Mi, države članice Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju, koje smo se okupile u Sao Paolu u Brazilu između 13. i 18. juna 2004. godine na jedanaestoj sednici Konferencije, saglasni smo o sledećoj Deklaraciji:

1. UNCTAD je stvoren 1964. godine kao izraz uverenja da su potrebni zajednički napori međunarodne zajednice radi uspešne integracije zemalja u razvoju u svetsku privredu. Od tada je UNCTAD dao znatan doprinos naporima zemalja u razvoju da još više učestvuju i da se prilagode promenama u svetskoj privredi preko razvijanja jednog broja instrumenata, sporazuma i programa – radi stabilizovanja cena robe, na primer – kako bi ostvarile taj cilj. UNCTAD je, takođe, obezbedio neprocenjivi forum za poboljšanje odnosa između trgovine i razvoja i iz nacionalne i međunarodne perspektive, u sva tri stuba svoje nadležnosti. Podsticanje tradicionalne nadležnosti UNCTAD-a sada je važnije nego ikada pre. 

2. Konferencije UN-a iz devedesetih godina (i ishodi kao što Pekinška platforma za akciju), Konvencija o eliminaciji diskriminacije žena, druge međunarodne Konvencije, Milenijumska deklaracija, Konsezus iz Montereja, Program delovanja za najmanje razvijene zemlje (Programme of Action for the LDCs), Program delovanja iz Almatija (Almaty Programme of Action), Program delovanja iz Barbadosa (Barbados Programme of Action), Johanesburška deklaracija o održivom razvoju (Johannesburg Declaration on Sustainable Development) i Plan implementacije (Implementation Plan) dogovoren an Svetskom samitu o održivom razvoju (World Summit on Sustainable Development) i Deklaracija o principima i planiranoj akciji Svetskog samita informacionog društva (Plan of Action of the World Summit on the Information Society) kao i inicijative za reformu Ujedinjenih nacija, osnažuju multilateralizam i ustanovljavaju plan za usmeravanje međunarodnih delovanja u procesu mobilisanja resursa za razvoj i obezbeđivanja međunarodnog okruženja koje podržava razvoj iako su to neki kritikovali kao nedovoljne stvari. Posvećeni smo udruživanju svih naših napora i povećanju resursa od razvijenih zemalja u ostvarenju ciljeva ustanovljenih u tim tekstovima u okviru dogovorenih vremenskih okvira. Sistem Ujedinjenih nacija treba aktivno da sledi dogovorene ciljeve razvoja od sadašnjeg vremena do 2015. godine kao što je utvrđeno u Milenijumskoj deklaraciji, a ponovo osnaženi UNCTAD ima važnu ulogu u naporima ka ostvarenju zajedničkih ciljeva.

3. Uprkos svim naporima na nacionalnom i međunarodnom nivou na unapređenju rasta, razvoja i intenzifikacije ravnopravnosti na oba nivoa, to ostaju središnja pitanja u globalnom programu. Pojačane su suprotnosti između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju i u obe vrste društava koja su obeležila svet početkom šezdesetih godina. Iako je globalizacija predstavila važne izazove i otvorila nove mogućnosti za mnoge zemlje, njene posledice su bile veoma neravnopravne između zemalja i unutar zemalja. Neke su iskoristile prednosti trgovine, ulaganja i tehnoloških tokova i čini se da pobeđuju u borbi za razvoj i ublažavanje siromaštva, ponekad sledeći nezavisne politike.

4. Većina zemalja u razvoju, međutim, a posebno afričke zemlje i najmanje razvijene zemlje ostala je zanemarena i ponekad trpi zbog procesa globalizacije. Ove zemlje se i dalje suočavaju sa glavnim izazovima ostvarenja svog ekonomskog potencijala i inkorporacije velikih masa nezaposlenih, neformalnih radnika i radnica i siromašnih zaposlenih u proizvodnim sektorima. Postoji potreba da se preispita veza između međunarodne trgovine i eliminisanja siromaštva. Postoji potreba da se odgovori na nestabilnost cena robe u svetu.

