Seksualno zlostavljanje žena i eksploatacija dece od strane mirovnih snaga:
Slučaj Bosne i Hercegovine i Demokratske Republike Kongo
mr Olivera Simić

Nakon završeka svoje misije mirovne snage Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu napustile su zemlju i promenile mesto boravka u potrazi za državama razorenim ratom kojima je potreban mir. Ipak, krivična dela izvršena od strane mirotvoraca nad onima kojima su oni najviše potrebni, posebno nad ženama i decom, nastavljaju se. Štaviše, izgleda da su u porastu.

Rod, konflikt i pomirenje: Gde su muškarci? A šta je sa ženama?
mr Olivera Simić

Pomirenje je dugoročan proces koji obuhvata traženje istine, pravde, ozdravljenje i opraštanje. To je širok i obiman proces i treba da uključi svakog člana ratom pogođenog društva. Takođe, proces pomirenja treba da uključi rodni aspekat, jer su muškarci i žene na drugačiji način pogođeni ratom. U tom pogledu, pre nego što se okrenemo istraživanju prirode pomirenja, moramo da saznamo na koji način konflikti različito uključuju i utiču na žene i muškarce.

Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije: Uticaj rata, militarizma i globalizacije u Istočnoj Evropi
dr Vesna Nikolić Ristanović

Neujednačena raspodela bogatstva uvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije, pri čemu je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja, a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. Međutim, tek je tokom poslednjih nekoliko decenija trgovina ljudima postala globalni problem. Kao što primećuje holandska istraživačica Sietske Altink, ‘‘sve se više zemalja priključuje listi zemalja porekla i sve je veći broj onih koje postaju zemlje destinacije’’.

Aspekti eksterne percepcije identiteta i pripadnosti grupi
Ann-Charlotte Nilsson

Konflikte pokrenute od strane elita koji su se odvijali u Ruandi i Bosni i Hercegovini pokretali su akteri koji su iskorištavali i manipulisali pojedince iz populacije, navodeći ih da izvrše akte nasilja na osnovu etničke pripadnosti, gde su u velikom broju slučajeva nekadašnji prijatelji ili susedi postajali neprijatelji. Mejnard takve konflikte naziva konfliktima identiteta. To su konflikti između identitetskih grupa zasnovani na faktorima kao što su etnička ili verska pripadnost, a odlikuju se izuzetnom netrpeljivošću, ekstremnom brutalnošću i visokim stepenom učešća civilnih aktera u kontekstu društvenog raspada.

Rodnost i oružani sukob: Prikaz izveštaja
Armani el Džek
BRIDGE

Oružani sukob negativno utiče na muškarce i žene i dovodi do rodno specifičnog podređenog položaja, naročito kod žena, koji se ne priznaju uvek u konvencionalnim, rodno nesenzibilisanim poimanjima konflikta i rekonstrukcije. Rodna neravnopravnost odražava neravnotežu moći u društvenim strukturama koje postoje u pretkonfliktnim periodima, a pogoršavaju se oružanim sukobom i u potonjem priodu. Prihvatanje rodnih stereotipova je jedan od glavnih razloga što takva rodna nesenzibilisanost još uvek postoji.