Privatizacija   javnih   preduzeća u  Nigeriji: Stavovi  za  i  protiv
dr May Ifeoma Nwoye

Pitanje privatizacije je bilo predmet mnogih intenzivnih globalnih debata poslednjih godina. U Africi, ono je ostalo veoma kontroverzno i politički rizično. Privatizacija u Nigeriji nije bila popularna reforma. Ona je dobila mnogo kritike od radnika,intelektualaca i pojedinaca. Bilo je brojnih štrajkova sindikata protiv predloženih prodaja u strahu od gubitka posla. Dok pristalice privatizacije vide taj aspekt ekonomske reforme kao instrument efikasnog upravljanja resursima za brz ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva…

Javna dobra – Ekonomska vs etička kategorija
dr Ljubica Komazec

Fenomen javnih dobara postoji otkad postoji civilizacija, ali je njihov značaj i odnos prema njima bio različit u različitim istorijskim, a posebno društveno-ekonomskim etapama razvoja civilizacije. Ovo pitanje postaje naglašeno u uslovima pojave tzv. nove ekonomije (odnosno, totalne ekonomije), a posebno u zemljama u tranziciji.

Faites vos jeux, Messieurs!
ili
Studija slučaja o uticaju Opšteg sporazuma o prometu usluga (GATS) u Bugarskoj na primeru koncesije za vodosnabdevanje i odvod otpadnih voda u Sofiji: pravni, ekonomski, socijalni i rodni aspekti
Genoveva Tisheva i dr Irina Moulechkova

Stupivši u GATS, bugarska vlada je morala da počne da igra igru po GATS-u i da se, shodno tome, pridržava pravila. GATS je prvi multilateralni sporazum u koji je uneto opredeljenje za neprestanu liberalizaciju prometa svih usluga, uključujući i komunalne usluge, uz obavezujuća pravila. Cilj GATS-a jeste širenje međunarodne trgovine uklanjanjem svih kontrola i ograničenja kao što su fiskalna politika, standardi, razna uslovljavanja, zaštita čovekove okoline, postojeći društveni standardi ili propisi kojima se čuva javni monopol nad pojedinim uslugama.

Da li je voda javno dobro ili roba?
Razmišljanja o privatizaciji vode i pitanjima koja se odnose na siromašno stanovništvo
Massan d’ Almeida, AWID

Preko 1,1 milijardi ljudskih bića pati zbog uskraćenosti pijaće vode, a 2,4 milijardi zbog uskraćenosti zdravstvenih usluga. Nešto više od polovine stanovništva u zemljama u razvoju pati od najmanje jedne od šest osnovnih bolesti vezanih za vodu i koje ubijaju više od pet miliona ljudi godišnje, od čega su jedanaest hiljada dece koja umiru svakodnevno, što je tri do četiri puta više od broja žrtava napada na Svetski trgovinski centar. Kako onda da se razume ćutanje medija i ćutanje nas samih?

Žene i privatizacija vode
Ana Elena Obando

Sve izraženija globalna degradacija ekosistema, preterana potrošnja vode, zagađivanje i salinizacija izvorišta, vodonosnih slojeva i brana, zajedno sa posledicama krajnjeg siromaštva pogoršanim privatizacijom, predstavljaju faktore koji doprinose ekološkoj katastrofi. Te pojave imaju dubok uticaj na dostupnost pijaće vode, i samim tim su dovele do kršenja prava na život, bezbednost, ishranu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje milijarde ljudi. Voda je osnovno i neotuđivo ljudsko pravo i opšte dobro, koje treba da štite svi ljudi i insitucije ove planete.