 |
|
|
|
| LIBERALIZACIJA TRGOVINE | ||
|
||
Dijalog sa civilnim društvom u Generalnom direktoratu za trgovinu EU: Evropska komisija je meka moć?
Prema Evropskoj komisiji, Hong Kong je bio “relativni uspeh”. Za članstvo Svetske trgovinske organizacije bilo je važno nakon propasti Kankuna preduzeti neophodne korake za uspeh Hong Konga. Ipak, predstavnik Generalnog direktorata EU za trgovinu izjavio je da Evopska komisija nije izvukla iz Hong Konga toliko koliko je želela.
Sastanak STO u Hong Kongu: Šta je u njemu za žene?
Zemlje članice Svetske trgovinske organizacije (STO) sastale su se u Hong Kongu od 13. do 18. decembra 2005. godine kako bi oživele i pokrenule trgovinske pregovore ‘Doha runde’. Njihov izazov je bio da obezbede očuvanje potreba zemalja u razvoju u srži pregovaračke agende, kako je to bilo obećano na početku runde u 2001. godini. Posle Hong Konga većina pitanja je ostala nerešena a pregovori će se nastaviti tokom 2006. godine.
Uticaj privatizacije i liberalizacije trgovine na žene u Gruziji
Liberalizacija svetske privrede stvara nove mogućnosti da se u potpunosti iskoristi tržišna ekonomija. Trgovinske politike nacionalnih vlada i aktivnosti Svetske trgovinske organizacije imaju značajnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju sveta. Moderno globalno tržište karakteriše visok stepen monopolizacije. Pristup takvim tržištima je veoma težak za zemlje u razvoju. One nisu u mogućnosti da se takmiče u neravnopravnim trgovinskim uslovima usled pravih, političkih i ekonomskih kataklizmi na svojim teritorijama.
Rodni efekti globalizacije na srpsku ekonomiju: Slučaj industrije odeće ‘Novitet’
Neoklasične interpretacije globalizacije se uglavnom fokusiraju na promene koje se dešavaju na tržištu i u državi i na njihov međusobni uticaj. U sektoru trgovine, globalizacija deluje kao trgovinska liberalizacija koja je utemeljena na ideologiji slobodne trgovine i na teoriji komparativnih prednosti. Shodno tome, uticajne međunarodne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke zagovaraju smanjivanje svih barijera u trgovini robama i uslugama između zemalja, jer veruju da će takav pristup imati pozitivne efekte na razvoj svih zemalja i da će, stoga, voditi poboljšanju životnog standarda većine njihovoh stanovništva.
Protest civilnog društva u Ženevi protiv korporativnog programa Svetske trgovinske organizacije
Stotine aktivista trgovinske kampanje civilnog društva iz celog sveta okupilo se od 27-29. jula u Ženevi za vreme sastanka Generalnog saveta Svetske trgovinske organizacije. Nakon takozvanog Julskog okvira koji je bio dogovoren u Ženevi prošle godine, aktivisti su odlučili da budu u Ženevi u julu kada su u toku pregovori kako bi predupredili potpisivanje nepovoljnog aranžmana od strane zemalja u razvoju.
Ženska prava, Svetska trgovinska organizacija i međunarodna trgovinska politika
Trgovinska politika vlada pojedinih zemalja i aktivnosti Svetske trgovinske organizacije u značajnoj meri utiču na privredni i društveni razvoj u celom svetu. U ovom priručniku se opisuje STO i odnos između trgovinske politike i rodnosti, a u završnom delu je iznet plan akcije.
Rodni i trgovinski pokazatelji
Iako je poznato da žene predstavljaju većinu siromašnih i nekvalifikovanih radnika, malo se toga zna o uticaju globalizacije na žene. To je delimično zbog nedostatka rodno razvrstanih podataka u statistici u trgovini, a delimično zbog nedostatka rodne svesti prilikom izrade ekonomskih analiza i modela. Nevidljivost udela neplaćenog vođenja brige i nege naročito onemogućava da se u studijama napravi veza između trgovine i neplaćenog rada. WIDE (Women in Development Europe) je razvio sistem koji pomaže u razumevanju, merenju i nadgledanju odnosa između trgovine i rodnih pitanja; on se sastoji iz tri grupe pokazatelja koji se mogu primeniti na bilo koji trgovinski odnos između zemalja ili trgovinskih blokova.
Mnogo dobrih razloga za žene da budu protiv GATS-a
Bez sumnje, javni sektor se mora reformisati pošto je često neefikasan, nezdrav, korumpiran i u nemogućnosti da garantuje osnovna prava i obezbeđivanje osnovnih usluga svim članovima društva. Ali GATS i privatizacija nisu pravi put koji treba da se sledi. Moramo tražiti alternative i ponovo osmišljati socijalne ideje i solidarnost, a za to nam ne treba nikakav GATS.
|
