Međunarodni pokret za demokratiju
Kathambi Kinoti

Većina društava u svetu priznaje demokratiju, uz sve njene mane i nedostatke, kao najbolju formu vladavine. Demokratija i ljudska prava su ispreplitane, a patrijarhat ne može da egzistira unutar demokratije. (ENGLESKI)

Skupština Svetske zdravstvene organizacije usvojila Rezoluciju povezujući javno zdravlje sa trgovinskom politikom

Skupština Svetske zdravstvene organizacije je 27. maja 2006. godine usvojila Rezoluciju kojom zahteva od država članica da poboljšaju koordinaciju na nacionalnom nivou između međunarodne trgovine i javnog zdravlja, zahtevajući od Svetske zdravstvene organizacije da pomogne u ovome državama članicama. Rezolucija takođe poziva države da razmotre nove zakone i politike kojima bi se odgovorilo na negativne uticaje trgovinskih politika na javno zdravlje, kao i da razmotre potencijalne mogućnosti. (ENGLESKI)

Da li se ljudska prava tiču biznisa?
Ponašanje u poslovnom svetu iz perspektive ljudskih prava
mr Karin Lukas

Već nekoliko decenija smo svedoci prenosa ekonomske i političke moći iz državnih ruku u ruke poslovnog sveta. Jedan od pokazatelja toga trenda jeste i sama količina kapitala koji se generiše u korporacijama: „Majkrosoft“ zarađuje više novca od trideset jedne najnerazvijenije zemlje zajedno, a iz studije Andersona i Kavanoa vidi se da «na listi stotinu najvećih ekonomija na svetu pedeset jedno mesto zauzimaju korporacije, dok su samo 49 države».

Veštačka kriza:
Izdaci za osiguranje od tužbi zbog nesavesnog obavljanja lekarske dužnosti u Nju Džerziju povećavaju disparitet u stepenu zdravstvene zbrinutosti u okviru sistema zdravstvene zaštite.
Potreba za preraspodelom odgovornosti u novom modelu zdravstvene zaštite
Ilise L. Feitshans

Ulični protesti i skandiranje sa transparentima na stepeništima sedišta državnih vlasti u Nju Džerziju i Pensilvaniji 2003. godine imali su jednu upadljivu zajedničku karakteristiku: učesnike. U tim protestima nisu učestvovale mase nezaposlenih koji su zahtevali radna mesta, pravednu naknadu za svoj rad ili olakšice u obrazovanju za nezaposlene, neosigurane, beskućnike ili siromašne. Te proteste nisu organizovali ni pacifisti, protiv nekakvog rata u nekakvoj dalekoj zabiti. Ti protesti su došli iz kranje neočekivanih izvora: od lekara iz privatnog sektora.

U susret postavljanju međunarodnog okvira za korporativnu odgovornost: Norme Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima u poslovnoj sferi
Kathambi Kinoti
AWID

Proces globalizacije kao rezultat ima sticanje ogromne moći od strane multinacionalnih korporacija i to naročito u razvijenim zemljama gde one mogu da oblikuju politiku i utiču na vlast. U najnerazvijenijim zemljama one često krše ljudska prava i ponašaju se na način na koji ne bi mogle u svojim zemljama na Severu. Multinacionalne korporacije upravljaju preko  nacionalnih granica tako da pojedinačne vlade  ne mogu da u potpunosti regulišu njihovo delovanje. Korporacije ponekad izbegavaju odgovornost tako što koriste zakone koji im dozvoljavaju da prebace svoju kompaniju ili posluju pod okriljem drugih korporacija.

Ekonomski razvoj kao osnova ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava
mr Mirjana Dokmanović

Razvoj zasnovan na ljudskim pravima je konceptualni okvir ljudskog razvoja normativno zasnovan na standardima ljudskih prava. Ovakva koncepcija postavlja ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i sloboda kao cilj razvoja. Kod ovog pristupa ljudska prava se koriste kao ciljevi u definisanju i skiciranju razvojne politike. Okvir i strategije razvoja moraju se bazirati na međunarodno garantovanim pravima i pokrivati sve sektore, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, stanovanje, pristup sudskoj zaštiti, lična bezbednost i biračko pravo. Ovakav pristup stoga nije kompatibilan sa razvojnim politikama, planovima i programima razvoja koji kao posledicu imaju kršenje prava, dozvoljavaju «trgovinu» pravima ili postavljaju «razvoj» kao «prioritetni cilj» u odnosu na ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava.

Globalizacija i ekonomska i socijalna prava žena
mr Mirjana Dokmanović

Sadašnji model ekonomske globalizacije produbljava postojeće nejednakosti po rasnoj, etičkoj, polnoj i ekonomskoj osnovi u društvu, podrivajući mogućnost uspostavljanja održivog i pravičnog razvoja za sve. Multilaterarne institucije, uključujući Svetsku banku, MMF i STO, promovišu tip globalizacije kojom dominiraju liberalizam trgovine i privatizacija. Ovakav model globalizacije i podsticanja ekonomskog rasta rezultirao je pogoršanjem ekonomskih, socijalnih i kulturnih uslova pod kojima žive najosetljivije grupe i doprineo rastu siromaštva i društvene isključenosti.