Globalizacija spada među teme o kojima se poslednjih godina sve više govori, piše i raspravlja. O globalizaciji se može čitati svuda raznim povodima i u raznim kontekstima, od novinskih članaka do naučnih radova. Ovu reč, za koju ne postoji opšta saglasnost šta sve obuhvata, sve češće upotrebljavaju i političari, teoretičari, akademici, ekonomisti, pravnici, kulturolozi, politikolozi, ekolozi, sociolozi i stručnjaci raznih drugih profila, do aktivista za ljudska prava, antiglobalista i alterglobalista. Kontroverze oko pojma globalizacije podstiče činjenica da ne postoji njegova jedinstveno prihvaćena definicija, a različita su i shvatanja o tome da li se globalizacija uopšte može smatrati novim fenomenom.

Bez obzira na sve  protivrečnosti oko globalizacije, nesporno je da globalna makroekonomska kretanja imaju neposredne i/ili posredne efekte na živote svakog od nas; da je tehnički, tehnološki i informacioni globalni razvoj sve vidljiviji oko nas; da odluke moćnika u Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i Svetskoj trgovinskoj organizaciji posredno utiču i na mogućnost naših izbora i odluka.

Da li svi, međutim, imaju pristupa blagodetima današnjeg razvoja? Da li svi podjednako imaju pristup kapitalu, zapošljavanju, obrazovanju, zdravstvenim uslugama, hrani i pijaćoj vodi? Ko i na koji način diktira uslove za pristup i korišćenje resursa u jednom društvu? Da li iste koristi od otvaranja tržišta i slobodnog kretanja robe i kapitala preko granica imaju kambodžanski seljak, radnica sa Filipina i njujorški japi? Da li velike strane investicije donose razvoj i ekonomsko blagostanje državama u koje se ulažu? Kako utiču na strukturu radne snage? Da li u istoj meri utiču na mogućnosti zapošljavanja muškaraca i žena? Da li doprinose povećanju opšteg blagostanja? Da li ekonomski, tehnički i tehnološki razvoj doprinosi smanjivanju broja beskućnika, gladnih, bolesnih i nemoćnih? Hoće li privatizacija vode, bolnica i škola doprineti poboljšanju kvaliteta ovih usluga? Ko će imati koristi od toga?

Šta je GATS, šta je TRIPS i da li je važno da znamo šta se krije iza ovih skraćenica? Šta je neoliberalizam? Kakve veze ima sa regionalnom sigurnošću i militarizmom? Da li nam nešto znači Bolkenštajnova inicijativa? Šta donosi građanima učlanjivanje države u Svetsku trgovinsku organizaciju? Hoće li oni biti na dobitku ili gubitku? Kakvu ulogu imaju MMF i Svetska banka u priči oko globalizacije? Šta pokazuju analize globalizacije sa aspekta ljudskih prava? Koje su implikacije neoliberalne makroekonomske politike i praksi na ljudska prava i siromaštvo? Zašto, uprkos tehnološkom razvoju, još uvek ima miliona siromašnih? Zašto se povećava jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju? Zašto je rodna perspektiva važna u povezivanju ljudskih prava i siromaštva? Da li postoje alternative neoliberalizmu i kakve? Da li je moguće razviti nove indikatore za merila ekonomskog razvoja? Šta je to «care economy» i zašto se sve više analizira u smislu uticaja na nacionalnu ekonomiju? Kakve veze ima neplaćen ženski rad u kući sa  ekonomskim razvojem? Šta je «gender budgeting» i kako može doprineti unapređenju i implementaciji ženskih prava? Zašto ženska prava sve više postaju nezaobilazna u istraživanju raznih aspekata globalizacije? Da li je razvoj zasnovan na privatnom kapitalu i profitu jedini mogući put ekonomskog razvoja i blagostanja ljudi?

Ovo su samo neka od pitanja na koja će se na sajtu moći potražiti odgovori u člancima eminentnih stručnjaka iz raznih oblasti: ekonomije, prava, ljudskih prava, ženskih prava, sociologije, političkih nauka... Elektronska publikacija koja je pred vama, kao i njena štampana verzija koju ćemo dva puta godišnjeizdavati na srpskom i engleskom jeziku, ima za cilj da učini dostupnim javnosti jedan deo istraživačkog rada stručnjaka i stručnjakinja sa relevantnih instituta i međunarodnih mreža sa kojima već godinama sarađujemo. Sajt ćemo dopunjavati novim člancima dva puta mesečno.

Za razliku od engleskog govornog područja koje karakteriše bogatstvo stručnih članaka i publikacija koje se bave ovom problematikom, u regionu Jugoistočne Evrope istraživanja u ovoj oblasti su skromnija i nedovoljno promovisana. S druge strane, tranzicija sa socijalističkog na tržišni model privređivanja putem privatizacije i strukturalnog prilagođavanja privrede već je ostavila duboki pečat kako na privredu tako i na stanovništvo. Hteli to da prihvatimo ili ne, podržavali li globalizaciju ili ne, ona nam se sve više 'dešava'.

Spoznaja složenih društvenih procesa koji su u toku, kao i njihovih posledica na nacionalne privrede, državu, društvo, porodicu i pojedince, preduslov je za njihovo razumevanje. Interdisciplinarne studije razvoja i istraživanja globalizacije u mnogim zemljama su već izuzetno razvijene i stoga je i za nas sa ovih prostora korisno upoznati stručne analize ovih složenih fenomena, teoretske aspekte pojava kao i analize praksi i iskustava drugih država. Ovo je i prvi je korak ka delovanju u pravcu pozitivnih društvenih promena. Proučavanja politika i praksi pomažu nam da saznamo šta nam se dešava i šta će nam se desiti, da li smo na dobrom putu i kuda da krenemo ako težimo boljem, pravednijem i humanijem svetu. Alternative uvek ima, a izbor je na nama.

Najbolji način za predviđanje budućnosti jeste da je stvorimo.

Mirjana Dokmanović,
Glavna i odgovorna urednica

Bela Orčić,
Webmaster i dizajn