5. Za sve je zemlje važno da se na međunarodnim nivou usmere napori i da se implementiraju politike radi olakšavanja reformi i otklanjanja spoljnih ograničenja da bi svet u razvoju stupio na čvrstu i održivu razvojnu putanju. S pravom možemo reći da su, 40 godina posle osnivanja UNCTAD-a, odnosi između trgovine i razvoja, što je osnova njegovog mandata, više nego ikada postali važniji u kritičkoj analizi i delovanju.

6. Posvećeni smo borbi za iskorenjivanje siromaštva i gladi. Treba da se usvoje instrumenti i mere politike, kao što je Globalni fond protiv gladi, na nacionalnim i međunarodnim nivoima, posebno u sprovođenju politika u oblastima trgovine, ulaganja i finansija (uključujući nove finansijske inicijative), kako bi se ohrabrilo stvaranje mogućnosti za siromašne žene i muškarce sveta da imaju pristup poslovima i adekvatnim dogovorenim platama. To je održivi put ka demokratiji, reformama, stabilnosti i rastu. Milenijumski ciljevi razvoja su važna ali nedovoljna prekretnica. Posebna pažnja treba da se obrati na implemenaciju Pekinške platforme za akciju kako bi se reorganizovali rodni odnosi moći tako da se žene osnaže da ravnoprano sa muškarcima učestvuju u održivom razvoju.

7. Međunarodna zajednica treba da posveti punu pažnju nevoljama najmanje razvijenih zemalja. Posvećeni smo stvaranju i boljem iskorišćavanju dodatnih međunarodnih resursa, pristupu tržištu i razvojnoj pomoći za najmanje razvijene zemlje kako bismo im omogućili da ustanove, u kontekstu efektivnih domaćih i nacionalnih politika, solidnu političku, društvenu i ekonomsku osnovu za svoje razvojne procese.

8. Multilateralni trgovinski pregovori, po Radnom programu iz Dohe, treba da se vode imajući u vidu razvojnu problematiku zemalja, sa posebnim usredsređenjem na najmanje razvijene zemlje, na način koji u potpunosti odslikava nivo ambicije dogovoren u Dohi. Radni program iz Dohe treba da postavi razvoj u središte multilateralnih trgovinskih pregovora, a potom treba da podstiče nadležnost UNCTAD-a. UNCTAD može imati korisnu ulogu u obezbeđivanju razvojnih dimenzija Radnog programa iz Dohe i u doprinosu proceni i evaluaciji stanja i ishoda pregovora i mehanizama unapređivanja, uključujući regulatorne mere, na ustanovljavanju usaglašenih i ravnopravnih trgovinskih odnosa. Takođe pozitivno razmatramo olakšavanje pristupa zemalja u razvoju, posebno najmanje razvijenih zemalja, Svetskoj trgovinskoj organizaciji. UNCTAD takođe treba da pomogne razvijenim zemljama u rodnoj integraciji i rodnom prikazivanju nacionalnih i regionalnih ekonomskih i trgovinskih politika kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i osnaženje žena.

9. Shvatamo da je poboljšana koherentnost između nacionalnih i međunarodnih politika i sistema Normi UN-a osnova za demokratsko i dobro globalno ekonomsko upravljanje koje uključuje i učešće. Posvećeni smo reformisanju sveobuhvatnih neadekvatnosti i nedovoljnosti tih sistema da bismo poboljšali njihove kapacitete da bolje reaguju na potrebe razvoja, posebno u slučaju najmanje razvijenih zemalja. Institucionalna dimenzija u smislu unapređenog globalnog upravljanja je ovde od centralne važnosti. Takođe, treba da nastavimo sa radom na stvaranju poztivnih i razvojno usmerenih sinergija između trgovine, finansija i ulaganja i kako da povežemo te napore na razvoju i da eliminišemo neravnopravnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou. Kao što je preporučila Svetska komisija o socijalnim dimenzijama globalizacije, treba da se ustanovi međuagencijski Forum. UNCTAD treba da ima ključnu ulogu u tom Forumu. Posebno pažnja treba da se posveti unapređenju nespekulativnih tokova kapitala za razvoj, preko obezbeđivanja automatskih, sigurnih i predvidljivih izvora razvojnih sredstava, kao i bavljenje nestabilnošću međunarodnih tržišta kapitala. Treba da se implementiraju mere da se osigura dugoročno iskorenjivanje dugova zemalja u razviju i u zemljama u tranziciji. Kao prvi korak u tom pravcu, posvećujemo se bezuslovnom ukidanju dugova najsiromašnijih zemalja.

