 |
|
|
|
| TRANZICIJA | ||
|
||
Žene i ekonomske promene, 2000-2005
Dok su ostale tzv. tranzicione zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi i bivšim republikama Sovjetskog saveza započele gradnju tržišne ekonomije odmah nakon pada Berlinskog zida krajem osamdesetih, ekonomska tranzicija u Srbiji kasni. Razlozi su višeslojni i nalaze se u procesu 'dirigovanog ne-razvoja' osamdesetih...
Zapadni Balkan – od "leopardove kože" do Evropske unije
Situacija na Balkanu je posledica tzv. politike "leopardove kože" od strane međunarodne zajednice. Posledice takve politike su veliki broj malih država u kojima je u velikoj mjeri izražen nacionalni identitet, između kojih još uvijek postoje problemi nedefinisanosti međusobnih granica, a koje se suočavaju sa zaostajanjem u realizaciji tržišnih i demokratskih reformi.
Aktuelnost novih rešenja – primer slobodnih zona u Srbiji i Crnoj Gori
Ulazak svetske privrede u fazu nove ekonomije, više nego ranije, aktualizuje pitanja vremenske ograničenosti aktuelnosti novih rešenja i pitanja znanja i umeća subjekata za uspešno nošenje sa promenama. Problem menjanja obrazaca uspešnog funkcionisanja svetske privrede i uspešnog funkcionisanja subjekata u svetskoj privredi, nije samo u snazi argumenata i pozicijama učesnika rasprave, već i u znanjima i umeću subjekata da kvalitetno prihvati i iskorististe novo rešenje u periodu njegove aktuelnosti.
Položaj žena u Crnoj Gori
Tokom posljednjih 10 godina crnogorska privreda doživjela je ekonomsku transformaciju, velike društvene promjene. U tom periodu dolazi do raspada bivše Jugoslavije, ratovi u okruženju, veliki broj izbjeglica raseljenih lica nalazi utočište u Crnoj Gori (tako da ih je u jednom momentu bilo 12% u odnosu na ukupnu populaciju stanovništva, i to u vrijeme najveće ekonomske, socijalne i političke krize).
Suštinski korak Srbije i Crne Gore prema Evropskoj uniji:
Evropska unija je za Republiku Srbiju i Crnu Goru jedini razumni budući put ka političkom i privrednom razvoju. To je istovremeno i snažna garancija mira i stabilnosti u regionu. Pošto je Republika Srbija i Crna Gora trenutno veoma udaljena od procesa evropske integracije, da bi se proces pridruživanja ubrzao i olakšao, uz istovremeno sprečavanje eventualnih ratova u bližoj i daljoj budućnosti, ova studija ima za cilj da razotkrije dve izuzetne zablude među srpskim narodnom i sadašnjim nacionalnim vođama.
Ženska prava u zemljama Zapadnog Balkana:
Tranzicione privrede u ovom regionu imaju jedan broj zajedničkih karakteristika koje proizilaze iz sličnih iskustava u strukturalnom prilagođavanju. Zahtevi koji su postavljeni pred ove ekonomije su bili isti: uklanjanje svih prepreka međunarodnoj trgovini i stranim investicijama, brza privatizacija, fleksibilizacija tržišta rada i smanjenje svih socijalnih troškova. Nova “tranziciona politika” dovela je do gubljenja stečenih ekonomskih i socijalnih prava, a društvene i ekonomske turbulencije najviše su pogodile marginalizovane slojeve, među kojima su žene najbrojnije.
Ekonomska reforma i siromaštvo: Rodna analiza
Ekonomske reforme u mnogim zemljama u razvoju povezane su sa stabilizacijom i programima strukturalnog prilagođavanja podržanih od strane međunarodnih finansijskih institucija. S obzirom da su ovi programi u mnogim zemljama postali sve rasprostranjeniji i dugotrajniji, javilo se pitanje kako politika ekonomskih reformi utiče na siromaštvo. Činjenice ne ohrabruju, jer se tokom primene programa ekonomske reforme osamdesetih godina u mnogim zemljama povećalo siromaštvo ili pogoršala raspodela prihoda. Prethodnih godina postalo je očigledno da siromaštvo u zemljama koje prolaze kroz ekonomsku reformu nije privremeno po svojoj prirodi. Štaviše, mnogo toga ukazuje da su upravo politike prilagođavanja doprinele povećanju siromaštva.
Nevidljivi radnici: žene u neformalnoj privredi u Rusiji
Rezultat ruskih kvazi reformi bila je duboka ekonomska kriza, industrijski krah, pad proizvodnje, pogoršanje životnog standarda stanovništva i masovna nezaposlenost. Nedostatak poslova i mogućnosti postojanja sredstava za život pomeraju radnu snagu iz zvanične sfere zapošljavanja u neformalnu privredu. Feminizacija siromaštva i rodna diskriminacija na tržištu rada razlozi su zašto je verovatnije za žene da budu u neformalnoj privredi nego muškarci.
|
