UN su priznale da je rodna ravnopravnost osnovna vrednost za održivi razvoj i preduslov za eliminaciju siromaštva. Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Pekinškom platformom za akciju Ujedinjene nacije su razvile međunarodno prihvaćen analitički okvir i akcioni plan za rodnu ravnopravnost. Pozdravljamo stvaranje Radne grupe za rodna pitanja i trgovinu pod vođstvom UNCTAD-a februara 2003. godine i inicijativu UNCTAD-a XI na naglašavanju pitanja u kojima se prepliću rodna problematika i trgovina. Kao telo Ujedinjenih nacija, UNCTAD ima i odgovornost i nadležnost da preuzme vodeću ulogu u osiguranju da se rodna problematika na razuman način uključi u makroekonomsku politiku. Trgovinske politike utiču na rodne odnose i ljudski razvoj putem reorganizovanja odnosa moći i pristupa resursima između žena i muškaraca. Ako se pretpostavi da su trgovinske politike rodno neutralne, one mogu reprodukovati ili čak i pogoršati sadašnje oblike neravnopravnosti i diskriminacije žena u svim zemljama.

Takođe, pozdravljamo izjavu Evropske unije da “UNCTAD treba da integriše rodnu ravnopravnost u svom radu. Podrška UNCTAD-a zemljama u razvoju treba da omogući njihovim ekonomskim i trgovinskim politikama da osnaže žene i kao učesnice i korisnice ekonomskog rasta.” Rodna integracija mora da se shvati u smislu CEDAW-a i Pekinške platforme za akciju kao strategija ka transformisanju rodnih odnosa i rodnih stereotipa i osnaženja žena.

Uticaj trgovinske politike na živote i sredstva za život žena je složen u zemljama Juga usled strukturalnih neravnopravnosti između Severa i Juga. Međunarodni ekonomski poredak preko UNCTAD-a, stoga, mora proaktivno da promoviše interese onih žena koje su najpodložnije negativnim uticajima međunarodnih trgovinskih sporazuma. UNCTAD, takođe, treba da pomogne zemljama u razvoju u rodnoj integraciji i da osnaži njihove nacionalne i regionalne trgovinske i ekonomske politike kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i osnaženje žena.

UNCTAD mora da preuzme vodeću ulogu putem

Unapređivanja implementacije sporazuma Ujedinjenih nacija o rodnoj ravnopravnosti i osnaženju žena u okviru trgovinskih sporazuma.

Posvećenosti sa većim naglaskom u svom radu na socijalnim implikacijama trgovinskih i drugih ekonomskih politika.

Razvijanja sistema rodnih i trgovinskih pokazatelja i mehanizama procene rodnih uticaja, u praćenju trgovinskih sporazuma i u proceni onoga što će nastupiti kako bi se osujetili negativni uticaji trgovinskih sporazuma na žene i muškarce.

Uključivanja u svoje nezavisno istraživanje i analizu razvoja uticaja trgovine na žene. Takvo istraživanje treba da se usredsredi ne samo na kritikovanje postojećeg neoliberalnog okvira već i na razvojne alternative koje se oslanjaju, na primer, na ustanovljeni temelj feminističke ekonomije i na niz postojećih alternativa na lokalnom nivou.

Usredsređenja svoje rodne analize ne samo na unapređenje uslova žena u sadašnjim ulogama (npr. bolji pristup kreditima i mikrofinansijama) i time što ih vidi kao potencijalne učesnice u ekonomskom rastu, već treba da se oslanja i na transformativnu analizu CEDAW-a kako bi se osiguralo da žene nisu ograničene u svojim diskriminativnim pozicijama usled rodnih stereotipa.

UNCTAD mora da osigura da svaka zemlja ima kompetenciju i slobodu da osmisli mere razvoja sa ciljem ostvarivanja rodne ravnopravnosti i socijalne pravde. Donatorske zemlje treba da osiguraju da se odgovarajući resursi usmeravaju prema radu UNCTAD-a u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

WIDE (Network Women in Development Europe)
Banúlacht, WIDE Irska
CONDGE (Coordinadora de ONGs), WIDE Španija
KULU – Women in Development, Danska, WIDE Danska
Danish 92 Group
ICDA (International Coalition of Development Action))
Cafra (Caribbean Association for Feminist Research and Action)
EWL (European Women’s Lobby))
IGTN-E (International Gender and Trade Network) (Evropa)
Trade Matters Irska

Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, Srbija i Crna Gora