 |
|
|
|
| RODNA RAVNOPRAVNOST | ||
|
||
Uvoz marginalizacije? Rodnost, rad i globalizacija: Iskustvo Sri Lanke
Globalizacija, sa regulacijom ekonomija, ima mogućnost da snažno utiče na rodnu ravnopravnost stvaranjem novih ekonomskih mogućnosti za žene. Ipak, ovi pozitivni efekti su još uvek samo potencijal koji treba osloboditi. Stoga ima mnogo kontroverzi oko aktuelnih uticaja globalizacije, naročito u pogledu rodne ravnopravnosti. (ENGLESKI)
Ženski pokret u Rusiji: juče, danas i sutra
U savremenoj Rusiji, ženski pokret postoji kao socijalna, kulturna i politička delatnost ženskih grupa i organizacija, usmerena na približavanje interesovanja različitih slojeva žena i promenu sistema međurodnih odnosa. Ministarstvo pravosuđa Ruske Federacije zvanično je registrovalo više od 600 ženskih organizacija. Ženski pokret u Rusiji je jedan od najaktivnijih delova trećeg sektora i obuhvata oko 10% najaktivnijih nevladinih organizacija.
Novi Ustav Srbije i ravnopravnost polova
Ustavno pitanje u Republici Srbiji već dugo vremena je otvoreno. Debata o ustavnom pitanju otpočela je u stručnoj javnosti još od momenta donošenja Ustava, a traje i do danas. Ustavna debata se odvijala etapno i fokusirala se na različita ustavna pitanja. Na ustavno garantovanje ravnopravnosti polova stručna, a potom i politička javnost skreće pažnju tek krajem 2004. godine. Sve dotle neki drugi ustavni sadržaji bili su predmet interesovanja.
Proširena EU i njen program za proširenu Evropu:
Proces privatizacije doveo je do umanjenja ekonomskih i socijalnih prava i stvaranja neodgovarajućih mehanizama zaštite, nedostatka poštovanja međunarodnih radnih standarda i standarda očuvanja životne sredine, do nedostatka transparentnosti. Štaviše, ne postoji legislativa za korportivnu odgovornost. Ovakve pravne promene opravdavaju se potrebom za privlačenjem stranih direktnih investicija. Naravno, ove politike nisu rodno neutralne. Žene su absorbovale tranzicioni šok putem intenziviranja njihovog neplaćenog rada zbog kresanja budžeta u osnovnih javnim uslugama kao što su obrazovanje, socijalna i zdravstvena zaštita.
Proširena EU i njen program za širu Evropu:
Tranzicija sa centralno planiranih ka tržišno zasnovanim privredama u ovim zemljama bazirala se na privatizaciji, liberalizaciji i osnaživanju finansijske i poreske discipline preduzeća. Ove promene su imale ozbiljne implikacije na preraspodelu resursa i budžetska izdvajanja. Povećanja cena i spoljneg duga stvorili su pritisak na državne budžete što je dovelo do kresanja javnih izdataka – uključujući za zdravstvo, obrazovanje i beneficije za porodice. Proces tranzicije je imao značajne socijalne efekte uključujući destabilizaciju tržišta rada i stvaranje klase tzv. „novih siromašnih”.
Proširena EU i njen program za proširenu Evropu:
Strukturalne reforme, privatizacija, privlačenje stranih direktnih investicija i priključivanje Evropskoj uniji u 2007. godini osnovni su prioriteti bugarske vlade. Međutim, ona ne uzima u obzir negativne posledice globalizacije na socijalnu zaštitu, posebno osetljivih društvenih grupa (žene, mladi, penzioneri). Oružani sukobi na Balkanu i finansijska ograničenja programa strukturalnog prilagođavanja negativno su uticali na mogućnosti prethodne i sadašnje vlade Bugarske da podstaknu društveni razvoj putem boljih mreža socijalne zaštite.
Proširena EU i njen program za proširenu Evropu:
Ove zemlje Centralne i Istočne Evrope dele zajedničku ekonomsku istoriju centralno kontrolisane privrede do kraja osamdesesetih – uključujući plate, cene roba i usluga i nekretnina, uz subvencionisanje širokog spektra roba i usluga (stoga je ta roba bila relativno dostupna) Početkom devedesetih proces političke, socijalne i ekonomske tranzicije doveo je do privatizacije državnih sredstava i integracije na globalno kapitalističko tržište.
Proširena EU i njen program za proširenu Evropu:
Iz perspektive ženskih prava i rodne ravnopravnosti kao i iz perspektive socijalne zaštite uopšte, sve je uočljivije da su socijalne uredbe i smernice Evropske unije (EU) u suprotnosti sa onima koje uređuju ekonomska pitanja. Ne može se osporiti da su u pojedinim zemljama socijalne uredbe i smernice doprinele podizanju veće svesti i uvođenju potrebnih promena u vezi sa ekonomskim i socijalnim pravima žena i rodnom ravnopravnošću uopšte. Međutim, ekonomske politike mogu neposredno i posredno da deluju protiv odgovarajućeg garantovanja tih prava, s obzirom da se pretpostavlja da su te politike rodno neutralne dok su u stvari rodno slepe.
Proširena Evropska unija i njen program za “širu Evropu”: Kakvi su obziri prema rodnoj ravnopravnosti?
Među zajedničkim vrednostima za koje EU želi da ih novi i budući članovi i susedi podstiču su demokratija, poštovanje ljudskih prava i vladavina zakona. Ali, da li te vrednosti uključuju rodnu ravnopravnost? Dokument Evropske komisije iz 2003. godine “Šira Evropa – susedi: Novi okvir za odnose sa našim istočnim i južnim susedima” ništa ne govori po tom pitanju. Skup koji je organizovao WIDE u Evropskom parlamentu 2. decembra 2004. godine ispitivao je potencijal za integrisanje rodne ravnopravnosti u ključne oblasti državne politike u novim državama članicama i drugim zemljama Istočne Evrope.
|