10. Takođe, treba da se usredsredimo na buduće izazove i mogućnosti. Pored nacionalnih sredstava, akumulacije kapitala i dostupnosti rada, novi faktori kao što su informatičke inovacije, kreativnost i diverzifikacija čine dinamične sile današnje svetske ekonomije. Posvećeni smo premošćivanju digitalnog jaza i obezbeđivanju skladnog, pravednog, ravnopravnog i održivog razvoja za sve žene i muškarce i izgradnji informatičkog društva, u kojem su svi uključeni, što će zahtevati istinski ravnopravno partnerstvo i saradnju među vladama i drugim interesnim stranama tj. privatnim sektorom, civilnim društvom i međunarodnim organizacijama, gde su prava i odgovornosti svih strana recipročne.

11. Pozitivnija integracija zemalja u razvoju i onih zemalja u razvoju sa privredama u tranziciji u međunarodnu privredu i multilateralni trgovinski sistem, takođe, zavisi od usvajanja međunarodnih politika kako bi se prešlo na sektore koji uključuju inovaciju i koji se dinamičnije šire. Da bi se ti rezultati ostvarili, zemlje moraju da imaju politički prostor za sprovođenje različitih političkih opcija kako bi ostvarile najveću moguću uravnoteženost između različitih pristupa i svojih nacionalnih razvojnih strategija.

12. Proces održivog razvoja zahteva veće i ravnopravnije učešće socijalnih i političkih sila u stvaranju konsenzusa radi usvajanja efektivnih nacionalnih politika, što, zauzvrat, zahteva demokratske politike i institucije. Priznajemo važnost svih interesnih strana, tj. vlada, privatnog sektora, civilnog društva i međunarodnih organizacija i doprinos koji svako može da da, u svakoj zemlji, u vezi sa dobrim upravljanjem. Iako je razvoj primarna odgovornost svake zemlje, domaći napori treba da se olakšaju i dopune u međunarodnom okruženju. Razvojne politike treba da dobiju podršku od tržišnih sila u unapređivanju rasta, preko trgovine, ulaganja i inovacija. Takođe treba da priznaju središnju ulogu države u stvaranju političke i ekonomske stabilnosti, razvijanju zahtevanih regulatornih okvira, kanalisanju resursa za infrastrukturne i društvene projekte, unapređenju socijalnog uključivanja i smanjenju neravnopravnosti. Posvećeni smo podršci nacionalnih napora ka institucionalnoj izgradnji u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji.

13. Iako je to i dalje ograničeno na mali broj zemalja, postoje ohrabrujući znaci da se znatan izvor globalnog rasta stvara na Jugu. Taj novi razvoj bi mogao doprineti stvaranju nove geografije svetske trgovine. Podvlačimo važnost inicijativa na olakšavanju pojavljivanja novih dinamičnih centara rasta na Jugu preko dodatnih koraka za integraciju tih novih ekonomija sa drugim razvojnim ekonomijama. To se, između ostalog, može ostvariti putem sveobuhvatnijeg Globalnog sistema trgovinskih preferencija među zemljama u razvoju, gde, takođe, treba da se odgovori na probleme najmanje razvijenih zemalja i privreda u tranziciji.

14. Usled sve veće važnosti regionalnih i međuregionalnih inicijativa podstičemo UNCTAD da dalje razvija mogućnosti osmišljene tako da pomognu zemljama da efektivno učestvuju u tim inicijativama, pored obezbeđivanja funkcionalnih i koherentnih veza sa multilateralnim sistemom.

15. Odluke koje smo usvojili na ovom UNCTAD XI, pored Akcionog plana iz Bankoka predstavljaju zdravu osnovu i neophodni su instrumenti u našim daljim angažovanjima na podršci UNCTAD-a u ostvarivanju i osnaživanju svog mandata kao ključne međunarodne tačke za integrisani tretman trgovine i razvoja na putu ka dvanaestoj sednici 2008. godine.

Prevod sa engleskog: Ženski centar za demokratiju i ljudska prava, Subotica, Srbija i Crna Gora