukoliko sve ima trošak, on nije nužno novčan. Da li je u redu da škola ili porodilište bude finansijski profitabilno? Proizvodnja bogatstva se takođe može alternativno meriti: zadovoljstvo, društvene veze, zdravlje, obrazovanje, poštovanje života – kao i troškovi. Hiljade mrtvih na putevima ili srčani udari i rak na Severu više doprinose farmaceutskim multinacionalkama nego prodaji novina. S druge strane, oni predstavljaju trošak u pogledu ljudstva, kvaliteta života, zaštiti životne okoline, očuvanju prirode. Stoga takođe treba da se mere zbog novih načina nadziranja uništavanja šteta proizvedena od strane industrije, intenzivne poljoprivrede, ratova, nasilja, isključenosti, nezapošljavanja i jednodimenzionalnog razmišljanja koje se provlači kroz glavne komunikacijske monopole.

Igonisanje ovih dokaza prilikom razmatranja bogatstva vodi ka inverzionoj logici. Kada nevladina organizacija dobija javnu potporu, ona nije dužnik. Ona proizvodi bogatstvo koje je društveno, odnosno, ekološko. Ono postaje operativno u odsustvu države koje je u izvesnom smislu podugovarač proizvodnje usluga radi opšteg dobra. Ako nevladina organizacija naginje ka disciplinovanju tržišta i usvaja njene kriterijume profitabilnosti, tada čini deo gigantske testere postavljene od strane neoliberalnog sistema. Neophodno je da se nauči kako priznati naše sopstvene sposobnosti i znanja koja se nikad ne mogu meriti poput profita investiranog kapitala. Neophodno je hitno izgraditi i vrednovati različite ekonomske modele na kojima se zasniva drugačija definicija bogatstva, modele koji identifikuju nivoe štete i podržavaju ekonomiju sa snažnom dodatnom socijalnom vrednošću. Takvi modeli su podržavani od strane žena širom sveta.

Napomena:
Ovaj tekst je slobodan izvod iz analize Joëlle Palmieri, koja se može naći u celovitoj verziji u dosijeu Feministkinje za drugačiju globalizaciju (Féministes pour une autre mondialisation) udruženja Pénélopes postavljene onlajn na njihov vebsajt juna 2002.

Linkovi:

Si les femmes comptaient, Philippe Merlant, Transversales Science Culture, 2 February 2002 http://www.cybersolidaires.org/eve/pa0202.html

Une alternative féministe pour un autre monde, Dominique Foufelle, Les Pénélopes, 2 February 200
http://www.cybersolidaires.org/eve/pa0202.html

Comment remplir les casseroles?, Ana Maria Seghezzo and Rubén D'Urbano, 27 May 2002
http://www.cybersolidaires.org/actus/argentine.html

Dossier Femmes et économie solidaire, Les Pénélopes, April 2002
http://www.penelopes.org/xdossier.php3?id_rubrique=8

Globalisation de la solidarité : L'économie solidaire Nord-Sud, Cybersolidaires, October 2001
http://www.cybersolidaires.org/eve/sol.html

Prevod : Ženski centar za demokratiju i ljudska prava